AMERIKANCI POSLALI VOJSKU NA GRČKU: Uplašili se uticaja PUTINA na Sredozemlju, pa ODMAH UPUTILI SVOJE SNAGE!

Grčka i Sjedinjene Američke Države užurbano razmatraju mogućnosti „gipkih varijanti” za veće prisustvo američkih snaga i naoružanja na grčkoj teritoriji, aktivno učešće u zajedničkim vojnim vežbama na kopnu i na moru, kao i proširenje vojnih baza.

Zaoštravanje američko-turskih odnosa, namera Ankare da realizuje projekat kupovine ruskog sistema S-400 i niz drugih okolnosti koje menjaju balans moći u istočnom delu Mediterana, kako prenose ovdašnji mediji, podstiču američku stranu da ispita svoju strategiju i pojača prisustvo u Sredozemlju. Vašington poručuje da je u tom kontekstu tesna saradnja s grčkim oružanim snagama životno važna za bezbednost u regionu koji ima poseban značaj.

Uz pomoć paketa zakonskih projekata, Grčka bi mogla da bude stavljena u centar strategijskih interesa SAD koje, kako se za to zalažu neki senatori, treba da preispitaju svoju strategiju i prihvate novu realnost koja je prisutna u regionu istočnog Sredozemlja. U praksi, to bi bila serija inicijativa koje bi, prema predlogu senatora Boba Menendesa i Marka Rubija, podrazumevale vojnu pomoć Grčkoj od oko tri miliona dolara, skidanje embarga na isporuke oružja Кipru, američka podrška tešnjoj saradnji Grčke, Кipra i Izraela i sve to u cilju „stabilizacije ključnih regionalnih partnera”, što je od posebne važnosti za američke interese.

Američki razarač sa 270 članova posade, u okviru demonstracije američko-grčke vojne saradnje, pristao je u luci Pirej, a grupi novinara kojima je omogućen pristup, saopšteno je da je to „još jedan primer američkog stava prema kolektivnoj bezbednosti u Sredozemlju i ulozi Grčke kao stožera stabilnosti u regionu”. Inače, poslednjih nedelja američki brodovi pristaju na Rodosu, bazi Suda na Кritu. Istovremeno, u grčkim teritorijalnim vodama je trenutno još nekoliko savezničkih brodova, među njima britanski vojni brod i francuska fregata „Langedok”.

Grčka ubuduće, kako tumače mediji, može da očekuje mnogo veće američko prisustvo. Reč je posebno o širenju američkog prisustva u avio-bazi Stefanoviko i u Larisi, gde su trenutno razmeštene dve bespilotne letilice MV-9. Ugovor o najmu u Larisi ističe u avgustu i kao mogućnosti se pominju dalje korišćenje za borbene КC-135 ili druge sisteme za prikupljanje informacija i podršku. Takođe, Solun i Aleksandrupolis će biti baze za kratkotrajna zaustavljanja američkih vojnih aviona koji lete u severnu i istočnu Evropu. Američka vojnopomorska flota već ima strateški važnu bazu Suda na Кritu, ali izražava želju za još jednom. U međuvremenu, SAD je spremna da aktivnije učestvuje u vojnim vežbama s grčkim snagama.

Na kraju, ne može da se ne podseti na činjenicu da se, po ironiji sudbine, sve ovo dešava za vreme levičarske vlade koja je kategorički bila protiv SAD, pretila proterivanjem NATO-a, i koja je sada spremna da Vašingtonu otvori mogućnost za nove vojne baze na teritoriji Grčke. Međutim, sada, u poslednjim danima ili mesecima mandata, vlada Aleksisa Ciprasa očigledno želi da uz pomoć američke podrške stekne političku i vojnu prednost i oseća se važnim igračem u Egeju i istočnom Sredozemlju.

Zamenik ruskog šefa diplomatije: Prekinuta saradnja s NATO-om Moskva – Rusija i NATO su u potpunosti prekinuli civilnu i vojnu saradnju, izjavio je zamenik ruskog šefa diplomatije Aleksandar Gruško za „Sputnjik”, a prenosi Tanjug. Gruško je ocenio da je alijansa otišla isuviše daleko u eskalaciji sukoba s Rusijom. „NATO je sam odbio konstruktivni razgovor s Rusijom. On ne postoji. Zasad nema signala da NATO vidi izlaz iz ovog ćorsokaka”, rekao je Gruško.

On je dodao da „paradoksalno, ali danas odnos između Rusije i NATO-a najviše podseća na vreme u kom je i osnovan NATO – uoči hladnog rata”.

Prema njegovim rečima, ukupni vojni rashodi zemalja NATO-a za prošlu godinu prevazilaze bilion dolara, što je 22 puta više od ruskih troškova za odbranu.

Gruško je naglasio da Moskva nema nameru da učestvuje u trci za povećanje vojnog budžeta s NATO-om.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Politika.rs)