OD OVIH ZEMALJA STREPI SVAKI ČOVEK NA SVETU! Evo koje DRŽAVE imaju NUKLEARNO ORUŽJE i PRETE - neke to vešto KRIJU!

"Postao sam smrt, uništivač svetova!"

Ove reči je izgovorio Robert Openhajmer kada je kreirao atomsku bombu. To samo govori o tome kolika je snaga najmoćnijeg oružja poznatog čovečanstvu.

Nuklearno oružje danas je simbol, ali i realan pokazatelj moći, i države koje ga imaju vešto ga koriste u svom uticaju na svetska dešavanja. Posledice koje bi izazvala upotreba ovog visoko destruktivnog oružja su nesagledive - to smo videli u slučaju bacanja takve bombe na Hirošimu i Nagasaki, ali i u slučaju kada se nuklearna katastrofa dogodila ljudskom greškom - kao i Černobilju.

Ujedinjene nacije su uvele sporazum za koji veruju da će na kraju dovesti do potpune eliminacije nuklearnog oružja. Ugovor o zabrani nuklearnog oružja (TPNV) istorijski je značajan napor da se smanji rizik od nuklearnog rata. Ipak, taj ugovor naglašava duboku neravnotežu moći između nekoliko nuklearnih sila i mnogih zemalja bez razornog oružja.

Koliko su atomske bombe razorne već znate, ali njihovo dejstvo najbolje će vam ilustrovati ovaj slikovit prikaz onoga što bi se desilo kada bi sve bile upotrebljene:

Ko su države sa nuklearnim oružjem?

Rusija

Ruska Federacija ima procenjenih 6.850 nuklearnih glava u svom arsenalu. Jermenija i Belorusija, koje se oslanjaju na ruski arsenal za "kišobransku" zaštitu, krše TPNV.

Rusija je takođe samo jedna od tri nacije koje imaju nuklearnu "trijadu", koja uključuje interkontinentalnu isporuku balističkih raketa. Nuklearna "trijada" odnosi se na sposobnost nacije da rasporedi svoj nuklearni arsenal kroz interkontinentalne balističke rakete, balističke rakete puštene u more, i strateške bombardere, kako je definisano od strane Inicijative za nuklearnu pretnju, savetodavnog odbora koji sprovodi istraživanja i pruža analize za podsticanje diplomatije .

SAD

SAD su jedina zemlja koja detonirala nuklearno oružje protiv neprijatelja, a to je to učinila u napadima na Hirošimu i Nagasaki u Japanu u augustu 1945. godine.

SAD su se složile da koriste svoje nuklearno oružje za zaštitu država članica NATO-a, kao i Japana, Australije i Južne Koreje. Zbog ovih sporazuma, svih 29 zemalja članica NATO-a, kao i tri države koje imaju bilateralne sporazume o zaštiti sa SAD, krše TPNV.

SAD, koja ima nuklearni arsenal koji je skoro veličine ruskog, jedina je zemlja u zapadnoj hemisferi koja poseduje nuklearno oružje i jedna od tri zemlje koja poseduje nuklearnu "trijadu". Imaju ukupno 6,550 nuklearnih glava.

Ujedinjeno kraljevstvo

Ujedinjeno Kraljevstvo je država članica NATO-a i deli zajedničku zaštitu saveza. Kraljevstvo održava barem jednu nuklearnu podmornicu u patroli u svakom trenutku, pod stalnim položajem odbrane na moru. Britanski zakoni nalažu da zemlja ne sme da preti nuklearnim oružjem nijednoj zemlji koja sama nema takvo oružje.

Imaju oko 215 nuklearnih glava.

Francuska

Francuska, takođe članica NATO-a, može isporučiti svoje nuklearno oružje samo avionima i podmornicama.

ASMP-A je 300 kilotonska bojna glava koju ova zemlja poseduje, koja je otprilike 20 puta veća od bombe ispaljene na Hirošimu na kraju Drugog svetskog rata. Ako se bojna glava te veličine ispali na Vašington, to bi rezultiralo sa oko 280.000 žrtava.

Imaju oko 300 bojevih nuklearnih glava.

Kina

Kina poseduje nuklearnu "trijadu", ali je pristala da ne koristi nuklearno oružje protiv bilo koje nacije u zoni bez nuklearnog oružja, koja uključuje zemlje Latinske Amerike i Kariba, kao i neke u Africi, Južnom Pacifiku i Centralnoj Aziji.

