MRAČNA TAJNA PORODICE BUŠ: Veliki prijatelji Albanaca su POMOGLI DA HITLER DOĐE NA VLAST i obogatili se od AUŠVICA!

Smrt Džordža Buša starijeg, 41. predsednika SAD i oca Džordža Buša mlađeg, 43. predsednika SAD, ponovo je u žižu svetske javnosti dovela porodicu Buš, najmoćniju političku dinastiju Amerike.

Ono što mnogi ne znaju je da pravi tvorac ove dinastije nije Džordž Buš stariji, nego njegov otac, američki senator Preskot Buš, čovek koji je stvorio prvo poslovnu, a zatim i političku imperiju.

Ono što još manje ljudi zna su dobro dokumentovane veze Preskota Buša i vrha vlasti nacističke Nemačke, odnosno glavnog Hitlerovog industrijalca, čoveka koji je stajao u centru mašine smrti Trećeg Rajha, Frica Tisena.

Naime, profesor Džon Loftus je napravio detaljnu istorijsku analizu koja je razotkrile mnoge skrivene tajne uspona Bušovih.

Prvi put su veze Bušovih i nacističke Nemačke postale poznate za vreme Nirnberškog procesa, prilikom svedočenja nacističkog čeličnog magnata Rfica Tisena. Tisen je, naime, bio poslovni partner oca Džordža Buša starijeg, odnosno dede Džordža Buša mlađeg, Preskota Buša.

Multimilijarder Fric Tisen, čiji kompleks čeličana je bio u samom srcu nacističke ratne mašinerije, dao je opširan iskaz američko-britanskom timu istraživača.

Ono što ovi istraživači tada nisu razumeli je činjenica da sve vreme Tisenu nisu postavljali prava pitanja. Hitlerovom magnatu nije, naime, bila potrebna bilo kakva strana banka u koju bi pohranio svoje milijarde, jer je njegova porodica u tajnosti već bila vlasnik celog lanca banaka.

Tisen nije morao da prebacuje svoje krvave milijarde u neku stranu banku posle kraja Drugog svetskog rata. Sve što je trebalo da uradi je da prebaci dokumente o vlasništvu - deonice, akcije itd. iz svoje banke u Berlinu, preko svoje banke u Holandiji svojim američkim prijateljima u Njujorku. Njihova imena su bila Preskot Buš i Herbert Voker (tast Preskota Buša). Poznatiji kao otac i deda 41. američkog predsednika, Džordža Herberta Vokera Buša, kansije poznatog kao Džordž Buš stariji.

Američka javnost, tvrdi Loftus, nije upoznata sa ovom nacističkom ujdurmom koja je stvorila jednu od najmoćnijih američkih porodica, jer su mejnstrim mediji pažljivo od očiju javnosti skrivali istorijske dokumente povezane sa ovim slučajem.

U septembru 2004. godine, međutim, britanski list Gardijan otkrio je sledeće:

"Deda Džordža Buša mlađeg, bivši američki senator Preskot Buš, bio je direktor i deoničar kompanija koje su profitirale usled povezanosti sa finansijskim arhitektima nacističke Nemačke".

Gardijanov tekst o bogaćenju Bušovih bio je zasnovan na tada tek otkrivenim dokumentima koja su ležala pažljivo sklonjena u Nacionalnom arhivu SAD.

Kompanije Preskota Buša poslovale su godinama pre početka drugog svetskog rata, veoma, veoma uspešno, sa Nacistima, sve do 1942. godine, kada je kapital njegove kompanije zaplenjen od strane Vlade SAD, po Aktu o trgovini sa neprijateljima. Posle teksta u Gardijanu i obelodanjivanja dokumentacije, porodice dva bivša logoraša u Aušvicu tužila su porodicu Buš, tražeći odštetu.

Takođe, ovi dokazi su naterali tužioce za ratne zločine da treže posthumni postupak protiv Preskota Buša zbog pomaganja neprijateljima.

Neki su se čak upitali da li je poslovna saradnja Preskota Buša sa Hitlerovim tajkunima pomogla i samom Hitleru da se ustali i održi na vlasti, i da ojača dovoljno da bi mogao da povede osvajački rat koji je doveo do desetina miliona žrtava.

Iako je Gardijanov članak objavljen 25. septembra 2004. godine, usred predizborne kampanje u SAD (Buš mlađi je pobedio na izborima 2. novembra 2004.), američki mediji uopšte nisu reagovali na ovu priču.

Nijedan veliki medij u SAD nije ispratio ovu priču, a da jeste, smatraju analitičari, novi predsednik SAD u 2005. godini bio bi Džon Keri, a ne Buš mlađi. Takođe, da je ova priča bila poznata ranije, Buš mlađi nikad ne bi postao predsednik 1989. godine, nego bi to bio demokrata Majkl Dukakis.

Dalje, da je ovo bilo poznato američkoj javnosti, Buš stariji nikada ne bi ušao u politiku, a njegov otac Preskot Buš nikada ne bi postao senator SAD.

Džon Loftus je tvrdio, a danas mnogi kažu s pravom, da je veliki deo bogatstva Bušovih nastao korišćenjem robovskog rada ljudi koji su umrli u Aušvicu i drugim logorima smrti u nacističkoj Nemačkoj.

U intervjuu novinaru Tobiju Robertsu, Loftus je rekao:

- Dovoljno je strašno to što je porodica Buš pomogla Tisenu da skupi novac da Hitler počne svoje bavljenje politikom 20-tih godina, ali davanje pomoći neprijatelju za vreme rata je čin izdaje. Banka Bušovih pomogla je Tisenima da prave nacistički čelik koji je ubijao savezničke vojnike. A ma koliko loše da to izgleda, pomoć Holokaustu je mnogo gora. Tisenovi rudnici uglja koristili su robove Jevreje, kao da su potrošna roba. U plakaru porodice Tisen je 6 miliona skeleta, a porodicu Buš treba pitati gomilu pitanja o njihovom saučesništvu.

Inače, Preskot Buš nije nikako bio jedini američki biznismen koji je sarađivao sa nacistima (iako je bio najintimniji s njima). Henri Ford je bio veliki obožavalac Hitlera, a Dženeral Motors i Ford su igrali veliku ulogu u pravljenju kamiona koji su prevozili nemačke trupe po Evropi. Posle rata, i jedna i druga kompanija su tražile i dobile reparacije za štetu na njihovim fabrikama koje su uništili saveznici u bombardovanju.

Posle 60 godina zataškavanja i skrivanje, novootkriveni dokumenti u Nacionalnom arhivu SAD pokazuju da je Preskot Buš, otac 41. predsednika SAD, bio poslovni partner i bankarski operativac u SAD za finansijskog arhitekta nacističke Nemačke, i to od 1926. do 1942., kad je američki kongres preduzeo akciju protiv Bušovih zbog veza sa nacistima.

Dokumenti pokazuju da su Buš i njegove kolege pokušali da sakriju veze sa Fricom Tisenom, vodećim Hitlerovim tajkunom, koji je dvadesetih godina finansirao uspon nacionalsocijalista. Dokazano je da su Buš i saradnici, među kojima je bio Roland Hariman, brat poznatog političara Averela Harimana, nastavili poslovanje sa nacistima gotovo jednu godinu posle ulaska SAD u rat sa Nemačkom.

I dok je imovina kompanije Preskota Buša konfiskovana 1942. zbog saradnje s nacistima, deda 41. predsednika SAD nikad nije tužen i gonjen zbog ovoga.

Naprotiv, samo 7 godina posle rata, 1952. godine Preskot Buš je izabran u američki Senat, a da ga niko nije upitao o vezama sa nacističkom Nemačkom.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Mondialisation.ca)