SULEJMAN JE DOVEO SRBE I DOZVOLIO IM DA PONESU 3 STVARI! Beogradska šuma u KOJOJ JE KOMADAN KAŠOGI TIČE SE SVIH NAS

Saudisjki novinar Džamal Kašogi nestao je pre dve nedelje nakon što je ušao u konzulat Saudijske Arabije u Istanbulu. Turska policija trenutno pretražuje šumu periferiji Istanbula i grad Jalovu na Mramornom moru u potrazi za posmrtnim ostacima.

Istražitelji su u pretrazi konzulata i rezidencije konzula našli "mnoge uzorke", rekla su dvojica viših funkcionera agenciji Reuters, i probaće na njima da nađu tragove DNK novinara Kašogija.

Saudijska Arabija odbacuje navode turskih dužnosnika da je Kašogi ubijen i raskomadan u zgradi konzulata a njegovo telo uklonjeno.

Turske vlasti su proširile područje pretrage nakon što su utvrdile pravce kretanja i mesta zaustavljanja vozila koja su napustila saudijski konzulat i konzulovu rezidenciju 2. oktobra, na dan kada je Kašogi poslednji put viđen.

Kašogijeve ubice su možda njegove posmrtne ostatke bacile u Beogradsku šumu na periferiji Istanbula i na ruralnoj lokaciji blizu grada Jalove, 90 kilometara južno od Istanbula, rekli su zvaničnici.

Istrage su dovele do određenih sumnji da bi njegovi ostaci mogli biti u gradu Jalovi i Beogradskoj šumi, pa policija pretražuje ta područja - rekao je jedan od zvaničnika. Ostaci su moguće bačeni "na seoskom imanju ili vili", rekao je.

Inače, ako se pitate odakle Beogradska šuma u Istanbulu, tačna priča glasi da je to šuma pored kapije koju je izgradio despot Đurađ Branković pre nego što je Carigrad pao u turske ruke i postao Istanbul. I kapija i šuma koja se nalazi pored kapije dobile su ime Beogradska.

Beogradska šuma (Belgrad Ormani) u najmnogoljudnijem turskom gradu Istanbulu danas je zapravo odmaralište i prelep prirodni park, a u doba Vizantije i Osmanskog carstva je bila najveće izvorište pitke vode za stanovnike tog regiona.

Reč je o nekoliko hektara uređene šumske površine koja na istoku graniči sa Bosforom, a na severu sa Crnim morem. Od centra Istanbula udaljena je samo nekoliko kilometara i najbliže je šumsko područje te metropole. To Beogradsku šumu čini najpristupačnijim rekreacionim parkom u tom regionu. Bogata flora i fauna i klimatske pogodnosti koje Beogradska šuma poseduje čini je prirodnom oazom za beg ljubitelja prirode iz gradske vreve Istanbula, grada na dva kontinenta.

U danima jeseni taj prostor nudi neke od najlepših šarenih pejzaža koji privlače pažnju domaćih i stranih posetilaca. Unutar parka se nalaze uređene staze za šetnju, vožnju biciklima i takozvane ofroad staze. Ne manjka ni prostora za odmor i igru najmlađih posetilaca, piše Anadolija. Park je ime dobio po naselju u kojem su nastanjeni Beograđani koji su u Istanbul došli nakon balkanskih pohoda sultana Sulejmana.

Priča o Beogradskoj šumi i njenim imenom nas vraća u daleku 1521. godinu. U vreme pošto je pao do tad neosvoji beli grad – Beograd, piše tt-group.net.

Osvajač, niko drugi do mlađani Sulejman II Zakonodavac. Imao je tad 26 godina i bio je ponosan na svoj prvi pohod. Beograd je pao 28. avgusta 1521.

Beograd tada nije bio srpski, ali su ga Srbi branili. Prema spisima koji ukazuju da je tamo bilo Srba stoji i jedan koji tvrdi da je iseljavanje Srba i Beograda počelo po osvajanju, negde oko 10. septembra. Prema dozvoli sultana, oni su sa sobom poneli i svoje svetinje: mošti Svete Petke, ikonu Bogorodice i mošti carice Teofane. Navodno, broj raseljenih Srba nije bio mali. Tadašnji patrijarh je te svetinje otkupio od njih, pošto je sultan zapretio da će ih uništiti.

Legenda koja se prepričava u Turskoj i nije baš legenda, jer ima svoje istorijske izvore je da je Sulejman doveo Srbe u Istanbul da bi mu održavali vizantijski vodovod koji je grad snabdevao pijaćom vodom iz Beogradske šume koja se u to vreme nije tako zvala. To je učinio, jer je u Beogradu video sličan sistem koji je radio bez greške.

Izvori kažu da su Srbi iz Beograda dovedeni kao roblje kod Sulejmana Veličanstvenog imali brojne beneficije. Sem održavanja vodovoda, bavili su se i izgradnjom.

