PRINC TAME: Nestanak Džamala Kašogija samo je jedna od PRLJAVIH TAJNI moćnog Muhameda bih Salmana!

Priča o autokratskog i sadističkoj strani vladavine Muhameda Bin Salmana, princa Saudijske Arabije, izašla je u javnost nakon nestanka i verovatnog ubistva Saudijca i novinara Džamala Kašogija, koji je, sudeći po dokazima, otet u saudijskoj ambasadi u Istanbulu i ubijen.

- Imao je sve šanse ovog sveta da postane stvarni reformator, ali kad imate svu moć ovog sveta u svojim rukama, i brdo savetnika koji ne pokazuju nikakav otpor ili različitost mišljenja, onda prestanete slušati - kaže o saudijskom de facto vladaru američki politički analitičar za The Washington Post.

Kada je Muhamed bin Salman prošle jeseni bio domaćin spektakularne konferencije čiji je cilj bio skupljanje investitora svi su, piše The Washington Post, svi su bogataši, preduzetnici, aristokratija pa i poprilično stranaca hrlili da čuju reči prestolonaslednika o tome kako će revolucionizovati jednu od najzatvorenijih država na svetu.

- Samo nam se sanjari smeju pridružiti - rekao je tada Muhamed bin Salman, kojem se uskoro u Rijadu bliži druga takva konferencija, a svet je mnogo manje oduševljen mladim princom.

Mnogi su, u želji da ih se ne povezuje s pričom o Džamalu Kašogiju, naglo otkazali učestvovanje. Drugima je, pak, i dalje nejasno kako šarmantni princ može stajati iza takvog varvarstva (šuška se o komadanju tela, uvezenih 15 izvođača i ispitivanju pre smrti) pa ga Bela kuća, veliki obožavatelji i saveznici protiv Irana, zapravo brane.

Treća struja, pak, kaže da je princ puno previše pametan i želi se dodvoriti zapadu kako bi mu nešto ovako uopšte palo na pamet. Previše je vremena proveo "zavodeći Zapad" da bi sada na ovaj način rasturio stvar, pa smatraju da ako iza toga i stoje Saudijci, to je "pobunjena" frakcija nacionalista iz sene kojima se nije sviđalo pisanje reformatorski orijentiranog Kašogija koji je živio u SAD-u, a u ambasadu je otišao kako bi podigao papire potrebne za svadbu.

- Nema šanse da se ovako nešto desi bez dozvole MBS-a (skraćenica za princa) - kaže nekadašnji američki diplomata s puno iskustva sa Saudijcima i to tokom nekoliko administracija.

Kaže i da oni koji smatraju da je princ nekakva antiteza dosadašnjem konzervativnom i plemenskom vođstvu jako greše, pa da on samo igra lukavu igru jer shvata da se mora odmaknuti od nafte, prizvati investitore i imati saveznike protiv jedine prave regionalne konkurencije - Irana.

- On uopšte ne skriva da je autoritaran, to nije tabu reč niti se toga srami. Vidi se kao mesiju, čoveka koji će stvarati istoriju i kojega će pamtiti kao nekoga ko neverovatno mnogo mari za svoju zemlju - kaže diplomata koji je, kaže Washington Post, hteo da ostane anoniman.

Neki ga na Zapadu vide kao Li Kuan Jeva, premijera koji je modernizovao Singapur, dok sam princ preferira Kinu, sa čvrstom autoritarnom rukom i ekonomijom u uzletu. Sam je za sebe, za Bloomberg, rekao kako "se nikada nije nazvao reformatorom".

Oni zapadnjaci, tvrdi uticajni američki medij, koji su šokirani ovakvim "gaženjem" onih koji ne misle isto samo nisu detaljno pratili kako se princ razračunava sa takvima. Čovek je to koji je mimo svoga oca, formalnog kralja, prvo "odradio" čitav niz smaknuća, onda hapšenja i oduzimanja bogatstva - nisu bile pošteđene niti aktivistkinje niti dalja, besramno bogata rodbina za koju je smatrao da će ga "zaklati na spavanju".

Suđenja jedva da je bilo, često ga i nije bilo, a porodicama nestalih i utamničenih bi se pretilo da ne progovore o stvarima koje se događaju. Usprkos tome, svestan je koliko je moćan, pa je jednu aktivistkinju dao uhvatiti na način da je ispred njene kuće bilo toliko svetala i ljudi da je celi kvart došao videti šta se zbiva, a onda im je rečeno da "bolje da o tome nikada ne govore".

Jahja Asiri, aktivista za ljudska prava koji živi u Londonu, kaže kako je atmosfera straha opipljiva. Na sigurnim četovima gde se okupljaju oni koji dele informacije o kršenjima ljudskih prava ima sve manje i manje korisnika. Princ je uspešan u tome da nametne tišinu.

- Mnogi su u zatvoru, neki se boje, neki su nestali i ne znamo ništa o njima - rekao je Asiri.

