TRI NOĆNE MORE PRETE TRAMPU: Predsednik SAD se UPLEO, problemi SVE VEĆI!

Američki predsednik Donald Tramp ima sve većih problema na spoljno-političkom planu.

Upleo se u tri velike međunarodne krize u kojem je Bela kuća poklopac koji postaje sve porozniji. Tri zemlje koje je Trampova Bela kuća potvrdila i definisala kao velike neprijatelje, “osovine zla”, prkose SAD-u, a svet je na rubu mogućih novih sukoba.

Tri Trampove noćne more su Severna Koreja, Iran i Venecuela za koje se, kako sada stvari stoje, može reći da su njegova tri poraza. S Iranom je na pragu rata, Venecueli preti intervencijom, a odnosi sa Severnom Korejom nakon propalog sastanka (više političkog estradnog šoa) u Hanoju vraćeni su na početak.

Može li Tramp da izdrži takav intenzitet odnosa, a pogotovo ovakva vojna uplitanja? Bez obzira na sve, Venecuela i, pogotovo, Iran nisu ruinirani SadamovIrak. Je li Tramp u međunarodnoj politici zapravo guska u magli ili slon u uskoj staklarnici? U SAD-u zbog takvih Trampovih gafova prozivaju državnog službenika Mikea Pompea, a pogotovo prvog jastreba Bele kuće Džona Boltona čijeg se ekstremizma, kako pišu američki mediji, boji i sam Tramp.

Međutim, krenimo redom. Prvo Severna Koreja. Dva očito nepripremljena susreta s Kim Jong-unom - u Singapuru u junu 2018. te u Hanoju u februaru 2019. - nisu imala efekt. Iako se Tramp raznežio na susretima s diktatorom, ništa se od navodno dogovorenog nije ostvarilo. Kim ne samo da nije prestao sa svojim nuklearnim programom, nego je opet testirao balističke rakete. One, prema obaveštajnim procenama, imaju od 30 do 60 bojevih glava i mogu pogoditi ciljeve u SAD-u. Kim Jong-un očekivao je ukidanje sankcija, ali nije dobio ni poruke dobre volje u tom smeru - pogotovo što opet ima problema sa žetvom i ponovno preti opasna nestašica hrane.

Ojačao Kima

Ipak, dok je Tramp ostao kratkih rukava, čini se da je s druge strane tim sastancima Kimu samo dao međunarodni legitimitet i važnost te mu otvorio nove međunarodne veze. Konačno, Kim Jong-un se u kratko vreme susreo s Trampo i liderima Kine i Rusije, Xi Jinpingom i Vladimirom Putinom. Time je poručio da sad ima i druge opcije i izlaze osim Trampa te da se ne mora baš žuriti da stavi ključ u bravu svog nuklearnog programa.

Kad je reč o Iranu, Severna Koreja poseduje nuklearno naoružanje, a Iran ga nije imao i još ga nema, kaže za NYT William J. Burns, nekadašnji Obamin zamenik . Tramp je s Iranom došao na rub rata i zemlja koja je potpisala sporazum o ukdanju svog nuklearnog programa ponovno kreće u njegovu obnovu i obogaćivanje urana.

Od Homeinijeve Islamske revolucije 1979. godine Iran je so na ranu svih američkih administracija. Čak je propao komunizam, SSSR i Varšavski pakt, a Iran je još kost u grlu. Uprkos protivljenju saveznika iz EU, Tramp je eskalirao odnose s Iranom poslavši svoje nosače aviona, bombardere B-52 (u svoju bazu u Kataru) i raketne sustave u Perzijski zaliv. Osim toga, Iran je dobar s Rusijom, a ekonomski se digao nakon što su mu bile ukinute sankcije.

Uz to, došlo je i do liberalizacije režima koji se sada opet radikalizuje. Iran se pozicionirao na Bliskom istoku kao igrač u Siriji i Jemenu te podrška Kataru u sporu s ostalim arapskim zemljama. SAD, Saudijska Arabija i Izrael su zbog tog “širenja” uticaja Irana u regiji vrlo napeti pa bi se verovatno cela regija zapalila u slučaju oružanog sukoba s Iranom.

Novi Vijetnam

U slučaju Venecuele Bela kuća stala je iza Juana Guaidóa, samoproglašenog oporbenog predsednika, pa ga potaknula i na oružani bunt, ipak nije uspela da sruši Nicolása Madura, i to je svakako Trampov poraz. Naime, Madurov režim se urušavao sam: enormna inflacija, nedostatak lekova i hrane, egzodus stanovništva, problemi s energijom, sankcije - sve to nije mu išlo u korist.

Sada su se tamo već infiltrirali i Rusi i Kinezi, a EU, koja je podržavala Guaidóa, nije podržala njegov pokušaj “oružanog ustanka”. Sada John Bolton preti intervencijom koju već unapred mnogi nazivaju novim Vijetnamom.

Tramp ima i sve većih problema s nekad stožernim saveznikom na Bliskom istoku - Turskom. Trenutačno je ona u jačim vezama s Putinovom Rusijom te radije s njim deli bliskoistočne karte. I na kraju, odnosi s Bruxellesom na najnižim su granama dosad. Bela kuća kao da se više uopšte ne konsultuje sa Briselom, Berlinom i Parizom, a odnosi su i u ekonomskom i političkom zastoju.

“Tramp unosi nemir među Amerikance svojom impulsivnim i pogrešnim odlukama koje ugrožavaju našu sigurnost te narušava i naš ugled u svetu”, rekao je za New York Times Jeffrey Prescott, stručnjak za Bliski istok.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)