12 velikih umova dalo je odgovor na pitanje koje nas sve muči (FOTO) (GIF)

Kada je američki predsednik Barak Obama 2009. imenovao hrišćanskog genetičara Frensisa Kolinsa za šefa Nacionalnog zdravstvenog instituta, neki američki naučnici su postavili pitanje da li neko ko toliko čvrsto veruje u Boga može da vodi najveću biomedicinsku istraživačku agenciju na svetu. Naučnici iz Kalifornije: Ovo bi mogao da bude poslednji vek za ljude! (VIDEO) Argument da je naučno istraživanje u biti nekompatibilno sa religijskim verovanjem poslednjih godina postaje sve popularniji. Anketa sprovedena 2009. pokazala je da među naučnicima ima upola manje onih koji veruju u Boga ili univerzalnu višu silu nego u javnosti u celini. Naučnici su tokom istorije pokušavali da objasne svet, oslanjajući se na podatke i posmatranja. Međutim, nauka ni dan-danas nema jednostavan odgovor na neka od velikih pitanja o univerzumu: Odakle potiče materija? Šta je svesnost? Šta nas čini ljudima? U nastojanju da razumeju svet, naučnici su često imali priliku da dožive čudo i strah. Razlog je u tome što, u suštini, i nauka i religija zahtevaju verovanje u nešto neuhvatljivo - bilo da je reč o multiverzumu ili o Bogu. Hafington post otkriva šta su neki od najvećih umova mislili o mogućoj višoj sili. 1. Galileo Galilej

Astronom i naučnik Galileo Galilej osuđen je kao jeretik zato što je zastupao teoriju da se planete okreću oko Sunca. U pismu Velikoj vojvotkinji Kristini od Toskane, Galilej je kritikovao filozofe svoga doba koji slepo daju prednost autoritetu biblije u odnosu na naučne dokaze. - Ne osećam se obaveznim da verujem da je isti Bog koji nam je podario čula, razum i intelekt, želeo da ih se odreknemo i na drugi način dolazimo da saznanja do kojih možemo doći pomoći njih. On ne bi tražio da poreknemo smisao i logiku u fizičkim stvarima u koje smo se uverili sopstvenim očima i u utvrdili u našim glavama na osnovu neposrednih iskustava ili neophodnih dokaza. 2. Ser Frensis Bejkon

Poznat kao osnivač naučne metode, ser Frensis Bejkon verovao je da je prikupljanje i analiziranje podataka na organizovan način od suštinskog značaja za napredak nauke. Ovaj anglikanac je verovao u postojanje Boga. U eseju o ateizmu piše: - Bog nikada nije činio čuda da bi uverio ateizam zato što su njegova jednostavna dela uverljiva. Istina je da izvesna doza filozofije okreće ljudski um ka ateizmu; ali duboka filozofija vraća ljudske umove religiji. 3. Čarls Darvin

Čarls Darvin je najpoznatiji po Teoriji evolucije. Kada je Bog u pitanju, Darvin je u pismima prijateljima priznao da mu je teško da poveruje da svemogući Bog stvorio svet ispunjen sa toliko patnje, ali da, istovremeno, ne može da zaključi da je ovaj “čudesni univerzum” rezultat “brutalne sile”. Ukoliko bi morao da se izjasni, rekao bi da je “agnostik”. U pismu holandskom piscu Nikolasu Dirku Dedesu 1873. Darvin je napisao: - Mogu da kažem da nemogućnost da shvatim da je ovaj veliki i čudesni univerzum, sa našim svesnim bićem, nastao slučajno, za mene glavni argument u prilog postojanju Boga; međutim, da li taj argument ima stvarnu vrednost nikada nisam bio u stanju da odlučim. Svestan sam da, ako usvojimo prvi razlog, um i dalje teži da shvati odakle je došao i kako je nastao. Ne mogu da zanemarim ni problem ogromne patnje širom sveta. Istovremeno, u izvesnom smislu razlikujem se od mnogih sposobnih ljudi koji su u potpunosti verovali u Boga; međutim, i tu vidim koliko su argumenti slabi. Čini se da bi najsigurniji zaključak bio da je taj subjekt u celini izvan domašaja ljudskog intlekta. 4. Marija Mičel

Marija Mičel je bila prva žena astronom u Americi i prva žena koja je postala član Američke akademije nauka i umetnosti. Rođena je u kvekerskoj porodici, ali je još kao dvadesetogodišnjakinja počela da sumnja u njihovo versko učenje. Na kraju je ekskomunicirana i do kraja života nije pridavala naročiti značaj crkvenim doktrinama, već je tragala za jednostavnijim oblikom verovanja.