Glave, kaže, ne dižu niti hiper-nacionalisti koji se boje po pitanju bilo čega usprotiviti princu, potomku Abdulaziz ibn Sauda koji je osnovao kraljevstvo Saudijske Arabije, ujedinivši plemena. On je sin njegovog sina Salmana te njegove treće žene.Njegov je otac većinu karijere proveo kao guverner provincije Rijad i bio je poznat kao "mirotvorac" među svojom vrlo ratobornom braćom, od kojih su mnogi bili puno pre u liniji za kralja. Dok su mnogi članovi kraljevske porodice obrazovani spolja i i napreduju unutar Saudijske vojske, Muhamed je pohađao univerzitet kod kuće i vrlo je brzo postao politički savetnik svoga oca.

Kad je Salman, nakon smrti brata Abdulaha 2015., postao kralj unapredio je MBS-a, već tada na visokoj funkciji, u ministra obrane. Upravo je tada Muhamed prvi puta došao pod "lupu" Obamine administracije. Državni sekretar Džon Keri tada ga je "uzeo pod svoje krilo", bio je svestan da je reč o klincu koji će grešiti i bolje da se odmah navikne da će, barem izvan Saudijske Arabije, biti onih koji će mu se usprotiviti, a Muhamed je, barem tada, hteo da mu se "kaže kada je u krivu".

Svađao se s Amerikancima oko rata u Siriji i Jemenu, te odnosa prema Iranu ali je bio svestan da se kraljevstvo mora diverzifikovati posebno kada je reč o mladoj i obrazovanoj populaciji. Ne može ostati na istome. Salman je stavljen i da napravi 15-godišnji plan restrukturiranja Aramca, goleme državne naftne kompanije. Svet je bio oduševljen planom, a Keri je i dalje gradio odnose s princem koji, navodno, samo "nabada" engleski.

Ipak, oduševio je sve kada je u Vašingtonu, nakon radne večere u Kerijevoj kući, seo za klavir i fantastično odsvirao nekoliko Betovenovih sonata. Već spomenuti anonimni diplomata rekao je kako je "Keri bio, po mom mišljenju, preterano pozitivan oko princa".

I pre no što se pozicionirao u Beloj kući, Tramp je MBS-a video kao sredstvo kroz koje može sagraditi čvrste veze sa Saudijskom Arabijom i, ono što mu je najdraže, poništiti sve što je Obama gradio u kontekstu odnosa s Iranom, te pitanju Izraela-Palestine.

Dok je Tramp vodio razgovore s ostarelim kraljem, njegov zet i savetnik Džared Kušner zbližio se s MBS-om kojeg sada žustro brani. Ali njihov se razgovor, kažu izvori bliski Beloj kući, svodi na biznis, dok o ljudskim pravima nema niti govora.

S druge strane princ je radio, neki kažu kozmetičke, promene u kraljevstvu. Restrukturirao je Saudijsku ekonomiju, MBS se pokrenuo i 2017. liberalizovao delove kraljevstva i ekstremno konzervativne struje. Smanjio je snagu i doseg verske policije, promovisao je kulturu zabave i otvorio bioskope pa je dopustio ženama da voze. Socijalne strukture kraljevstva, Muhamed je često govorio, nisu autohtone Arabiji već su posledica zaokreta zemlje prema konzervativizmu početkom osamdesetih kada su sunitski konzervativci mobilizovani kako bi bili "zid" spram revolucije u šijitskom Iranu.

Ali, jasno je kako njegov cilj nije demokratija u Saudijskoj Arabiji, i kako se ne planira odmaknuti od apsolutne monarhije. Klerici koji se nisu pristali prilagoditi, ili ih se videlo kao previše samostalne, se bacalo u zatvor.

- Kada govorimo o političkoj reformi, bio je reakcionaran kao i vehabski politički establišment. Nekada je kraljevstvo vodio konsenzus više prinčeva seniora, a sada je sve u rukama jednog čoveka koji, tu i tamo, dobije neki savet od oca - kaže David Otavej, stručnjak za kraljevstvo pri Vislon Centru.

Drugi kažu da stari kralj uopšte nije neaktivan, i da zapravo preko sina gura svoju finalnu agendu. Zaključak je kako je mladi, revolucionarni princ zapravo mnogo mračnija figura negoli se većini činilo. Prošlog proleća, dok se čekalo da žene zasednu u svoje automobile, sve one žene koje su godinama vodile kampanje da im se da pravo da voze su, potajno, utamničene.

- Otkrivamo kako je ovaj novi kralj drugačiji od onog što smo mislili. Mračna strana postaje sve mračnija - kaže Otavej.

Kada je između Obamine administracije i Trampove naučio engleski i došao u posetu, mnogi su u Kongresu protestvovali zbog dolaska princa koji je, prema njima, odgovoran za civilne smrti u Jemenu. To su, govorio je Muhamed, njihove interne stvari koje ne umanjuju važnost Kraljevstva kao strateškog partnera SAD-a.

Upravo je zato deo Kraljevstva u šoku jer SAD, skupa sa svetom pokazuje tako mnogo interesa o Kašogijevoj sudbini kada je to "interna stvar" koja se, gotovo neverovatno, dogodila na stranom tlu.

Nestanak i verovatno ubistvo "čoveka koji je bio disident i rado na Zapadu ima veze sa svima nama. Čak i ako to rade radi unutarašnje politike, moraju biti spremni obračunati se s reakcijom sveta", kaže anonimni izvor.

Tu se, moguće je, ipak vidi prinčevo neiskustvo sa ostatkom sveta i u spoljnopolitičkim odnosima.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)