OTKRIVENO ŠTA JE KLINTON 1995. GODINE REKAO O TUĐMANU: Ovo stvarno NIKO NIJE OČEKIVAO!

U jednoj drugoj, tek ove godine deklasificiranoj, američkoj belešci razgovora Klintona i Helmuta Kohla iz 1995. vidi se, na primer, da Kohl strahuje od mogućnosti da “Tuđman i Milošević sklope tajni sporazum ispod stola”.

Postoji, naravno, određena šansa da će sud za ratne zločine optužiti Tuđmana – rekao je 1999., američki predsednik Bil Klinton nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederuu poverljivom razgovoru o kojemu je sačinjena diplomatska beleška, koja je tek nedavno deklasificirana, a Večernji list je objavio prvi od hrvatskih medija otkrio u arhivi američkog State Departmenta. Tuđman je znao Taj razgovor između lidera dviju zapadnih zemalja koje su se pokazale kao najveće saveznice Hrvatske u borbi za neovisnost i u obrani od velikosrpske agresije predstavlja dosad najeksplicitniji javno dostupan dokaz iz vrha međunarodne politike o tome da je prvi hrvatski predsednik dr. Franjo Tuđman bio vrlo blizu toga da ga Hag optuži za ratne zločine. Klinton nastavlja da objašnjava Šrederu:

– U ranim danima Bosne, nakon što je Tuđman vidio da Milošević doslovno prolazi nekažnjeno za ubistva, odlučio je da i on takođe može da radi isto. Bio je to nesveti (neprirodni, op. a.) savez. Trebale su nam otprilike dve godine, počevši od 1994., da okrenemo Tuđmana od savezništva s Miloševićem prema savezništvu s Bošnjacima. To nam je, naravno, koristilo. Konfederacija je uzela drugu frontu u ratu, Armija BiH je ojačala boreći se s Hrvatima, osvojili su teritoriju i potom smo mi s NATO-om bombardovali. Stoga, kako god bilo, imamo određenih problema s Hrvatskom, ali mislim da možemo smisliti način da to funkcioniše – zaključuje tadašnji američki predsednik

Razgovor se vodi u jeku NATO-ove intervencije na Kosovu, odnosno bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije, a na temu Tuđmana i Hrvatske sagovornici dolaze kad govore o tome kako države nastale na području bivše Jugoslavije treba poticati da sarađuju među sobom kao regija i da se demokratski reformiraju na putu prema EU. U razgovoru sudeluju i najbliži suradnici Klintona i Šredera, a jedan od njih, savetnik nemačkog kancelara Mihael Steiner, u jednom trenutku kaže kako “u osnovi, trebamo nove lidere”.

– Da bi taj regionalni pristup profunkcionisao, moramo naći alternative za Tuđmana i Miloševića – kaže Steiner. Pre no što će spomenuti Tuđmana kao mogućeg haškog optuženika, predsednik Klinton navodi još dva razloga zbog kojih Hrvatska nije sklona regionalnoj suradnji.

- Prvo (Hrvatska, op. a.) ne želi biti ponovno deo Jugoslavije. Drugo, s obzirom na svoj položaj, ona se vidi kako brže napreduje prema Zapadu nego ostali i stoga možda ne bi želela da bude vezana za regiju – kaže Klinton i upravo tada, pod “treće”, spominje gore citiranu rečenicu o Tuđmanu i Hagu. Razgovor je vođen 18 dana pre no što će haško tužitlatvo podići optužnicu protiv Slobodana Miloševića. Vođen je pre točno 20 godina sedam meseci prije Tuđmanove smrti, i pet meseci nakon govora predsednika Tuđmana na otvaranju ratne vojne škole “Ban Jelačić” 1998., u kojemu je sâm mogao da nasluti kako zna da i njemu možda spremaju optužnicu u Hagu.

– I sad se u Hagu pripremaju optužbe za vas, za nas sve! Imaju na spisku pet-šest generala, iz Hrvatske, ne samo iz Bosne i Hercegovine – rekao je tada Tuđman dodavši da, samo ako se očuva njegova državna politika i ako se očuva jedinstvo vojske i naroda, Hrvatska može kazati:

“Ne, gospodo, mičite ruke, mi smo oslobađali – Bljeskom, Olujom… oslobađali smo svoju zemlju od agresora, od zločinaca i tako dalje.” Kao što je poznato, Franjo Tuđman nikad nije optužen u Hagu, ali podignute su optužnice protiv hrvatskih generala u kojima je haško tužilaštvo išlo s tezom o udruženom zločinačkom poduhvatu na čelu s pokojnim predsednikom Tuđmanom. Ta je teza odbačena u pravomoćno oslobađajućoj presudi Gotovini i Markaču za vojno-redarstvenu akciju Oluja, ali je potvrđena u pravomoćno osuđujućoj presudi Prliću i ostalima za Herceg Bosnu. Klinton je Šrederukao Tuđmanove grehe spominje upravo hrvatsku politiku u BiH prie sklapanja Vašingtonskog sporazuma. Od tog sporazuma Tuđman je u Klintonovim očima vredan saveznik, što Klinton izrekom spominje i u ovom razgovoru sa Šrederom, ali i nizu drugih razgovora o kojima trag ostavljaju diplomatske beške, gde se vidi da Klinton govori kako ni “NATO-ovo bombardiranje (srpskih položaja u BiH, op. a.) ni Holbrkova diplomatija ne bi pomogli da dođe do mira” bez važnog doprinosa Hrvatske vojske u suradnji s Armijom BiH na terenu. No, Klintonova argumentacija o Tuđmanu kao Miloševićevu savezniku u početku ratnih sukoba u BiH ima uporište u nizu pre pisanih američkih diplomatskih depeši, poput ranije objavljene depeše iz 1992., iz koje se vidi da američki diplomata u razgovorima s Tuđmanom upozoravaju hrvatskog predsednika da se ne poigrava idejom podele BiH s Miloševićem jer će time naštetiti Hrvatskoj. U jednoj drugoj, tek ove godine deklasifikovanoj američkoj biešci razgovora predsednika Klintona i njemačkog kancelara Helmuta Kohla iz 1995., vidi se, primera, da Kohl strahuje od mogućnosti da “Tuđman i Milošević sklope tajni sporazum ispod stola na štetu treće strane”.

Nije krajnji sud Miroslav Tuđman, zastupnik u Hrvatskom saboru i sin prvog hrvatskog predsednika, smatra da ne treba preveliku pažnju davati ovoj američkoj diplomatskoj bleešci razgovora Klintona i Šredera, koji je očito vođen u trenutku kad se pokušavala stvoriti regionalna saradnja kojoj se Tuđman protivio i u trenutku kad se još nije znalo hoće li u Hagu biti podignuta optužnica protiv Miloševića, pa su neki imali potrebu relativizovati Miloševićevu krivicu optuživanjem drugih.

– Bila je u jednom trenutku i teza da će se protiv Izetbegovića podići optužnica. To je očito bilo u duhu razmišljanja: ako idemo da optužimo Miloševića, onda ćemo i drugu dvojicu. Teza da su svi podjednako krivi i da treba relativizovati – kaže Miroslav Tuđman.

– Meni je dobro poznat stav haškog tužiteljstva da bi oni optužili predsednika Tuđmana. Mislim da se to može jasno videti ne samo u izjavama Karle Del Ponte, poput one za CNN iz 2001., gde je rekla da je optužnica protiv Tuđmana bila pripremljena, nego se može videti i u optužnicama za Oluju i protiv šestorke, gdje je eksplicitno imenovan kao član UZP-a. Tako da mi ovo nije nikakva vest – kaže Luka Mišetić, advokat koji je u Hagu obranio generala Antu Gotovinu. Ali ja bih naglasio da optužnica ili potencijalna optužnica nije krajnji sud.

Konačno, optužbe protiv Tuđmana za Oluju eksplicitno su odbačene, a što se tiče BiH, vrlo sam detaljno objasnio tu presudu na svom blogu.

Iako se formalno koristi formulacija da je on deo UZP-a, nije naveden nijedan dokaz koji bi mogao podupreti tu tvrdnju – dodaje Mišetić. BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/vevernji.hr)