OVA BRANA IZAZVAĆE NAJVEĆU POPLAVU U ISTORIJI: Čak PET MILIONA ljudi bi izgubilo život, tvrde stručnjaci!

Usoi brana na reci Murgab u današnjem Tadžikistanu nastala je nakon potresa 2011. godine i već je tada, tokom samog nastanka, odron progutao celo jedno selo. Isti je taj odron "blokirao" reku Murgab i napravio jezero Sarez. Nakupina ili prirodna brana Usoi visoka je 566 metara što ju čini najvišom prirodnom branom na svetu. Cela je ta regija, gde se nalazi jezero Sarez, i sada vrlo izolovana, a 1911. godine bila je "kraj sveta". Čak je šest nedelja trebalo, piše medij Ozy, da vest o poginulima dođe do civilizacije.

Danas je, u slučaju proboja vode, direktno ugroženo trideset sela u dolini Bartang, i još šezdesetak u regiji bi, vrlo verovatno, bilo direktno pogođeno. I to je, slažu se stručnjaci, najpozitivnija i najkonzervativnija procena, i tvrde kako urušavanje brane nije "možda" nego "sigurno". Najočitiji je izbor potres, isti onakav kakav je stvorio branu i jezero, takav će ih verovatno i "razmontirati".

Ukoliko se to dogodi i brana napukne može izazvati i još jedan golemi odron, no to čak i nije najgora stvar koja bi se desila. Voda iz jezera stvorila bi 30 metara visok talas koji bi jurio niz već stvoreno korito i pogođeno bi bilo oko pet milijona ljudi, ne samo u Tadžikistanu već i u Afganistanu, Uzbekistanu i Turkmenistanu. Poređenja radi najsmrtonosniji potres u istoriji dogodio se u Kini 1931. godine, kada je umrlo 4 milona ljudi.

Tada se nakon godina suše i posebno jake zime koja je stvorila ledene čepove u planinama u nekoliko navrata poplavila reka Jangce i Huai He. To je jedna od najgorih prirodnih katastrofa u 20. veku, prelaze je samo neke pandemije i dugogodišnje gladi. Projekcija za jezero Sarez napravljena je pre dve decenije, populacija koja bi mu se našla na putu verojatno je mnogo veća.

Uzrok katastrofe uopšte ne mora biti potres, može se desiti to da je Usoi brana cilj terorista. Jedna dobro postavljena bomba može uzrokovati neviđenu štetu. Čak i ako se sama brana ne raspadne, odroni tla mogu stvoriti klizišta i lavine koje izbrišu desetke sela.

No dok je terorizam "možda", i ako se uzme seizmička aktivnost ploče i regije u kojoj se nalazi Tadžikistan potres je samo i isključivo pitanje vremena, ali je sigurno da će se desiti. Novinar i naučnik Richard Stone jezero Sarez počeo je istraživati prije desetak godina, i tvrdi kako se ništa nije promijenilo niti napravilo da se zaustavi katastrofa koja, sasvim sigurno, sledi.

- Kada sam krenuo sa istraživanjem shvatio sam da je to jedna od onih golemih neispričanih priča o kojima nitko ništa ne priča. To je tragedija koja doslovno samo čeka da se desi - kaže Stone. Kada je Tadžikistan bio dio Sovjetskog Saveza situacija je, ipak, bila praćen i Moskva i Dušanbe (glavni grad Tadžikistana) su neprestano bili u kontaktu. To je sve, u međuvremenu, propalo i ugašeno.

Fayzmamad Davlatbekov o jezeru, brani i posledicama potencijalne tragedije pisao je za Environmental Justice Atlas u kojem argumentira da nisu u pitanju "samo" ljudski životi nego i čitav ekosistem.

- Pretnja je mnogo veća. Nakon raspada i razlevanja, osim što će mnogi poginuti, doći će do neverovatnog zagađenja koje bi zahvatilo i susedne države - kaže Davlatbekov.

Godine 2000. Svetska banka je inicirala 4.2 miliona dolara "težak" projekt saniranja prostora oko jezera Sarez, no taj se projekt manje više svodi na planove kako na vreme alarmirati regiju i potaknuti ih na evakuaciju u slučaju najgoreg scenarija. Inženjerske su solucije, kaže UN-ova Organizacija za prehranu i poljoprivredu, gotovo nemoguće i neizvedive radi izolovanosti jezera do kojeg se dolazi dvema cestama koje su većinu godine zatvorene radi vremenskih uslova.

Na jednoj konferenciji 2007. godine došlo se na ideju da se naprave podzemni tuneli i da barem deo od 16 kubnih kilometara "oteče" negde drugo.

U međuvremenu niz lokalnih naučnika tvrdi kako nema nikakve šanse da brana pukne pa je to, i nedostatak novca, glavni razlog zašto vlada potpuno ignoriše problem. Umesto toga, piše Ozy, branu vide kao ekonomski potencijal.

Tadžikistanski predsednik Emomali Rahmon nedavno je po prvi puta otkada je na vlasti od 1992. godine posetio Uzbekistan kako bi sa komšijama razgovarao o opciji da se voda iz jezera koristi kao rezervoar pitke vode.

Davlatbekov kaže kako bi to zaista moglo pomoći da se smanji volumen vode kao i Tadžikistanu doneti preko potreban novac. Sada sledi trka s vremenom, mogu li dve nacije smanjiti količinu vode pre nego što regiju zatrese potres i ne desi se katastrofa. Bonus video:

ŽURE DA SPASU DRUGA I SVI PADAJU KAO POKOŠENI! Jeziva scena tokom poplave u Meksiku!

(Espreso.co.rs/Express)