HRVATI POLUDELI NA PAPU FRANJU ZBOG IZJAVE O IRINEJU: Zašto si nam to uradio PRED ROĐENDAN STEPINCA???

Poruka pape Franje da je patrijarh SPC Irinej "veliki patrijarh" mnogo je uzburkala duhove u Hrvatskoj.

Jedan od tekstova koji se bave ovim pitanjem je izašao u Jutarnjem listu. Prenosimo ga.

"Papa Franja ponovo je uzbudio duhove među katoličkim sveštenicima i vernicima u Hrvatskoj. U avionu, na povratku s trodnevne posete Bugarskoj i Severnoj Makedoniji, dotakao se kanonizacije Alojzija Stepinca i poručio da se još proučavaju neki delovi njegovog života kako bi se došlo do istine.

A u tom proučavanju, u tom traženju istine, oslonio se, objasnio je sam papa Franja, i na “srpskog patrijarha Irineja, koji je veliki patrijarh”.

Dublje proučavanje

- Istorijski slučaj je ovaj: kanonizacija Stepinca. On je bio krepostan čovek, zato ga je Crkva proglasila blaženim. Vernici mu se mogu moliti. Ali u jednom trenutku procesa došli smo do nerazjašnjenih tačaka koje se odnose na istoriju. I ja, koji moram potpisati kanonizaciju - to je, naime, moj zadatak - moleći, razmišljajući i tražeći savet, uvideo sam da moram zamoliti za pomoć srpskog patrijarha Irineja, koji je veliki patrijarh. I Irinej mi je pomogao. Zajedno smo osnovali istorijsku komisiju: i njega i mene zanima samo jedna stvar, a to je ne pogrešiti, zanima nas istina. Ne pogrešiti. Čemu služi izjava o svetosti ako nije jasna istina? Ne služi nikome. Znamo da je (Stepinac op. a.) dobar čovek, da je blaženik, ali da se učini ovaj korak tražio sam Irinejevu pomoć, da sve bude po istini. Izučava se. Najpre je osnovana komisija koja je dala mišljenje. Ali sada se izučavaju druge tačke. Dublje se proučavaju neke tačke kako bi istina bila jasna. Ne bojim se istine. Ne bojim se. Samo se bojim suda Božjeg - rekao je Papa.

Tom je izjavom papa Franja samo potvrdio ono što se već duže nagađalo u Hrvatskoj, a to je činjenica da do Stepinčeve kanonizacije - uprkos tome što je kauza već završena prema tvrdnjama nekih istaknutih katoličkih sveštenika pozitivna - neće doći još neko vreme.

Stoga je utisak koji se stiče nakon razgovora s brojnim sagovornicima koji dobro poznaju situaciju u Katoličkoj crkvi u Hrvatskoj da je mnoge zatekla Papina izjava o “velikom patrijarhu Irineju”, kao i rezonovanje da će se Stepinac proglasiti svetim tek ako SPC da blagoslov.

Mnogi naši sagovornici stoga se boje da će se zbog tih Papinih reči mnogi katolici osetiti povređeni i da će kod nekih nastati još malo veći odmak od Pape te da će katolički tradicionalisti i desničari “doći na svoje”. S druge strane, ne postigne li se baš ništa u pogledu približavanja stajališta o svetosti bl. Alojzija, oni koji ovog Papu cene i vole izgubiće deo svoje argumentacije.

Pismo HBK irineju

To nam govori i don Anton Šuljić, nekadašnji pročelnik Tiskovnog ureda Hrvatske biskupske konferencije. Šuljić će u razgovoru za Jutarnji list reći da pripada onima koji vole papu Franju, ali to ne znači, dodaje, da se mora složiti sa svakim njegovim mišljenjem o ljudima, stvarnostima i pojavama.

- Papa, naravno, donosi konačni sud o proglašenju ili neproglašenju nekoga svetim i tu nema problema. Ne vidim problema ni u njegovoj izjavi da stvari treba dodatno ispitivati i istražiti, premda je Kongregacija za proglašenje blaženima i svetima donela afirmativnu odluku o bl. Alojziju. Moj se problem u vezi s Papinom izjavom odnosi na visoko vrednovanje patrijarha SPC-a gospodina Irineja. Za našeg Papu on je ‘veliki patrijarh’. Ja mislim baš suprotno. Mislim da je taj čovek sve samo ne velik. Štoviše, mislim i lošije o njemu - smatra teolog Šuljić.

Papina izjava o Stepincu i Irineju dolazi u zanimljivom trenutku. Papa je izjavu dao 7. maja, uoči Stepinčevog rođendana koji se slavi 8. maja. Baš takvu “slučajnost” imali su i hrvatski biskupi koji su uoči praznika blaženog Alojzija Stepinca objavili sadržaj pisma koje su poslali patrijarhu SPC-a Irineju.

U tom pismu stajalo je da Irinejevi istupi “bude nepoverenje prema njemu i prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i produbljuju ranjenosti iz ratnog vremena koje još nisu ozdravljene te potiče mržnju”, kako se u njegovim nastupima “ne očituju nikakva saosećanja za žrtve i stradalnike prouzročene od srpske strane”, kako je “neobično da poglavar jedne pravoslavne crkve jasno suprotstavlja biskupe Katoličke crkve u Hrvatskoj papi Franji, upućuje im prekore i pripisuje zločine celoj toj crkvi i celom hrvatskom narodu” te se zaključuje kako “takvim načinom komuniciranja nije moguće rešiti bilo kakav problem ili pitanje”.

To pismo poslato je patrijarhu na dan pada Vukovara 18. studenoga 2018., a mnogi komentatori tada su tvrdili da je s tekstom pisma bio upoznat i papa Franja pri posjetu Ad limina hrvatskih biskupa u Rimu. Ta je poseta bila proššle godine i trajala je od 12. do 17. decembra.

Don Šuljić pak sugeriše da bi naši biskupi to pismo trebali prevesti Papi.

- Bilo bi, naime, logično da Papa barem bude obavešten šta njegove kolege u episkopatu misle o tom patrijarhu - smatra don Šuljić.

Mnogi drugi sagovornici koji mole za anonimnost navode da o veličini patrijarha Irineja govore i izjave o Ratku Mladiću, o Pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori, kao i o onoj u Severnoj Makedoniji pa im zbog toga nisu jasni Papini epiteti patrijarhu. Svi naši sugovornici kažu da je dijalog potreban jer je reč o kršćanskoj braći, ali da taj dijalog treba biti otvoren i bez fige u džepu, što kod patrijarha Irineja nije slučaj.

Ekumenska korektnost

Drugi prigovori idu u smjeru kako je nečuveno da se jedna Crkva meša u proglašenje svetim druge Crkve. A da se baš Papa treba savetovati o “istini” s patrijarhom koji je izrekao toliko ne samo neprimerenih, nego i neistinitih reči, koje su hrvatski biskupi nabrojali u svom pismu Irineju, to je već problem unutarcrkvenog dijaloga.

- Ovdje je reč o nekoj vrsti ekumenske korektnosti koja u konkretnom slučaju nema smisla. S jedne strane, papa Franjo sluša Irineja, a zaboravlja reči koje je o Stepincu rekao Papa kojeg je taj isti Franjo proglasio svetim, sveti papa Ivan Pavle II. Rekao je Hrvatima da im blaženi Stepinac može biti kompas i uzor. Ako je to mislio jedan svetac, kakvu istinu i od koga traži papa Franjo - pitaju se sagovornici koji pripadaju konzervativnijim krugovima Crkve.

Oni umereniji pak navode da je Papina ideja traženja istine vrlo plemenita, a ističu i još jedan deo Papinog odgovora.

- Naravno da želimo istinu o blaženom kardinalu Stepincu i Papa sigurno ne želi da zbog proglašenja svetim nekima idu suze radosnice, a da drugi plaču od besa i razočaranja. Ali, zanimljivo je da Papa prvo kaže da se ne boji istine, a zatim da se boji samo suda Božjeg. Je li to zapravo poruka Irineju - pitaju se naši sugovornici.

Don Šuljić pak kaže da je u pitanju svetost nekog čovjeka - ona se nikad ne odnosi na sve čovekove čine. Svet je neko, tumači Šuljić, kojeg je božanska milost i snaga pretvorena u krepost ili martyrium, svedočanstvo krvi ili života, u jednom času ili dužem životnom razdoblju približila najvišem idealu hrišćanskog života - Hristu.

- Niti jedan čovek nije proglašen savršenim i bezgrešnim, osim Marije, pa je kopanje po Stepinčevom navodnom ‘nedovoljnom činjenju’ zapravo suprotno svemu što znamo o svecima i mučenicima - zaključuje."

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)