KINA IMA NAJJAČE ORUŽJE KOJE JOŠ NIJE UPOTREBILA: Ako ga iskoristi, Amerika je GOTOVA!

Kinezi obično slušaju preporuke svoje vlade i ako je preporuka da se u neke zemlje ne ide, po pravilu ih kineski turisti izbegavaju.

Osobe s visokih položaja u biznisu, turisti i studenti iz Kine, svi oni danas u SAD putuju nešto ređe nego pre izbijanja trgovinskog rata između SAD-a i Kine. Vašington Post ovaj najnoviji fenomen tumači kao znak da bi se sukob između Pekinga i Vašingtona mogao produbiti na do sada nepredviđen i vrlo skup način.

Kinezi podnose manje zahteva za vize, manje je rezervacija na avionskim letovima, ne zato što bi to bila posledica službene akcije Pekinga, ali ipak to svedoči o moćnom sredstvu kojim Kina može da uzvrati ako bi trgovinski sukob potrajao. To bi na kraju značilo rezanje čak 60 milijardi dolara koliko svake godine kineski potrošači novca ostave u uslugama širom SAD-a poput turizma i putovanja.

Od maja do septembra ove godine turističkih, poslovnih i viza za školovanje građanima Kine izdato je 102.000 manje nego u istom periodu prošle godine, objavila je američka Državna kancelarija za statistiku, što je pad od 13 posto. Rezervacije za letove iz Kine prema SAD-u u prvoj nedelji oktobra pale su za čak 42 posto, navodi "Skyscanner", pretraživač u vlasništvu najveće kineske putničke kompanije, što je indikativno jer je to doba nacionalnog praznika u Kini, koji inače znači doba rasta putovanja.

Donald Tramp često se žali na veliki trgovinski robni deficit s Kinom, ali u ovom području SAD u odnosu na Kinu ima veliki suficit, što SAD čini osetljivim na produženi trgovinski sukob. Od 2011. tržište američkih usluga s Kinom raslo je triput brže nego razmena roba na šta Tramp ima običaj da se fokusira.

"Očekivali smo da će isprobati niz različitih mera kako bi nas podstakli da se povučemo", kazala je Vašington Postu osoba iz vrha administracije, pod uslovom anonimnosti.

"To neće funkcionisati. Ali smo se nadali da Kina neće tome pribeći."

To o čemu Post piše, znači, nije službeno proglašeno u Pekingu, ali je s druge strane činjenica da su Vašington i Peking već mesecima u uzajamnom bombardovanju merama i protivmerama, s čime je započeo Tramp, a sve zajedno, tqačnije praksa koja je na daelu u Kini, ukazuje na ono što se već znalo događati kao direktan rezultat službene, javno proglašene politike protivmera Pekinga prema nekome. Bilo je to još pre godinu dana kada je vlada u Pekingu zabranila prodaju turističkih aranžmana za Seul i ostrvo Jeju.

U samo nekoliko prvih mjeseci bojkota Južna Koreja, tamošnje turističke kompanije, izgubile su sedam milijardi dolara jer su kineski turisti poslušali vladine mere i na odmor odlazili negde drugo. Ako bi to isto Kina sada uradila u odnosu prema SAD-u, postojala bi pretnja da milioni Kineza srednje klase prestanu da putuju u SAD zbog obrazovanja ili u američka turistička odredišta. Kineski turisti u proseku na svakom putovanju potroše oko 6900 dolara, a i američki univerziteti imaju veliku korist od kineskih studenata.

Kina je prošle godine poslala 350.000 studenata u SAD, skoro dvostruko onoliko koliko ih je poslala Indija. Najpopularniji univerzitet u SAD-u Kinezima je Univerzitet Illinois. Tamo ih je prošle godine bilo čak 5845, a samo deceniju ranije 950. Pritom, strani studenti obično plaćaju mnogo više školarine od domaćih. Džoj Dantong Ma s Instituta Paulson iz Čicaga kazala je za Vašington Post da bi SAD, ako bi Kina zaista proširila trgovinski rat na potrošnju svojih građana na putovanja, finansijske usluge i konsultantske ugovore, udar osetio mnogo brže nego što bi to bio slučaj ako bi Peking posegnuo za dodatnim carinama na američke proizvode. Kineski proizvođačima ipak bi bilo potrbno neko vreme kako bi presložili složen lanac nabavke, dok bi kineski potrošači vrlo brzo mogli da promene svoje turističke planove, pa da radije otputuju u Toskanu, nego da posete okrug Napa, kazala je.

"Industrija usluga je jako različita od izvoza robe. Kada nestane potražnja za nekom robom, to se ne uočava odmah. Ali kada nestane potražnja za uslugama, brojevi padaju istog trena", zaključila je.