Procenjuje se da Kina ima 290 nuklearnih bojevih glava.

Severna Koreja

Američki Centar za strateške i međunarodne studije navodi da postoji 13 raketnih baza u Severnoj Koreji.

Iako je severnokorejski lider Kim Džong Un javno objavio želju za denuklearizacijom čitavog Korejskog poluostrva, nema dokaza da je on pokušao da to zaista i učini. Izveštaji se razlikuju u pogledu veličine severnokorejskog nuklearnog arsenala. Iako se procenjuje da imaju 10 do 20 nuklearnih bojevih glava, Vašington Post je ranije izvestio da mogu imati i do 60, navodeći poverljive američke procene.

Severna Koreja je pružila malo transparentnosti i tačnih podataka o svom nuklearnom oružju.

Indija

Iako Indija nije dala nikakve zvanične podatke o veličini svog nuklearnog arsenala, nedavne procene ukazuju da Indija ima 130-140 nuklearnih bojevih glava i proizvela je dovoljno plutonijuma za proizvodnju do 150-200 nuklearnih glava.

Indija i Pakistan su očigledno usred trke u nuklearnom naoružanju koja bi mogla, dovesti do apsurdno visokih nuklearnih zaliha koje podsećaju na one tokom Hladnog rata. Jasno je da je sporazum o kontroli naoružanja za potkontinent očajnički potreban.

Pakistan

Danas se procjnjuje da Pakistan ima arsenal od 110 do 130 nuklearnih bombi. Stručnjaci smatraju da se nuklearna zaliha Pakistana stalno povećava. Za razliku od susedne Indije i Kine, Pakistan nema doktrinu da „nema prve upotrebe“ i zadržava pravo da koristi nuklearno oružje, posebno taktičko nuklearno oružje niskog prenosa, kako bi pobedili prednost Indije u konvencionalnim snagama.

Izrael

Izrael nikada nije javno priznao posedovanje nuklearnog oružja. Ipak, međunarodna zajednica deluje pod pretpostavkom da je Izrael od svog osnivanja razvio i održao nuklearni arsenal.

Veličina izraelskog arsenala ostaje nejasna, i iako je moguće da nacija ima dovoljno obogaćenog plutonijuma od 100 do 200 bojevih glava. NVBM prihvata procene Federacije američkih naučnika, koje pokazuju da Izrael poseduje oko 80 nuklearnih bombi.

Rečeno je da je Centar za nuklearna istraživanja Negev u Izraelu proizveo dovoljno plutonijuma za 100 do 200 nuklearnih bojevih glava.

Iran?

Nema poznatog oružja ili dovoljnih zaliha fisijskih materijala za izradu oružja. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), institucija zadužena za proveru da države ne ilegalno prave nuklearno oružje, zaključila je 2003. godine da je Iran reoduzeo tajne nuklearne aktivnosti kako bi uspostavio kapacitet da domaće proizvode fisijski materijal.

U julu 2015. godine Iran i šest svetskih sila dogovorili dugoročni sporazum o verifikaciji i značajno smanjenju kapaciteta Irana za proizvodnju materijala za nuklearno oružje. U zamenu su SAD i druge zemlje Zapada skinule sankcije Iranu.

Tada je zaključeno da je Iran imao organizovani program za nuklearno oružje pre 2003. godine. Neke od tih aktivnosti su se nastavile do 2009. godine, ali nije bilo naznaka o aktivnostima naoružanja koje se odvijaju nakon tog datuma. Sve do danas.

Međutim, u maju 2018. godine, američki predsednik Donald Tramp napustio je značajan sporazum, a u novembru te godine ponovno je uvrstio sankcije protiv Irana i država koje trguju s njima. One su dovele do pada u iranskoj ekonomiji.

U maju 2019. godine Iran je suspendovao obaveze iz sporazuma i drugim potpisnicima dao rok od 60 dana da ga zaštiti od američkih sankcija, inače su rekli da će nastaviti proizvodnju visoko obogaćenog uranijuma.

Iran je saopštio da će 27. juna prekršiti ograničenje svojih zaliha obogaćenog uranijuma koji je bio ograničen nuklearnim sporazumom 2015. godine sa svetskim silama. Uskoro će, po svemu sudeći, ponovo razviti nuklearni arsenal.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)