NACISTI SU SE FINANSIRALI OD STRANE AMERIKE: Dokument koji je skrivan 60 godina šokirao svet!

Tridesetih godina 20. veka Rusija (SSSR) se razvijala tempom koji je u značajnoj meri nadilazio tempo razvoja svih ostalih zemalja sveta. Takva situacija nije zadovoljavala SAD i određene međunarodne krugove.

Nemačka je ponovno počela da priprema rat s Rusijom, tj. Sa Sovjetskim Savezom. I opet se rukovodstvo Nemačke upecalo u postavljenu zamku i pogubilo svoj narod, boreći se za svetsku prevlast SAD. Da, upravo tako. Nemci su se u drugom svetskom ratu borili za prevlast u svetu, ne za sebe, već ni sami ne znajući, za SAD.

Od 1924. godine nemački monopolisti uz najaktivnije učešće SAD i Engleske, računajući da će iskoristiti Nemačku kao udarnu silu protiv SSSR-a, započeli su obnovu vojno-industrijskog potencijala Nemačke.

Versajski mirovni sporazum iz 1919. godine, kojim je bilo zabranjeno Nemačkoj da ima vojsku, bio je zaboravljen. Nakon što je Nemačka izgubila Prvi svetski rat 1914-1918. godine samo „lenjivci“ nisu bacali kamenje na Nemce.

Nemcima su se smejali, ponižavali ih, predstavljali ih kao nepotpune ljude. Nemcima su govorili da nisu sposobni ni za šta i da samo umeju da počinju i gube ratove. Nemci su se osećali uvređenima, ali su Prvi svetski rat, koji je odneo 10 miliona života, zaista pokrenuli i izgubili i zato su ćutali, trpeli, osećajući svoju krivicu. To je trajalo 15 godina.

U Nemačkoj je 1933. godine na vlast došla fašistička stranka (osnovana 1919. godine) sa Adolfom Hitlerom na čelu. Hitler je izjavio: „Nemci, vi ste veliki narod, u vama teče plava krv.“ Nakon mnogo godina poniženja i uvreda, Nemce su nazivali velikim narodom! Nemcima su obećali čitav svet i skoro čitava Nemačka je krenula za Hitlerom. Na takav način su Raspirivači sukoba i osmislili rat.

Nemci su već počeli da maštaju o ruskoj i ukrajinskoj teritoriji. U to vreme SAD i Engleska nastavili su s ulaganjima u nemačku vojnu industriju i SSSR-u je bilo jako teško da se takmiči sa Nemačkom u proizvodnji naoružanja, broju vojnika i oficira.

Drugi svetski rat je počeo 1939. godine, kako bi SAD postigle sledeće strateške ciljeve: međusobno uništavanje ili značajno slabljenje SSSR-a i Nemačke i potčinjavanje Evrope volji SAD. Amerika je želela eliminisati dve sile koje su joj smetale da uspostavi svetski diktat i živi na račun tuđeg rada, tuđeg bogatstva. Eliminacija Nemačke i SSSR-a otvarala je put SAD za vlast nad svetom.

Bez aktivne pomoći Nemačke od strane SAD i Engleske Drugi svetski rat nije mogao buknuti, jer Nemačka nije bila u stanju da naoruža vojsku najsavremenijim naoružanjem tog vremena. SAD i Engleska su stvorili uslove za početak rata za uništavanje SSSR-a.

Liberalna ideologija kojoj je najveća vrednost novac (u socijalističkoj ideologiji najveća vrednost je čovek), dovela je Nemce i jedan broj drugih naroda Evrope do toga da je zločinaštvo postao norma njihovog ponašanja.

Tajni dokumenti otkrivaju da su posle Drugog svetskog rata, bivši članovi Nacističke partije formirali tajnu vojsku kako bi zemlju zaštitili od Sovjeta.

Ovaj nezakoniti projekat izazvao je veliki skandal. Skoro šest decenija „321. strana „bila je neprimećena u arhivi Nemačke obaveštajne agencije (BND), ali sada je sadržaj dokumenata otkriven i otvara novo poglavlje u posleratnoj istoriji Nemačke.

Dokumenti otkrivaju postojanje grupe od 2000 veterana nacističke ere, koji su se odlučili da spoje i naprave tajnu posleratnu vojsku.

Oni su bez dozvole Nemačke vlade i bez znanja parlamenta počeli da se pripremaju za stvaranje ove misteriozne grupe. Cilj je bio da se Nemačka odbrani od mogućih napada sa istoka u prvim fazama Hladnog rata. Bili su protiv komunista i želeli su da budu spremni ukoliko izbije građanski rat.

Istoričar Agilof Keselfing je sasvim slučajno našao ove dokumante dok je radio na istraživanju rane istorije. Nemački kancelar, Konrad Adenauer, nije znao za postojanje ove grupe do 1951. godine.

Dokumenti svedoče da je tajna vojska brojala oko 40.000 članova. Albert Šneci je bio vodeća figura u ovom projektu.

Rođen je 1911. godine i služio je u Drugom svetskom ratu. Šneci je organizovao okupljanja veterana 25. divizije u kojoj je i on sam bio. Oni su na ovim proslavama često debatovali o tome šta treba učiniti ukoliko Rusija pokuša da napadne Nemačku.

Tako je i došlo do ideje za stvaranje tajne vojske. Zapadna Nemačka je bila bez vojske u to vreme posle rata, a Amerikanci su svoju povukli iz Evrope 1945.

Kasnih pedesetih ova vojska je počela na nekin način postajati stvarna. Šneci je regrutovao moćne poslovne ljude, trgovce, veterane, tužioce, advokate, tehničke naučnike i dobio je velike novčane donacije.

Anton Groser, bivši general je vodio brigu o naoružanju. Oni su svi bili protiv komunista i podstaknuti željom za avanturom „nisu želeli biti u dosadnim kancelarijama“. Većina članova je bila iz južne Nemačke.

Šneci lista je brojala oko 10.000 imena i on je bio uveren da će mu se pridružiti svi koje pozove. On je, kako su ga opisali, bio energičan i samouveren. Uspostavio je dobre odnose sa Ligom mladih Nemaca i sa specijalizovanom organizacijom Tehnički servis, kako bi pripremio Nemačku za napade Sovjeta.

Ove dve grupe su finansirali Amerikanci, članovi su bili uglavnom bivši Naci oficiri. Međutim zbog svojih ekstremnih desničarskih stavova bile su zabranjene od strane vlade.

Šneci se obratio i nemačkoj tajnoj službi da mu pomogne finansijski. Gelen organizacija, koja je preteča Nemačke obaveštajne agencije, pomogla mu je, ali mu nije davala previše novca jer ga je želela kontrolisati. O postojanju tajne organizacije saznao je i kancelar Konrad Adenauer, međutim on nije raspustio ilegalnu grupu jer mu je trebala.

Cela priča se raspala 1955. kada je oformljena nemačka regularna vojska. U tom trenutku Šneci organizacija je postala višak. Šneci je raspustio, ali je posle postao vrhovni komandant nemačkih oružanih snaga.

BONUS VIDEO: Espreso Anketa - Abortus

(Espreso.co.rs Blic.rs/Sputniknews.com)