Reagujući na propoved sveštenika o opasnostima koje prete od nauke, Mičelova je napisala: - Naučna istraživanja koja se neprekidno šire otkriće nove načine na koje Bog deluje i doneti dublja otkrića o onome što nam je potpuno nepoznato. 5. Marija Kiri

Fizičarka Marija Kiri vaspitavana je u katoličkom duhu, ali je kao tinejdžerka postala agnostik. Ona je prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu. Ni ona, ni njen suprug Pjer Kiri nisu bili sledbenici neke određene vere. - Ničega u životu se ne treba plašiti, potrebno je samo razumeti. Vreme je da razumemo više kako bismo se manje plašili - rekla je ona. 6. Albert Ajnštajn

Albert Ajnštajn, jedan od najpoznatijih fizičara 20. veka rođen je u svetovnoj jevrejskoj porodici. Kao odrasla osoba, odbacivao je ideju o “personifikovanom bogu”, ali se istovremeno distancirao od “fanatičnih ateista”, za koje je verovao da su nesposobni da čuju “muziku sfera”. U eseju iz 1954. godine Ajnštajn je, između ostalog, napisao: - Najlepše što možemo doživeti je ono što je tajanstveno. To je suštinski osećaj koji stoji u zametku svake nauke i umetnosti. Ko ga ne poznaje, ko se ne može čuditi, ko se ne može više diviti, taj je takoreći mrtav, a njegovo oko ugašeno. Doživljavanje tajanstvenog – pa makar i sa primesom straha – stvorilo je religiju. Spoznaja da postoji nešto što nam je nedokučivo, prikazivanja najdubljeg uma i najsjajnije lepote koji su našem razuđivanju pristupačni u najjednostavnijim oblicima – ta spoznaja i osećaj čine pravu religioznost; u tom smislu, i samo u tom, ja spadam u najdublje religiozne ljude. Međutim, boga, koji proizvode svog stvaranja nagrađuje i kažnjava i koji, uopšteno gledano, iskazuje volju nalik onoj koju mi doživljavamo na sebi samima, takvog boga ja sebi ne mogu da predstavim. A ni da zamislim; neki ljudi slabog duha hrane se takvim mislima zbog straha ili smešnog egoizma. Meni je dovoljna misterija večnosti života i svesti i naslućivanje o čudesnoj građi postojanja, kao i stalno stremljenje prema shvatanjima makar i sasvim malog dela razumnosti koje se izražava u prirodi. 7. Rozalind Frenklin

Rozalind Frenklin, koja je dala značajan doprinos korišćenju rendgenske difrakcije, rođena je u jevrejskoj porodici u Londonu. U pismima ocu, ona je jasno pokazala da ozbiljno sumnja u postojanje svemoćnog stvoritelja i život posle smrti. Kada ju je otac optužio da je od nauke napravila sopstvenu religiju, rekla mu je da ima drugačije shvatanje religije: - Prema mom mišljenju, sve što je neophodno za veru jeste uverenje da ćemo se, radeći najbolje što možemo, približiti uspehu i da je uspešno ostvarivanje naših ciljeva vredno našeg truda. Svako ko može da veruje u sve što podrazumeva religija očigledno ima takvu veru, ali je ostajem pri stavu da je vera na ovom svetu savršeno moguća bez vere u neki drugi svet... Ne vidim razlog da verujem da je kreator protoplazme ili iskonske materije, ako ona postoji, imao bilo kakav razlog da bude zainteresovan za našu beznačajnu rasu u deliću univerzuma, a još manje za nas, kao još beznačajnije pojedince. 8. Karl Sejgan

