On je potencijalni BRITANSKI premijer koji će morati da ZATVORI GRANICE migrantima, iako je i sam njihov POTOMAK!

Sadžid Džavid (49) postao je prvi britanski sekretar unutrašnjih poslova koji pripada etničkoj manjini, a sada se sprema za moguće preuzimanje premijerkine funkcije, ukoliko joj večeras na mesto liderke partije bude izglasano nepoverenje u parlamentu.

Sin imigranata iz Pakistana poslanik je Konzervativne stranke iz Bromsgrouva od 2010. godine. Tridesetog aprila 2018. imenovan je za sekretara unutrašnjih poslova, nakon što je Amber Rad morala da podnese ostavku zbog političkog skandala “Vindraš”, u kome su pojedinci nepravedno optuženi, lišeni zakonskih prava, bili žrtve pretnji deportacijom, pa čak i proterani iz Velike Britanije.

Sadžid je rođen u Ročdejlu (šire područje Mančestera), kao jedan od pet sinova Pakistanaca, koji su došli u Britaniju 60-tih godina prošlog veka. Preselili su se Bristol, gde je Sadžid stekao osnovno i srednje obrazovanje, pre nego što je upisao ekonomiju i političke nauke na Univezitetu u Ekseteru.

Od tinejdžerskog doba bio je veliki pristalica Margaret Tačer, a navodno i danas ima njenu sliku na zidu.

Po završetku studija, tokom kojih se učlanio u Konzervativnu stranku, Sadžid je radio kao bankar u Njujorku, Londonu i Singapuru. Kao direktor Dojč banke zarađivao je tri miliona funti godišnje, ali je 2009. napustio posao da bi se posvetio političkoj karijeri.

Nakon što je izabran za poslanika, brzo je postao pomoćnik ministra finansija u vladi Dejvida Kamerona. Takođe je bio ministar za jednakost, sekretar za kulturu i sekretar za ekonomiju.

U vladi Tereze Mej obavljao je dužnost sekretara za komunalne i stambene poslove, a na toj funkciji je kritikovan zbog reakcije na požar u Grenfelovoj kuli, kada je odbio da se obaveže da će vlada izdvojiti sredstva za ugradnju prskalica u solitere.

Oženjen je Lorom, s kojom ima četvoro dece, a zbog braka sa nemuslimankom dobijao je preteće mejlove, iako nije vernik.

Šta misli o Bregzitu?

Na referendumu 2016. glasao je za ostanak u EU, ali je u međuvremenu postao zagovornik napuštanja zajednice i poznat je po evroskepticizmu.

Kao student je izbačen sa konferencije Konzervativne stranke 1990. godine zato što je delio letke protiv pridruživanja Britanije Evropskom monetarnom sistemu, koji je prethodio uvođenju jedinstvene valute.

Prošle godine izjavio je da je katastrofalna izborna kampanja torijevaca bila previše fokusirana na Evropu, dok su stambena politika i ekonomija bile zanemarene.

- Dok smo mi uporno pričali o Bregzitu, mnogi su se pitali: “U redu, a šta je sa stambenom politikom? Šta je sa obrazovanjem? Šta je sa transportom? Šta je sa zdravstvom? rekao je za “Observer”.

Ranije ovog meseca pozvao je torijevce koji se zalažu za ostanak u EU da odustanu od zahteva da Britanija ostane u carinskoj uniji sa EU.

- Neki carinsku uniju smatraju nekom vrstom postbregzitovskog ćebenceta za utehu. Ali, oni razmišljaju o prošlom referendumu, a ne o budućnosti Velike Britanije. Hajde da s verom gledamo u budućnost.

Stav prema migrantima!

Džavid je kao dečak bio žrtva vršnjačkog nasilja zasnovanoj na rasnoj osnovi. On je ispričao da su ga napali i “tukli sve dok nije pao na zemlju” kada je imao 11 godina samo zato što je Azijac.

Na to ga je podsetio nedavno objavljeni snimak napada na 15-godišnjeg dečaka sirijskog porekla u Zapadnoj Jorkširu.

- Naravno da sam se zgrozio i zapitao se kako se taj dečak oseća. Preplavile su me uspomene iz prošlosti - rekao je za Bi-bi-sijev Radio 4 i dodao da ne može da mobing kakav je doživeo pre 40 godina i dalje postoji u britanskom društvu.

Na snimku se vidi kako sirijskog izbeglicu guraju na zemlju, a zatim polivaju vodom po licu na školskom igralištu u državnoj školi u Hadersfildu.

Pre dva meseca, konzervativna vlada predložila je stroža imigrantska pravila nakon Bregzita, a Džavid je rekao da ga ne brine što bi takva pravila verovatno sprečila i da njegov otac pre 50 godina uđe u zemlju.

Tereza Mej predložila je jedinstveni imigracioni sistem koji bi jednako tretirao ljude iz EU i ne-EU zemalja. Visoko-kvalifikovanim radnicima koji žele da dođu i žive i rade u Velikoj Britaniji davao bi se prioritet, dok bi oni neobučeni bili ispod.

Džavid je kasnije rekao da ga ne brine misao što bi pod takvim režimom njegovom ocu koji je 1961. neobučen i sa jednom funtom u džepu bio zabranjen ulazak u zemlju.

- Tada je sistem bio kompletno drugačiji. Vladi su tada bili neophodni nisko-obučeni radnici - rekao je i dodao na pitanje da li ga to čini tužnim, da je "zapravo optimističan".

- Nisam tužan. Zapravo gajim optimizam po našu budućnost jer ostajemo otvoreni za sve nacije iz bilo koje zemlje da oni dolaze. U pitanju je integracija, a ne segragacija. I nastojim da uklonim sve barijere integracijske. Uzmite za primer najosnovniju: jezik - rekao je i naglasio da u Velikoj Britaniji živi 700.000 ljudi koji ne govore engelski.

Prema novim pravilima, svi koji žele da žive i rade u Britaniji moraće, između ostalog, poznavati osnove engleskog jezika, a moraće i da prođu kviz o vrednostima Britanije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / thesun.co.uk)