BITKA ZA KONGRES SAD: Mogu li demokrate da naprave PREVRAT i zadaju glavobolju Trampu? Ovih 5 FAKTORA će presuditi

U Sjedinjenim Američkim Državama će se 6. novembra održati izbori za članove Predstavničkog doma i deo članova Senata.

Kako republikanci trenutno imaju većinu u oba doma najvišeg zakonodavnog tela SAD, ceo svet zanima imaju li demokrate šanse da izbore preokrenu u svoju korist.

Rezultati izbora imaće velike posledice i po samog predsednika i njegovu administraciju.

Izbori za Kongres mogu u potpunosti da izmene odnos snaga i političku sliku Amerike - a postoji i poseban naziv za tu pojavu: "mid-term wave".

Do drastičnog izmena snaga u Kongresu došlo je osam puta u poslednjih 70 godina, a najupečatljiviji su se dogodili 1994, kada su republikanci nadvladali Bila Klintona, i 2010. kada se to desilo Baraku Obami.

U sadašnjoj situaciji, pošto Tramp ima dosta negativnog publiciteta i raznih afera iza sebe, moguće je da će ponovo doći do takvog prevrata.

Po čemu možemo proceniti hoće li demokrate uspeti? Ovo su neki od faktora:

1. Popularnost predsednika

Kongresni izbori se često nazivaju i referendumom o predsedniku. Kada je predsednik nepopularan u narodu, glasači često kazne njegovu partiju na kongresnim izborima, i suprotno.

Kada god je u istoriji predsednik imao negativni rejting u mesecima pre kongresnih izbora, njegova partija je trpela posledice: to se desilo Ronaldu Reganu 1982, Bilu Klintonu 1994, Džordžu Bušu 2006 i Baraku Obami 2010 i 2014.

Podaci pokazuju da Donald Tramp ima stabilnu podršku glasača, uprkos brojnim skandalima koji su obeležili prve godine njegovog mandata. U avgustu je rejting podrške Trampu bio 40%, a u septembru 42% - tako da je sasvim moguće da republikanci uzimaju ovu rundu.

2. Generičko glasanje

Ovakvo glasanje znači da se glasači ispituju da li bi glasali za republikanca ili demokratu.

Za Predstavnički dom se vodi čak 435 izbornih trka u SAD, što znači da od dve partije postoji 870 kandidata, a tu su i oni koji se kandiduju nezavisno od stranaka. Svaka izborna trka je različita - odvija se u različitom delu SAD sa specifičnom demografskom slikom kao i kandidatima.

Zbog svega toga je prosto nemoguće da se izborne trke svode na generičan izbor između republikanca i demokrate. Ipak, ovakve ankete su se pokazale kao veoma proročke za same rezulatate izbora.

- Generičko glasanje nam pokazuje političku klimu u naciji. Ja ga vidim kao merenje političkog raspoloženja glasačkog tela - objašnjava Adam Abramovic, profesor političkih nauka na Emori univerzitetu.

1958, 1982 i 2006 je Demokratska partija vodila u generičkom glasanju, i kasnije su i pobedili. To se desilo republikancima 1994, 2010 i 2014.

Što se ove godine tiče, republikanci su tokom proleća vodili, a onda su u septembru demokrate vodile dvocifrenim brojem. Međutim, ta prednost se smanjila, što se prepisuje slučaju Breta Kavanoa, koji je "razbudio" republikance.

Tako da se može reći da će ova runda biti neizvesna, ipak sa blagom prednošću demokrata.

3. Ekonomija

Donald Tramp često ekonomski prosperitet koji je ostvaren za vreme njegovog mandata naglašava kao glavnu prednost koja će mu doneti još dve godine moći u Vašingtonu.

Međutim, istorija pokazuje da nije uvek slučaj da dobri ekonomski rezulatati donesu i pobedu.

1994, kada su demokrate pretrpele poraz, ekonomski rast je bio u porastu. Ni 2006 i 2014, u godinama prevrata u Kongresu, ekonomska situacija nije bila loša. Međutim, loše stanje u ekonomiji je gotovo uvek "smrtna kazna" partiji vladajućeg predsednika - to se desilo 1958, 1974 i 1982.

Ove godine su ekonomske brojke u SAD zaista dobre, a stopa nezaposlenosti je najniža u zadnjih 49 godina. Tako da, i ni ova runda neće naštetiti Republikanskoj partiji.

4. Novac prikupljen za kampanje

Novac zaista čini da se politika "obrće" - pa je tako količina novca koja se ulaže u kandidate i partije uvek dobar pokazatelj koliko je neko popularan i koliko se ima volje da se u njega ulaže.

Niko ne želi da ulaže novac u gubitnike, pa ako rejtinzi među narodom nisu dobri, bogati ljudi će teže otvoriti svoj novčanik. A mnogim kompanijama i individualcima se svakako isplati da finansijski podrže političare koji će kasnije zastupati njihove interese.

Prevrat u Kongresu 1994 pokazao je da su tada donacije Republikanskoj partiji dostigle rekorde kao nikada ranije. Isto im se desilo 2014, ali i demokratama 2006.

Ove godine su demokrate izgleda u milosti bogatih individualaca - u oktobru su sakupili 430 miliona dolara donacija, dok je Republikanska partija sakupila 230 miliona dolara. Ova runda ide njima, iako ne treba zanemariti da Republikanska partija sama već ima ogroman novac da uloži u kandidate i bez donacija.

5. Političke ostavke

Na stranu rejtinzi, politika i donacije - političku klimu i moguće prevrate najbolje predosete sami političari.

Ukoliko sumnjaju da ih na izborima čega poraz, mnogi političari odlaze u prevremene "penzije" i traže posao u "civilnim" oblastima.

Ipak, pogled u prošlost nam ne može pokazati jasan obrazac. Recimo, 2010. nisu se događale ostavke demokrata koje bi predkazale loše izborne rezulate. Ali, 1994. godine su ostavke "pljuštale".

Prema ovom faktoru, republikancima se ne piše dobro. Čak sedam kandidata se povuklo, a i nekoliko članova Kongresa. Dakle, ova runda ide demokratama.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC)