DOLAZIMO TI TRIPOLI, DOLAZIMO! Odmetnuti libijski general poveo napad na sadašnju vladu, preti GRAĐANSKI RAT

Libija je opet na rubu totalnog rata, više od sedam godina nakon pada Muamera Gadafija.

Odmetnuti general Kalifa Haftar, koji drži istočni deo Libije, poslao je svoje snage da zauzmu prestolnicu Tripoli, koju kontroliše vlada Fajeza al-Saraja, priznata od strane UN-a.

Haftarove paravojne snage pod nazivom Libijska nacionalna vojska (LNA) krenule su na Tripoli iz više pravaca, ušle u grad Garjan na samo 100 kilometara od Tripolija i nastavile da napreduju. Pritom nisu naišle na veći otpor pa su im u Garjanu povređena samo dvojica vojnika. Ali kako javlja Reuters, paravojne snage iz Misrate, odane Sarajovoj vladi, takođe su krenule prema Tripoliju kako bi ga obranile od Haftarovog LNA.

Haftar je pak u snimljenoj izjavi objavljenoj na Fejsbuku ofanzivu opisao kao "pobednički marš" organizovan kako bi "protresao zemlju pod stopama nepravedne družine".

- Dolazimo u Tripoli, dolazimo - dodao je, ali i poručio svojim snagama da ne napadaju civile ni borce koji se predaju.

- Oni koji polože svoje oružje su sigurni i oni koji podignu belu zastavu su sigurni - rekao je.

U međuvremenu, agencija AFP javlja da je lokalna milicija odbila Haftarove snage u Zaviji, na samo 30 kilometara od prestolnice.

Libijski ministar unutrašnjih poslova Fati Basaga rekao je za Al Jazeeru da se njegova vlada neće predati.

- Ako je ito spreman da upotrebi silu protiv nas, mi smo spremni na žrtvu, ali nećemo odustati od demokracije koju smo uvek hteli - rekao je, nazivajući Haftara "vojnim diktatorom".

I dok premijera vlade nacionalnog sporazuma Saraja podržavaju zapadne zemlje, generala Haftara, prema ranijim izveštajima, podržava Rusija. Iako je vlada u Tripoliju međunarodno priznata, Haftar ima de facto kontrolu nad Zastupničkim domom u Tobruku, formiranom nakon parlamentarnih izbora 2014. na koje je izašlo samo 18% glasača i koji su odlukom Libijskog vrhovnog suda proglašeni nevažećima.

Tako se Libija našla u situaciji da ima dva suparnička parlamenta i vlade, jednu na zapadu, a jednu na istoku zemlje. Ali general Haftar je, očito, odlučio da okonča ovu pat-poziciju i preuzeti vlast nad celom zemljom. Štaviše, kako javlja BBC, naredio je ofenzivu na Tripoli u trenutku dok se u tom gradu u poseti nalazi generalni sektretar UN-a Antonio Gutereš. On je u posetu Libiji došao juče.

Gutereš je u međuvremenu iz Tripolija uputio "snažan apel da se zaustavi... eskalacija", ali prema svemu sudeći za njegov apel više nema sluha na terenu. UN-ovo Veće bezbednosti sastaće se danas da bi raspravilo o novoj krizi u Libiji, na zahtev Velike Britanije koja je zajedno s SAD-om, Francuskom, Italijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima takođe uputila apel za smirivanjem situacije.

- U ovom osetljivom trenutku u tranziciji Libije, vojno poziranje i pretnje jednostranom akcijom samo rizikuju da bace Libiju natrag u haos. Snažno verujemo da nema vojnog rešenja za libijski konflikt - stoji u zajedničkom saopštenju ovih vlada.

Ali kao i u slučaju ratova u Siriji i Jemenu, libijski general očito veuje da vojno rešenje itekako postoji. A zanimljivo je da osim ruske general Haftar uživa i podršku Egipta i UAE-a, koji sada apeluju na mir. Ali i neke zapadne vlade, prvenstveno Francuska, takođe sve više staju na njegovu stranu, uverene da je upravo on jedino rešenje za ujedinjenu i stabilnu Libiju.

Ko je general Haftar?

Ovaj bivši general u Gadafijevom režimu, koji mu je pomogao da osvoji vlast 1969., ali se nakon toga zavadio s njim i pobegao u SAD, 2011. se vratio u zemlju i stao na stranu pobunjenika. Nakon toga se, kada su pobunjeničke snage međusobno zaratile, iskazao oslobađanjem Bengazija od islamističkih snaga koje su preuzele kontrolu. 2017. ga je, prema medijskim izveštajima, Rusija počela aktivno da podržava naoružanjem, nakon što se Haftar susreo s Rusima u Moskvi, a potom i na palubi ruskog nosača aviona Admiral Kuznjecov koji je doplovio pred obalu Libije.

Ofenziva na Tripoli nije, međutim, početak vojnih operacija generala Haftara. Iako je to izvan Libije prošlo uglavnom neprimećeno, snage LNA su od početka godine povele operaciju kojom su zauzele gotovo celi jug zemlje, sa službenim objašnjenjem da čiste zemlju od stranih snaga i terorista.

Tako su u februaru zauzele strateški bitna naftna polja el-Šarara i el-Fel, koja zajedno proizvode gotovo 400 hiljada barela nafte na dan, kako izveštava list Foreign Policy. Kao i kad je zauzeo naftna postrojenja na istoku 2016., Haftar je inkorporirao lokalne milicije u svoj LNA obećavajući im uniformu i redovnu platu.

Osim paralelne vojske i parlamenta, Haftar je uveo i paralelnu nacionalnu valutu, dinar, kojim ga je opskrbila Rusija. Usto, lokalnom stanovništvu koje oseća posljdice višegodišnjeg ekonomskog i političkog kolapsa je počeo da deli brašno, benzin i plin, dajući im tako do znanja da se može pobrinuti za njih na način na koji vlada u Tripoliju očito ne može. Haftar već od 2016. kontroliše veći deo libijske nafte, a sad je samo ojačao svoju dominaciju.

Šta mu je sada plan? Haftar i Saraj su se u februaru susreli na pregovorima u organizaciji posebnog izaslanika UN-a za Libiju u Abu Dabiju, no dogovor o budućnosti zemlje nije postignut. Izgleda da se Haftar stoga odlučio na vojnu opciju. Kako piše Foreign Policy, Haftar bi mogao da reformiše vladu u Tripoliju i postavi svog premijera na istoku zemlje Abdulaha al-Tinija kao premijera cele zemlje. Haftar bi pak postao vrhovni zapovednik nacionalne vojske.

Zanimljivo je i da su u aprilu prošle godine francuski mediji izvestili da je Haftar pretrpio težak moždani udar i da je prebačen na lečenje u Pariz. Međutim LNA je tada demantovala ove "lažne vesti", tvrdeći da je njen zapovednik zdrav.