NEPOZNATI MILIJARDER! Za njega verovatno nikad niste čuli, a njegov put je i više nego FASCINANTAN

Ovo je priča o Herbertu Vertejmu, od milja Herbiju ili, za prijatelje Dr Herbiju, optičaru i malom preduzetniku. Aha, da i investitoru i 2,3 milijarde dolara teškom bogatašu za kojeg verovatno nikada niste čuli.

Njegovo bogatstvo nije toliko plod preduzetničke genijalnosti ili neverovatne predanosti poslu i karijeri, koliko dugogodišnjeg opreznog ulaganja u akcije i to po principu kupi-i-zadrži (eng. buy-and-hold investing), piše Forbs.

Herbi, recimo, u svom deoničkom portfelju ima stotine miliona dolara u akcijama tehnoloških divova poput Epla i Majkrosofta koje je kupio 1980-ih, u vreme kada su te kompanije putem inicijalne javne ponude (IPO) izlazile na berzu. On je i najveći pojedinačni akcionar Heica, proizvođača avionskih delova. Akcije te kompanije, koju je 80-ih preuzeo njegov prijatelj Laurans Mendelson, kupio je u vreme kada se Heico mučio da opstane na tržištu, a cena njihove akcije iznosila je svega 33 centa. Njegova originalna investicija u Heico od pet miliona dolara danas vredi više od 800 miliona. Ima Herbi svoje udele i u drugim divovima poput Gugla i Američke banke, a nije na odmet spomenuti ni njegove akcije kompanije Dženeral elektrik, u koju Vertejm veruje uprkos činjenici da su njihovi poslovni rezultati nedavno dotakli novo dno.

- Osećam se vrlo, vrlo prijatno d Dženeral elektrikom zbog njihove tehnologije - objašnjava Dr Herbi.

To je, naime, njegova caka, osim one da retko, vrlo retko, akcije koje je kupio proda. Vertejm investira u ono što zna i razume - tehnologiju. Umesto da se čvrsto drži finansijskih izveštaja i poslovnih rezultata, on detaljno proučava tehnologiju i patente koje kompanija razvija i na osnovu njih odlučuje o investicijama. Uložite li u intelektualno vlasništvo kompanije, nije važno hoće li tržište malo potonuti, smatra ovaj milijarder, jer proizvod ima dugoročnu vrednost.

Odakle jednom optičaru toliko znanja o tehnološkim izumima i patentima, pitate se? Vertejm, rođen 1939. godine u jevrejskoj porodici, nije imao lako detinjstvo. Osim disleksije zbog koje je loše prolazio u školi, tokom 1950-ih često je bežao od kuće zbog svog nasilnog oca. Američkoj mornarici priključio se 1956. kada je imao samo 17 godina i to je, priseća se, označilo njegovu životnu prekretnicu.

- Daju vam svakakve testove da bi videli koliko ste pametni, a od nas 135 u generaciji, mislim da sam bio na samom vrhu, posebno u području mehanike i organizacije - prepričao je za Forbs Herbert koji je tada krenuo da izučava fiziku i hemiju.

To je ujedno i period u kojem je po prvi put uložio u akcije neke kompanije. Kada je imao 18 godina, zahvaljujući stipendiji koju je primao od mornarice kupio je akcije Lear Džeta, kompanije koja je proizvodila delove za avione tokom 2. svetskog rata. Kasnije, nakon izlaska iz vojske, studirao je na državnom fakultetu Brevard, a zatim i na Univerzitetu Florida gde je studirao mašinstvo, iako nikada nije diplomirao. U istom periodu je radio i u NASA-inom odeljenju za unapređivanje instrumentacije za letove s ljudskom posadom. Tada se Dr Herbi zainteresovao za te instrumente za vid pa je 1963. godine dobio stipendiju za pohađanje studija optometrije u Memfisu.

Nakon diplome otvorio je svoju optičku radnju, a krenuo je i sa svojim prvim optičkim izumima i patentima, na račun kojih je 1970. otvorio novu kompaniju "Brain Power Inc" u sklopu koje ih je dalje razvijao. Danas ta kompanija ima oko 100 registrovanih patenata u području optike, 49 zaposlenih i godišnje prihode od otprilike 25 miliona dolara.

Brain Power nije nikada prerastao u globalno moćnu kompaniju, ali je Dr Herbiju omogućila da ostvari dva svoja cilja: investiranje i dobar, lagodan život.

- Želeo sam da imam slobodno vreme. Za mene je imati slobodno vreme jedna od najvrednijih stvari - poručio je milijarder koji danas dobar deo svog vremena provodi s porodicom u nekoj od njihovih luksuznih rezidencija koje ima po celom svetu.

Te porodične aktivnosti, sam naziva „vremenom za Herbija” (eng. Herbie time). Ipak, dobar deo svog bogatstva Herbi vraća zajednici. Jedan je od potpisnika zakletve koju su pokrenuli bil Gejts i Voren Bafet, a koja okuplja bogataše širom sveta u zajedničkom obećanju da će deo svog bogatstva donirati u filantropske svrhe. Vertejm se tako obvezao da donira barem pola svog bogatstva, a posebno se posvetio donacijama u javno obrazovanje, budući da je i sam alumnus državnog fakulteta.

- Ne bih imao obrazovanje koje imam niti bi mi se otvarale prilike koje jesu da nije bilo sistema javnog visokog obrazovanja - izjavio je Vertejm pri potpisivanju zakletve „The Giving Pledge”.

Svoju zakletvu nije shvatio olako. Kampus Međunarodnog univerziteta Florida, prepun je institucija koje nose njegovo ime jer ih je upravo on svojim novcem pomogao da budu osnovane, od Medicinskog fakulteta Herbert Vertejm, Fakulteta sestrinstva i zdravstva Nikol Vertejm (Nikol je Herbertova supruga), Centra za primenjene umetnosti Herbert i Nikol Vertejm do Konzervatorijuma Vertejm. Dodatno, prošle godine je donirao 25 miliona dolara Univerzitetu Kalifornija kako bi pomogao da se pokrene škola za javno zdravstvo.

Ukratko, Herbi bi, prema Forbsu, zaista mogao da bude najveći pojedinačni investitor za koji svet nikada nije čuo, barem ne do sada.

BONUS VIDEO: NASILNIK, BRUTALNI LAŽOV I PROPALITET! Kako se Sergej Trifunović bori sa PROZIVKAMA TVITERAŠA?!

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)