KLIMATSKA APOKALIPSA JE VEĆ POČELA: Upravo se dešava nešto što nije zabeleženo HILJADAMA GODINA!

Ledeni pokrivač na Grenlandu sadrži količinu vode dovoljnu da nivo svih mora i okeana podigne za sedam metara, a nova studija pokazuje da se topi brzinom nezabeleženom hiljadama godina, piše Dru Kan za CNN.

Naučni časopis Nature pre nekoliko je dana objavio studiju koja pokazuje da je led na Grenlandu u poslednje dve decenije počeo ubrzano da se topi, nakon što je bio relativno stabilan od početka industrijske revolucije sredinom 19. veka.

Danas se grenlandska ledena ploča topi 50 posto brže nego u predindustrijsko doba i 33 posto brže nego tokom 20. veka, smatraju naučnici.

- Uspeli smo da dokažemo da se ledena ploča na Grenlandu danas topi nezabeleženom brzinom, što znači da nam je potpuno nepoznanica šta se može događati u budućnosti - rekla je Sara Das, naučnica s Okeanografskog instituta Vuds Hol i koautorica studije.

Da bi spoznali kojom se brzinom topi led danas u poređenju s prošlim razdobljima, naučnici su za vađenje uzoraka koristili bušilice veličine stupova za semafore. Uzorci su skupljani s lokacije 1828 metara iznad mora, što je omogućilo bolji uvid u topljenje leda tokom prošlih vekova.

U svetlu oktobarskog izveštaja UN-ovog Međuvladinog panela o klimatskim promenama koji je upozorio da čovečanstvo ima tek desetak godina da izbegne klimatsku katastrofu, ova studija donosi još loših vesti za našu planetu, posebno za milione ljudi koji žive uz obale. Otapanje grenlandskog leda pridonosi porastu nivoa mora više nego bilo koji drugi faktor.

Zbog toga su obalni gradovi i naselja u opasnosti. Osam od deset najvećih gradova sveta smešteno je uz more, a gotovo 50 posto globalne populacije živi u područjima osetljivim na podizanje nivoa mora.

- Budući da se Zemljina atmosfera i dalje zagrejava, otapanje će uskoro biti brže nego porast temperature - objašnjava Luk Trusel, docent na univerzitetu Rovan i koautor studije.

Trusel kaže kako u naučnoj zajednici trenutno preovladava mišljenje da postoji temperaturna granica nakon koje oporavak leda na Grenlandu i Antarktici više neće biti moguć. Zasad se ne zna tačno o kojem s limitu radi, ali očito je da prosečne temperature na Zemlji rastu i da se led topi sve brže.

- Kad ledeni pokrivač dosegne tu granicu, počeće njegovo nepovratno nestajanje. Dakle, posledice onoga što smo radili i što radimo danas, osećaće se hiljadama godina u budućnosti - kaže Trusel.

Sara Das naglašava da se klimatska nauka često fokusira na posledice zagrejavanja u budućnosti, a nove spoznaje ukazuju na to da se klima već danas umnogome promenila.

- Klimatske promene, bilo na Grenlandu, bilo u nečijem dvorištu, već su stigle, već se događaju i već utiču na ljude. Klimatske promene nisu nešto što nas čeka u budućnosti, ova studija to jasno pokazuje - zaključila je Das.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Index.hr)