NAPUSTILA JE JAPAN I DOŠLA NA BALKAN! Pobacala je sve skupo sa sebe, a onda je upoznala SRBE! OVO JE NJENA PRIČA

Kanu je uspešnu bankarsku karijeru u Tokiju odlučila je zameni opuštenijim i toplijim načinom života, a Balkan je tvrdi idealan za to.

- Radila sam u vrlo uspešnoj međunarodnoj banci, ali nikada se nisam u tome pronašla. Kada je banka odlučila da zatvoriti moje odeljenje ostala sam bez posla. Dobila sam dobru otpremninu i iako sam bez problema mogla da nađem novi posao u struci odlučila sam da stanem na loptu i malo se posvetim sebi. Stres me ubijao, u jednom trenutku čak je i oko počelo da mi titra i to je tako trajalo godinama, ali od kada sam otišla sa posla i počela da putujem nemam više tih problema.

U Japanu je život stresan, puno se radi, nekad, da ne bi probili rokove, čak od 9 ujutro do 3 posle ponoći. Moji klijenti su bili vrlo moćni i bogati, a ja sam se brinula o njihovom novcu, u pitanju su bili milioni dolara i ja sam bila odgovorna za njihova ulaganja, a to mi je stvaralo velik pritisak. Osim odgovornosti prema klijenatu, tu su ciljevi koje sam morala da postignem u sklopu poslovnih planova banke, što stvara i dodatan stres.

Čak i kada nisam radila duže od osam sati, kući sam se vraćala potpuno izmoždena i nisam imala snage za ništa drugo. Svaki dan sam putovala do posla sat vremena. Gužve su ogromne i sve vreme stojiš na nogama stisnut ljudima i ne možeš da mrdneš i tako u oba smera, svaki dan.

Volim Japan, ali je počeo da me guši, tamo svi rade iste stvari, verovatno sam previše nezavisna i ne volim da mi se naređuje šta da radim. Imala sam potrebu da osvežim svoj život i da se detoksiram mentalno i fizički. Počela sam od toga da sam smanjila količinu stvari koje imam, pobacala sam mnogo odeće, cipela i torbi pa čak i nameštaja kako bih imala više vazduha u životu.

Bila je to skupa i brendirana odeća. Guči, Šanel, D&G i drugih luksuznih brendova, i sve sam bez puno razmišljanja strpala u vreće za smeće i bacila.

Mislim da sam u đubre bacila stvari koje su vredele više od 20.000 evra. Nisyam imala snage čak ni da pokušam da ih prodam. Želela sam što pre da završim s tim stilom život. Ostavila sam samo ono najosnovnije.

Na primer nemam više ni jedan par cipela sa visokim potpeticama, sada imam samo odeću koja mi je udobna i klupka vune za heklanje, jer je to moj hobi, koji sam zbog posla zapostavila.

Odlučila sam da putujem i dam sebi vremena da razmislim šta želim da radim. Obišla sam više-manje celu istočnu Evropu. Balkanci su mnogo direktniji, to mi se sviđa. Japanci su više kao Englezi, distancirani smo i treba nam puno više vremena da se sprijateljimo.

U Japanu se puno radi i zapravo se odričemo privatnog života, ljudi su sramežljivi, ali dobrog srca. Tek nakon što odemo u penziju zapravo počinjemo da živimo i uživamo u životu. To je za mene prekasno. Naša država ne omogućava jeftino čuvanje dece i zbog toga žene ostaju kod kuće, što nije u redu. Na Balkanu žene više rade jer država donekle subvencioniše čuvanje dece.

U Japanu sam mogla bez problema da platim torbu 2.000 evra, ali mentalno to je bio vrlo siromašan život. Gledajući ljude u Bosni ili Crnoj Gori, gde sam bila duže nego na primer u Hrvatskoj, mogu reći da, premda imaju skromne prihode, žive opušteno i na neki način sretnije. Na neki način malo zavidim ljudima na Balkanu.

Videvši tako različite uslove i način življenja puno sam razmišljala o tome kojim poslom bi trebala da se bavim. Otpremnina mi se vrlo brzo istopili i našla sam se u situaciji da moram da smislim šta ću da radim. Oduvek sam sanjala da budem samostalna poslovna žena pa sam odlučila da pokrenem svoj posao. Naime, moj otac u Japanu proizvodi vrlo kvalitetne makaze za frizere. Naša kompanija nudi 52 modela makaza različitih vrsta i ja sam odlučila da proširim porodični posao na Evropu.

Putujem već više od godinu dana i to me dosta promenilo, ne osećam stres, ponovo se smejem i sa puno veselja se družim sa ljudima koje upoznajem.

Uskoro idem na tri meseca u Japan, odlučila sam da iznajmim stan u Jokohami, a kad to sredim vraćam se natrag na Balkan. Volim Jokohamu, ali mi se nikako ne vraća u taj stres. Život ovde mi je puno opušteniji i konačno imam vremena i energije za sve one stvari koje sam bila zapostavila.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)