Srbi su naselili šumu. I šuma je dobila novo ime – Beogradska šuma ili “Belgrad Ormani” . U tom delu šume je bio zabranjen lov, kao i seča drveća, a ako bi se neko oglušio o zabranu platio bi glavom. Srbi su bili čuvari devet istanbulskih izvora pijaće vode u delu grada nazvanom Beligrad.

Srbi su u tu živeli sve do kraja 19. veka i pojave kuge. Zbog opake bolesti, bili su prisiljeni da se presele, jer je voda bila leglo zaraze. To je kraj beogradskih naseobina u Istanbulu.

Akvadukt koji su Srbi iz Beogrdske šume održavalli i dan danas postoji. Kao i šest hektara šume.

Od 1956. godine je preuređena i otvoren za posete građana radi piknika i odmora u prirodi.

Podsećamo, Kašogi, istaknuti kritičar saudijskog režima i američki državljanin koji je pisao kolumne za Washington Post, nestao je 2. oktobra nakon što je posetio konzulat svoje zemlje u Istanbulu radi administrativnih poslova vezanih za skoro venčanje.

Turski zvaničnici optužili su Rijad da je poslao specijalno obučenu ekipu da ubije novinara, ali to saudijske vlasti odbacuju.

Neki mediji, među kojima i Washington Post za koji je Kašogi radio, objavili su kako postoje audio i video snimak koji dokazuju da je novinar "ispitivan, mučen i potom ubijen" unutar konzulata, a zatim raskomadan.

Predsjednik SAD Donald Tramp u četvrtak je izjavio da "zaista izgleda" da je saudijski novinar Džamal Kašogi mrtav.

- Zaista mi tako izgleda - odgovorio je Tramp novinarima u bazi Endrjuz na pitanje da li je Kašogi mrtav. - To je jako tužno.

Tramp je rekao da čeka pojedinosti "iz oko tri različite istrage kako bi mogli razjasniti" Kašogijev nestanak.

Na pitanje kakve će biti posledice ako se saudijski čelnici povežu s njegovim nestankom, Tramp je rekao: "Moraće da budu vrlo ozbiljne. To je vrlo, vrlo loša stvar ali ćemo videti šta će biti".

Turske vlasti su rekle da imaju audio zapis koji ukazuje da je Kašogi, koji je živeo u SAD-u i pisao kolumne za Washington Post, ubijen.

Saudijci snažno odbacuju te navode o Kašogijevom ubistvu ali američki mediji su izvestili da će priznati da je ubijen tokom neuspelog ispitivanja.

Tramp je ranije rekao da bi za ubistvo mogli biti okrivljeni "odmetnute ubice" ali u četvrtak je izjavio da veruje obaveštajnim izveštajima koji sugerišu saudijsku upletenost s visokih nivoa.

U razgovoru za New York Times Tramp je, međutim, rekao i da je "još malo rano" donositi konačne zaključke o tome ko stoji iza ubistva, izvestila je agencija Reuters.

Grupa međunarodnih nevladinih organizacija u četvrtak je pozvala Tursku da zatraži UN-ovu istragu ubistva, izvestila je agencija Dpa.

Nezavisna istraga koju bi vodio UN "najbolje je jemstvo protiv saudijskog zataškavanja" slučaja, rekao je Robert Mahoni, zamjenik direktora Odbora za zaštitu novinara (CPJ).

CPJ, Human Rights Watch (HRW), Amnesty International i Reporteri bez granica zatražili su nezavisnu UN-ovu istragu na konferenciji za medije u Njujorku.

- Ako je zaista tačno da su iza pogubljenja i komadanja Kašogija stajali najviši funkcioneri saudijske vlade, onda ne želimo da počinitelji sami sebe istražuju - rekao je Luis Šarbone iz HRW-a. - Tako se ne vodi kriminalistička istraga, prepuštanje istrage njima otvara vrata zataškavanju, zato kažemo da je treba predati UN-u - rekao je.

Sjedinjene Države dale su u četvrtak Saudijskoj Arabiji još vremena za istragu nestanka novinara Džamala Kašogija, a turski istražitelji pretresli su konzulat po drugi put u potrazi za tragovima.

Tramp se sastao se s državnim sekretarom Majkom Pompeom, koji je predsednika upoznao sa detaljima razgovora sa saudijskim i turskim funkcionerima o slučaju Kašogi, a nakon razgovora Pompeo je rekao novinarima da je Saudijcima jasno dao do znanja da Sjedinjene Države uzimaju taj slučaj "vrlo ozbiljno i s poštovanjem prema gospodinu Kašogiju".

- Meni su rekli da i oni razumeju ozbiljnost nestanka gospodina Kašogija. Uverili su me da provode kompletnu i temeljitu istragu svih činjenica vezanih za Kašogija i da će do odgovora doći vrlo brzo - objasnio je Pompeo.

Pompeo je sugerisao Trampu da Sjedinjene Države daju Saudijcima nekoliko dana da završe istragu kako bi se dobilo puno razumevanje onoga što se dogodilo i nakon čega bi se mogle donositi odluke o tome kako će SAD reagovati vezano za slučaj Kašogi.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs)