MAJKA SE OPRAŠTALA SA SINOM U KOMI: On se probudio i rekao rečenicu koja joj je SLOMILA SRCE!

Dvogodišnjaci bi trebali da grade tornjeve od kockica, da se pre spavanja maze sa svojim voljenima, ne bi trebalo da ih bockaju iglama dok su privezani za bolnički krevet.

No to je bio život dečaka imenom Nolan koji se borio u jednoj velikoj bitci.

Nolan je imao samo dve godine kada je dijagnostifikovan s rakom mekog tkiva. Tada je započeo put odlazaka kod lekara, beskrajnih testiranja, besanih noći, povraćanja od hemoterapije i prekidanja kontakta s drugima kako se Nolan ne bi razbolio.

Hrabri dečak se borio za svoj život više od godinu dana. Nakon što je postao previše bolestan da bi jeo ili pio te nije mogao da prestane da povraća, njegova majka, Rut Skali, je imala osećaj da nešto nije u redu s njenim sinom.

Kada su se našli s onkologom čuli su reči za koje su se molili da nikada ne moraju čuti. Rečeno im je da se rak njihovog četverogodišnjaka proširio te da ima još veće tumore koji pritiskaju njegov dušnik – sve se to dogodilo samo 4 nedelje nakon što je bio na operaciji grudi.

Njegov rak više nije mogao da se leči. Bolest je pobeđivala.

Nakon što se sabrala što je više mogla, Rut je ušla u Nolanovu sobu kako bi mu rekla te vesti. Nije mu ostao mnogo života.

Rut nije imala pojma kako da sinu objasni što se događa, da neće još dugo živeti. Bio je tako mlad, kako će to razumeti?

„Ja: Put, teško ti je da dišeš, zar ne?

Nolan: Paaaaa… Da.

Ja: Jako te boli, zar ne dušo?

Nolan (gledajući prema dolje): Da.

Ja: Pu, ovaj je rak grozan. Ne moraš se više boriti s njim.

Nolan (presretno): Ne moram? Ali boriću se za tebe, mama.

Ja: Ne, Put! Jesi li to sve ovo vreme radio? Borio se za mamu?

Nolan: Pa naravno.

Ja: Nolan, šta je mamin posao?

Nolan: Da me čuva!

Ja: Dušo, ne mogu to više ovde da činim. Jedini način kako mogu da te čuvam je da si u Raju. (Srce mi se slamalo).

Nolan: Tako daaaaa… ja ću samo otići u raj i igrati se dok ti ne dođeš! Doći ćeš, zar ne?

Ja: Naravno. Ne možeš me se tako lako rešiti!!

Nolan: Hvala ti mama. Ići ću da se igratm sa Hanterom i Brajli i Henrijem!!“

Rut i njn suprug su napravili Facebook stranicu kako bi dokumentovali Nolanovo putovanje i kako bi njihova porodica bila upućena u sve što se događa. Na toj je stranici Rut odlučila odati počast Nolanu dva meseca nakon što je preminuo od raka.

Dva meseca. Dva meseca od kad sam te držala u rukama, čula koliko me voli, poljubila tvoje slatke usne. Dva meseca od kada smo se grlili. Dva užasna meseca.“

Rut je podelila kako je Nolan u poslednjih nekoliko dana života bio pravi vojnik. Prošla je kroz mnoštvo stvari te je ostala neutralna na sve užasne stvari koje je morala raditi dok se njen sin pripremao ući u raj.

Sve je bilo na mestu; pismo protiv oživljavanja je bilo potpisano. Gledali su TV, pucali iz pištolja na vodu, a Nolan je odlučio da napiše poruku i isplanira svoju vlastitu sahranu.

„Zajedno smo ležali u krevetu te je on odredio kako želi da prođe njegov pokop, odabrao je osobe koje će ga nositi, napisao je što želi da ljudi obuku, što nam želi ostaviti i kako želi da ga se sećamo… naravno, kao policajca.“

Zadnjih nekoliko trenutaka njegova života Rut se tačno seća blagoslova koji joj je njen sin podario. Rut nije smela da mrdne od njega, kako je on odredio, ali joj je zaista trebao brzi tuš.

Nolanov je ujak došao i seo s njim, a Nolan se okrenuo prema vratima kupatila kako bi mogao paziti na svoju mamu.

Kada su se vrata zatvorila, Nolan je zaklopio oči i uronio u dubok san. Kada je Ruth izašla van, oko kreveta su bili lekari.

„Rut, u dubokom je snu. Ništa ne oseća.“

Nolanovo desno plućno krilo je otkazalo. Dovod kiseonika mu se smanjio te je teško disao.

Potrčala je do njega te se popela u krevet s njim obećavajući da ga nikada neće ostaviti. Nežno je mazila njegovo lice….

Tada je Nolan blagoslovio svoju mamu pravim čudom.

Moj je anđeo udahnuo, otvorio oči, nasmešio se i rekao: ‘Volim te, mama’, tada je okrenuo glavu prema meni i, u 23:54, moj predivni Nolan Skali je preminuo dok sam mu u uvo pevala pjesmu „You Are My Sunshine“. Probudio se iz kome kako bi mi sa smeškom rekao da me voli. Moj je sin preminuo kao heroj… Bio je ratnik koji je živio pun časti i ljubavi do zadnje sekunde.“

Rut je napisala da je Nolan postigao mnogo toga u samo četiri godine. Ko zna što bi napravio da je duže živio.

„Sada se jako bojim tuširanja. Uvek me dočeka prazni kupaonski tepih gde je prie ležao savršeni dečak čekajući svoju mamu.“

Svi znaju da je Nolan bio pravi borac. Nolan je bio heroj.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Magazin.ba)