U kategoriji usluga najveći deo otpada baš na putovanja i turizam. Prošle godine američki avioprevoznici, hoteli i turističke agencije prihodovali su američkoj ekonomiji 32 milijarde dolara, dvostruko više nego što je iznosila sva prodaja američkih aviona i drugih letelica u Kini. Službenog bojkota nema, ali u julu je Ambasada NR Kine u Vašingtonu upozorila svoje građane da putovanjem u SAD rizikuju visoke račune za lečenje, izloženost nasilju vatrenim oružjem i uličnom kriminalu.

Odjednom, ove godine je SAD, koji je 2017. Kinezima bio 6. najomiljenija turistička destinacija u svetu, pao na 9. mesto. Sve to je za Vašington Post komentarisao i potpredsednik za javna pitanja u Putničkom udruženju SAD-a Džonatan Grela. Ova organizacija susrela se s Trampom prošlog meseca kako bi ga upozorila na pad broja stranih turista.

Pre nego što je Deng Sjaoping počeo da otvara kinesku ekonomiju stranim uticajima krajem 70-ih, kineski građani morali su, ako bi hteli da putuju, da dobiju odobrenje i s posla i od lokalnih policijskih vlasti. Zato su turistička putovanja Kineza bila praktično nikakva. Ali, kako je Kina ekonomski rasla, rastao je i broj Kineza koji su putovali u inostranstvo. U 2016. godini u SAD je putovalo oko tri miliona ljudi, što je bio ogroman skok, jer je još 2009. iz Kine u SAD putovalo njih samo 525.000.

Grela je rekao da Kina ima veliko značenje zbog svoje veličine i ekonomskog potencijala. Nije jasno da li je to rekao Grela, da li je stvar procene Posta ili analiza iz nekog zaštićenog izvora. Post navodi da bi objašnjenje zašto su političke vođe Kine bili neskloni proglašenju bojkota moglo biti to da ne bi doveli do gneva građana iz srednje klase koji računaju na američke univerzitetske diplomame za svoju deecu ili su si naprosto zacrtali da posete Holivud ili Menhetn.

Na primer, kada je u julu izvesni mladić iz Unutrašnje Mongolije detonirao manju bombu kod Ambasade SAD-a u Pekingu, ljudi su se vratili u red za vize manje od jednog sata nakon napada, dok su na pločniku još uvek bili vidljivi tragovi krvi napadača. Post je to ilustrovao još jednim primerom, izjavom izvesnog "Zoua", 50-godišnjaka koji je u oktobru podnro zahtrev za vizu kako bi putovao u Los Anđeles, San Francisko i Las Vegas. Rekao je da je reč samo o političkoj igri između vođa u Kini i SAD-u.

"Ako ste odlučili da ne putujete u SAD zato što mrzite Trampa, onda biste se verovatno pridružili i bojkotu američkih proizvoda i da je predsednica Hilari Klinton. Nacionalizam nas neće nigde odvesti. Novac i znatiželja ipak hoće."

On je u redu za podnošenje zahteva za vizu ispred američke ambasade u Pekingu čekao šest i po sati. A to pokazuje da bi kinesko ucenjivanje zabranom putovanja u SAD išlo daleko teže nego što je to bio slučaj s Južnom Korejom. Do sada je godišnja vrednost roba koje su se našle na udaru rata između SAD-a i Kine dosegla 635 milijardi dolara. Tramp je odredio povećanje carina na polovinu svega što Amerikanci svake godine kupe iz Kine.

Kina je uzvratila sličnim merama na veći deo manjih ukupnih količina onoga što naručuje iz SAD-a. Post navodi da samim time što Kina mnogo manje kupuje iz Amerike nego obrnuto, ne može pratiti to takmičenje "dolar za dolar". Ono što ne navodi jeste da Kina pritom čini ono što je EU, kao i drugi sa Zapada, zapretila u jednom trenutku kao carinske protivmere, da uzvrati tamo gde Trampa politički najviše boli, u onim industrijama o kojima zavise isključivo područja SAD-a gde je najjača Trampova glasačka baza.

Uprkos svemu tome, svakome iole razumnom jasno je da bez jako dobrog razloga od trgovinskog rata mogu nastati samo vrlo ozbiljni problemi, i političke i ekonomske posledice. Peking stoga ne brza s punim sukobom, još uvek računa da je moguće dobiti nešto pregovorima s Belom kućom nakon izbora za Kongres. Trump i Si Điping već imaju dogovoren sastanak na rubu samita G 20 u Buenos Ajesu sledećeg mjeseca. Ali, ako bi pregovori propali... BONUS VIDEO: Porodici žandarma uručen stan

(Espreso.co.rs/Express.hr)