HRVATI TUŽNI, PITAJU SE ŠTA SADA DA RADE: Njihov veliki prijatelj ODLAZI IZ BELE KUĆE!

Američki ministar obrane Džim Matis podneo je u četvrtak ostavku priznajući da se ne slaže s Donaldom Trampom, u pismu američkom predsedniku koje je objavio Pentagon.

- Budući da imate pravo na ministra obrane čija će vam stajališta biti bliža (...) mislim da je ostavka dobra odluka - napisao je penzionisani general korpusa mornaričke pešadije u pismu u četvrtak, dan nakon najave američkog vojnog povlačenja iz Sirije, kojem se oštro usprotivio, prenosi Hina.

Nešto ranije Tramp je na Tviteru objavio da Matis odlazi s dužnosti krajem februara i da će uskoro imenovati novog ministra obrane. Džim Matis se tako pridružuje dugom popisu imena visokih činovnika Trampove administracije koji su podneli ostavku ili su razrešeni, neki i bezočno, poput državnog advokata Reksa Tilersona kog je Tramp otpustio u martu putem Tvitera.

Matis je bio, prema nekim analizama, poslednji glas razuma u Beloj kući, glasno je govorio protiv otvaranja novih frontova po celom svetu, a mnogi su ga smatrali i velikim saveznikom Hrvatske u Beloj kući. Jedna zanimljiva crtica je bilo njegovo početno protivljenje nuklearnom sporazumu s Iranom i kasnija promena mišljenja.

- Predsednik bi trebalo da zadrži sporazum, ne dobijemo li neke dokaze koji će me razuveriti u preporuci - kazao je Matis u svedočenju pred Kongresom. Diplomatski odgovor, kao i njegovo nedavno pismo ostavke, potvrđuje da je njegov nadimak "Besni pas" bio apsolutno promašen.

Tramp ima rešenje za Kosovo i nikome se neće svideti

Priča o Matisu kao načitanom generalu spremnom da sasluša brojne argumente zaintrigirala je novinara The New York Timesa, Roberta F. Vorta, inače stručnjaka za Bliski istok, još u novembru prošle godine kad je mnogima promaknula jedna Matisova rečenica izgovorena na redovnoj konferenciji za štampu.

- SAD se neće sasvim povući iz Sirije uprkos očekivanom porazu ISIL-a. Pobrinućemo se da stvorimo uslove za diplomatska rešenja - rekao je tad Matis, no niko nije posebno obratio pažnju na njegovu izjavu jer su se baš u to vreme nizali skandali Bele kuće, a ta se praksa produbila sve do ovih dana. Njegova izjava je tim čudnija što je upravo Tramp u svojoj predizbornoj kampanji neprestano ponavljao da će se američki vojnici povući iz Sirije čim ISIL bude slomljen.

Matis je u januaru otišao i korak dalje, i najavio da će se Amerika iz napadača pretvoriti u faktor stabilnosti i da će pomagati ekonomskom oporavku zemlje i pomoći sirijskom narodu da svrgne režim Bašara al-Asada. Iako je Tramp odugovlačio s potpisivanjem takve odluke, ona je zapravo donesena mimo njega i to mnogo ranije, pod Matisovom supervizijom i uz pomoć Specijalnih jedinica koje su vodile bitke protiv ISIL-a u Siriji. Sada kad vidimo da je Tramp zaobišao svog ministra obrane u odluci o povlačenju iz Sirije, razumljivo je i zašto je Matis morao otići.

"Ovde moramo napomenuti da povlačenje američke vojske iz Sirije gotovo niko ne problematizuje. Štaviše, povlačenje ima brojne pozitivne aspekte, ali treba spomenuti jedan širi okvir. Kurdi kao jedni od glavnih boraca protiv ISIL-a dobijali su svesrdnu podršku Amerikanaca, a i pokazali su se odanim zapadnjačkim saveznicima. Turskoj su bili pravi trn u oku na južnoj granici i s velikim veseljem dočekana je odluka o povlačenju američke vojske. Tokom Trampovog mandata, Matis je sve vreme delovao nenametljivo i na tihi način postao je središnja figura njegove administracije koja opstaje uprkos mnogim čistkama. To može zahvaliti svojoj biografiji u kojoj nema nikakvih afera ni dubioza, a naročito jer pod sobom ima Pentagon – trenutno jedinu državnu instituciju koja funkcioniše besprekorno i igra veliku i moćnu ulogu u oblikovanju američke vanjske politike. Naime, snaga Pentagona jača već dugi niz godina, a počelo je terorističkim napadom 9/11, i od tada američko ministarstvo spoljnih poslova – odnosno State Department sve više gubi na značaju i moći. Smenom njihovog glavnog čoveka Reksa Tilersona i svog vojnog savetnika - generala McMastera, Tramp je dodatno reducirao grupu koja se nekad nazivala "komitetom za spas Amerike". Ali je zato u prvi plan iskočila Matisova jedinstvena uloga koja mu je na leđa stavila još veći teret u odnosu s predsednikom. Teret koji on više nije mogao nositi", pišu hrvatski mediji.

Bonus video:

Emisija Kratki espreso

(Espreso.co.rs / Express.hr)