Astronom Karl Sejgan je najpoznatiji kao voditelj TV-serije “Kosmos”. On je odbijao da bude etiketiran kao “ateista”, zato što ne isključuje mogućnost da će nauka jednoga dana otkriti ubedjive dokaze o postojanju Boga. Uprkos tome, verovao je da su vrlo slabi izgledi da će se tako nešto desiti. Umesto toga, Sejgan je govorio o “spiritualnosti”, kao nečemu što se događa s materijalnim svetom kada ljudi osete strahopoštovanje u dodiru s prirodom. - Nauka ne samo da je kompatibilna sa spiritualnošću; ona je beskrajni izvor spiritualnosti. Kada spoznamo svoje mesto u ogromnom broju svetlosnih godina i protoku epoha, kada shvatimo složenost, lepotu i prefinjenost života, onda je taj narastajući osećaj, osećaj koji objedinjuje radost i poniznost, svakako spiritulan. 9. Stiven Hoking

Posle višegodišnjeg nagoveštavanja, fizičar Stiven Hoking potvrdio je medijima 2014. da je ateista. Hoking ne veruje u to da ljudi posle smrti odlaze na nebo, niti u zagrobni život i kaže da čuda religije “nisu kompatibilna” s naukom. U intervjuu španskom listu “El Mundo”, Hoking je rekao: - Pre nego što smo shvatili nauku, bilo je sasvim razumljivo verovati da je Bog stvorio univerzum, ali sada nauka nudi ubedljivije objašnjenje. 10. Nil Degras Tajson

Astrofizičar Nil Degras Tajson rekao je za “Hafington post” da nije siguran u religijske argumente koje govore u prilog “judejsko-hrišćanskog” boga koji je svemoćan i dobar za sve, naročito s obzirom na smrt i patnje koje izazivaju prirodne katastrofe. Uprkos tome, iako ga ateisti “često prisvajaju”, ističe da je pre agnostik. - Dakle, napravljeni ste od detritusa (eksplodiranih zvezda). Pomirite se s tim. Ili, još bolje, radujte se zbog toga. Na kraju krajeva, možete li da zamislite nešto uzvišenije od ideje da univerzum živi u svima nama?”, piše on u zbirci eseja pod nazivom “Smrt izazvana crnom rupom. 11. Vekatraman Ramakrišnan

Venkatraman Ramakrišnan rođen je u drevnom gradu Tamil Nadu, u Indiji, poznatom po čuvenom hramu posvećenom hinduističkom bogu Šivi. Ovaj fizičar i molekularni biolog dobio je 2009. Nobelovu nagradu za hemiju, za doprinos u oblasti istraživanja ribozoma. Ramakrišnan veruje da je astrologija nastala kao posledica želje čoveka da “traga za modelima, uopštava i veruje”. U intervjuu “Hindustan tajms”, kaže: -Ne postoje naučno utemeljena objašnjenja o tome kako kretanje planeta i zvezda može uticati na našu sudbinu. Nema razloga da trenutak rođenja utiče na događaje mnogo godina kasnije. Predviđanja su ili očigledna ili nasumična ... Kultura zasnovana na sujeverju proći će lošije nego ona zasnovana na znanju i racionalnoj misli. 12. Frensis Kolins

Frensis Kolins je direktor američkog Nacionalnog zdravstvenog instituta (NIH). Godine 2007. u knjizi o mešanju nauke i vere, Kolins je opisao kako je od ateiste postao hrišćanin i pokušao da ospori ideju o tome da je hrišćanski Bog kompatibilan s Dravinovom teorijom evolucije. U eseju za CNN, napisao je: - Otkrio sam da postoji čudesan sklad u komplementarnim istinama nauke i vere. Bog i biblija su takođe i Bog genoma. Bog se može naći i u crkvi i u laboratoriji. Istražujući božansku veličinu i čudesnu kreaciju, nauka zaista može biti sredstvo obožavanja. (Espreso.co.rs / Blic)