OVO JE PUTINOV ČOVEK BROJ 1: Od Čečenije do Sirije SVI DRHTE na pomen NJEGOVOG IMENA! (FOTO)

Dok su Rus Ramzan Kadirov je ponovno u centru pažnje bliskoistočnih medija, jer je navodno vodio neku vrstu odvojenih pregovora s čelnicima arapskih monarhija o njegovu učestvovanju u sirijskom ratu. Kakvu ulogu zapravo može da igra čečenski vođa?

Nije tajna da je Ramzan Kadirov vrlo ugledan među zalivskim šeicima. Prošlog leta je u Saudijskoj Arabiji bio gost kraljevske porodice, a saudijske vlasti su ga pustile u sobu poslanika Muhameda, koja je zatvorena za sve, osim posebne goste. Premda je Kadirov sledbenik sufizma, koji saudijski selafisti smatraju devijantnom religioznom sektom, bilo mu je dopušteno da se moli i izvodi sufijski ritual u sobi. Ova epizoda pokazuje da su rusko-saudijski odnosi jaki, uprekos ogromnim teološkim raskolima između pogleda Kadirova i njegovih saudijskih domaćina.

Kadirov je postao i lični prijatelj mnogih arapskih lidera, uključujući bliske američke saveznike saudijskog princa Mohameda bin Salmana i prestolonaslednika Abu Dabija Mohameda bin Zajeda.

Muslimani u Rusiji čine gotovo 15 odsto stanovništva, a Moskva je suzbila dve islamističke pobune u regioni Severnog Kavkaza s većinskim muslimanskim stanovništvom. Uspon Islamske države i Al-Kaide u Siriji povećao je zabrinutosti Moskve zbog ekstremističkih pretnji, posebno s obzirom na značajnu ulogu militanata sa Severnog Kavkaza unutar dve terorističke organizacije.

Ramzan Kadirov zaista ima sve veću ulogu u sirijskom sukobu. U decembru 2016. čečenski vojnici prebačeni su u Siriju i bili su stacionirani u Alepu, gde su osigurali evakuaciju naoružanih militanata i čuvali humanitarne konvoje. U februaru 2017. im se pridružila vojna policija, koja je dolazila uglavnom iz Severnog Kavkaza.

Nakon što su Rusija, Iran i Turska postigli sporazum o stvaranju „zona za deeskalaciju“ sukoba, kontingent vojne policije je znatno povećan. Čečeni su bili stacionirani u provincijama Homs i Dara, kao i Istočnoj Gouti, predgrađu Damaska.

Od kraja juna 2017. Rusija je poslala najmanje četiri bataljona vojne policije iz Severnog Kavkaza u Siriju, izjavio je ruski ministar obrane Sergej Šojgu. Poslednje dve godine sirijske verske vođe su više puta posetile Grozni, gde su vodili zvanične pregovore s lokalnim vođama.

Čečenski političari su takođe redovno dolazili u Siriju. Tokom jedne od poseta čečenskog muftije Salaha Mežija najavljeni su planovi za izgradnju kampusa Univerziteta iz Damaska u Groznom.

Najčešći gost u Čečeniji bio je senator Ziad Sabsabi, Sirijac poreklom iz Alepa, koji je bio angažovan u vraćanju žena i dece militanata Islamske države u Rusiju. Tako je nedavno vraćeno trideset osoba, koje su iz Bagdada prebačene u Moskvu, među njima i deca od 3 do 10 godina.

Ulogu Ramzana Kadirova na Bliskom istoku je pokušao da pojasni viši istraživač s Instituta za orijentalističke studije Ruske akademije nauka Mihail Rošin.

On je odgovorio ona pitanje koliko je verojatno da je bilo pregovora Kadirova s arapskim liderima i može li lider Čečenije da ima „mandat“ od ruskog vodstva?

– Naravno, ne znamo sve detalje, ali mislim da je Kadirov važna osoba u našim posrednim kontaktima s arapskim zemljama. Uveren sam da ga Kremlj u tom svojstvu ceni. Nije slučajno da se on bavi oslobađanjem ruske dece i žena iz iračkih zatvora nakon poraza Islamske države– rekao je Mihail Rošin.

Ruski stručnjak ne veruje da je moguć vojni savez između Rusije, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali misli da Sjedinjene Države sada pokušavaju da pronađu zamenu za svoje snage u zoni Sirije, koja je još uvek pod njihovom kontrolom.

Što se tiče borbene efikasnosti i borbenih iskustava sirijskih Kurda, vrlo malo ljudi može tamo da ih zameni.

– Naoružanja, ako ga Amerikanci ostave, a sasvim je očigledno će se to dogoditi, već imaju više nego dovoljno. Ipak, potrebna je finansijska podrška i moguće je da će je dati arapske monarhije. Ako sirijski Kurdi uspeju da ostvare stvarnu interakciju s Damaskom, onda je upravo u tom pitanju Kadirov vrlo koristan, za posredne pregovore s onima koji ne priznaju Bašara Al-Asada – dodao je Mihail Rošin.

Ovo je čudna verzija, jer se navodnom rusko-arapskom savezu može protiviti Turska. Ipak, Moskva je s Ankarom obnovila i čak ojačala vojne i političke odnose.

– Ništa čudno. Sada postoje različite konsultacije i pregovori između strana u sukobu u Siriji. Koliko ja razumem, Turci pozivaju Amerikance da im „predaju“ Kurde. Čini mi se da se to verojatno neće dogoditi. Ali vidimo da se u Americi zagreva domaća politička situacija oko finansiranja izgradnje zida na granici s Meksikom. U isto vreme, demokrate intenziviraju svoje napade na Trampovu upravu. I u ovoj situaciji, očito je da vojno prisustvo u Siriji za američkog predsednika gubi značenje – zaključio je Mihail Rošin, koji u Ramzanu Kadirovu vidi nezamjenjivog aktera za zakulisne pregovore s vođama sunitskih monarhija, ali i zapovednicima sunitskih islamističkih skupina u Siriji, isključujući Al-Kaidu i ISIL, naravno.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Intermagazin)