ZAŠTO SU OVI IZBORI U RUSIJI TOLIKO VAŽNI, PA JE KRENUO BATINOM NA OPOZICIJU? Šta se krije iza moskovskih protesta

Pad rejtinga, loša ekonomija i loš učinak vladajuće partije na izborima u mnogim ruskim regionima, doveli su do rasta nervoze ruskog predsednika Vladimira Putina. Uskoro će biti održani izbori u Moskvi, a ukoliko bi opozicija uspela da pridobije pozicije na tim glasanjima, to će za Putina biti još jedna glavobolja.

Iako do lokalnih izbora u Moskvi ima još više od mesec dana, glavni grad Rusije je na nogama. Ruske vlasti su zabranile brojnim opozicionarima da se kandiduju za gradsku skupštinu, što je dovelo velikog protesta u subotu.

Hapšenja su počela i pre nego što su ljudi počeli da se okupljaju na protestu, koji su moskovske vlasti zabranile. Grupa penzionera je nakratko zadržana dok su hodali ulicom. Mladića je policija zgrabila dok je izlazio iz banke. Činilo se da tim policijskim potezima nema logike, piše "Independent".

Samo prisustvo u blizini mesta gde su bile najavljene demonstracije, bilo je dovoljno da se, često nasilno, ljudi odvuku do policijskih kombija. Prema izveštajima nezavisnih posmatrača OVD-Info, 89 osoba je uhapšeno do 14 sati. Ta cifra je porasla na čak 1373 uveče. Nedozvoljeni protest je organizovan kao odgovor na isključenje opozicionih kandidata sa septembarskih izbora u Moskvi. Jedan broj tih kandidata bio je među uhapšenima. A neki od njih su navodno i više puta u toku dana privedeni na informativni razgovor.

Vlasti bile spremne za proteste

Vlasti ništa nisu prepustile slučaju. Noć uoči protesta, metalne barijere su se pojavile u ulici Tverskaja kojom je trebalo da prođu demonstranti.

U centralnoj Moskvi pojavio se neviđeni broj muškaraca u uniformama - policija za suzbijanje nereda, nacionalna straža i obični policajci. Na desetine policijskih kombija bilo je spremno da prihvati očekivani veliki broj uhapšenih. Do početka protesta, policija je zapečatila područje odmah ispred gradonačelnikove kancelarije. Zatim su se kretali u formacijama da bi podelili demonstrante i gurali gomile u sporedne ulice. Demonstranti su se opirali. Protiv njih su korišćene palice. Bilo je izveštaja i o elektrošokreima. Jedna žena, za koju je kasnije utvrđeno da je to većnica po imenu Alekandra Parushina, krvarila je nakon što je pogođena u glavu. Ona je orbisala svoju krv na uniformama policajaca.

- Neka shvate da je naša krv na njima - rekla je Parušina novinaru koji radi za Dožd, poslednji nezavisni ruski televizijski kanal.

Ubrzo je policija uletela u studio ovog televizijskog kanala.

Hapšenje lidera opozicije

Lideri opozicije nisu ni počeli sa govorima, kada je njihovo okupljanje nasilno prekinula policija a tom prilikom je najmanje jedna osoba ozbiljno povrđena.

Oštra policijska taktika samo je deo operacije protiv ovih, najžešćih protesta koje je Rusija videla u poslednjih sedam godina.

Vlasti su takođe uhapsile Alekseja Navaljnog, najistaknutijeg ruskog opozicionog političara i jednog od organizatora protesta. Privedena je bila i njegova saradnica Ljubov Sobol, koja je štrajkovala glađu jer joj nije dozvoljeno da se kandiduje za gradskog poslanika. Nju su pre nekoliko dana vlasti bukvalno sa kaučem iznele iz njene kancelarije.

Vlasti su su sprovodile noćne racije po kućama portparola i advokata Navaljnog i svih drugih kandidata opozicije kojima je kandidatura zabranjena.

Jedan od kandidata, Konstantin Jankauskas, nije bio kod kuće kada su policajci zvali, a njegovi roditelji su odbili da poslušaju njihov zahtev da uđu. Zato su vlasti su poslale drugu grupu policajaca u kuću njegove 80-godišnje bake.

Genadij Gudkov, opozicioni političar, bivši poslanik Dume i oficir KGB-a, uporedio je operaciju pre protesta sa povratkom staljinizma.

- Vratili smo se u 1937. godinu -, napisao je on na Tviteru.

Od lokalnih izbora do nacionalne krize

Na papiru, ulozi su sićušni: samo nekoliko mesta u moskovskoj gradskoj vladi, telu sa malo stvarne moći. Međutim, Kremlj je ranije doneo odluku da ne dopusti opozicionim kandidatima da učestvuju u trci za te pozicije.

Uoči izbora, vlasti su uvele nova pravila kojima se broj potpisa, neophodnih da bi nezavisni kandidati mogli da se registruju, povećava na oko 5000.

Kremlj se nadao da kandidati neće biti u stanju da ovaj uslov ispune na vreme. Kada je većina njih to ipak učinila, lokalni izborni odbor Moskve presudio je da je veliki broj potpisa nevažeći, uklanjajući sa liste sve osim kandidata koje smatra najmanjo mogućom pretnjom. To je bio trenutak kada je lokalni problem postao nacionalna kriza - i to ona koji će sigurno rasti, kaže Tatjana Stanovaja, analitičarka u moskovskom centru Karnegi.

- Niko u Kremlju ne traži rešenje. Putin je jasno stavio do znanja da neće biti ustupaka opoziciji. On ih ne smatra političarima. On misli da su oni zapadnjački gangsteri koji pokušavaju da preuzmu državu - rekla je ona.

Iako se sam Putin nije oglašavao, već je dan nakon nasilnih protesta otišao u Sankt Peterburg da se hvali ruskom mornaricom, sigurno je da mu nimalo nije svejedno što u narodu raste nezadovoljstvo, što se ogledalo na demonstracijama u Moskvi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic)