istorijska dešavanja
AMERIKA KLJUČA! U toku je SVRGAVANJE Donalda Trampa, umešani su SVI, a da li iza ZAVERE stoje GENERALI?!
Za Trampa se tvrdi da je "nepromišljen, konfliktan, sitničav i neefikasan"
"Predsednik Tramp suočava se sa testom u svom predsedništvu s kakvim se nije suočio nijedan od savremenih američkih lidera. Problem - koji on u potpunosti ne shvata - leži u tome da većina njegovih viših funkcionera marljivo radi iznutra kako bi sprečili delove njegovih planova i sklonosti". Ovo je odlomak iz uvodnika koji je u sredu objavio The New York Times.
U NY Timesu su objasnili da su odlučili da objave anonimni tekst navodeći kao autora jednog od visokih funkcionera u Trampovoj administraciji, budući da je to "jedini način da se ovaj važan pogled na situaciju prenese čitaocima”. Sam autor u tekstu navodi kako dobro zna za delovanje funkcionera: “Ja sam jedan od njih”.
Autor u ne dugom, ali vrlo sadržajnom tekstu iznosi nekoliko ozbiljnih i teških optužbi na račun predsednika, koje se mogu sažeti sledećim citatom: “On deluje u smjeru koji šteti zdravlju naše republike”. Zatim sledi i dijagnoza: “Koren problema je u predsednikovoj amoralnosti”. Zatim sledi udarac na njegov republikanski identitet: “Predsednik pokazuje malo sklonosti prema idealima za koje se konzervativci dugo zalažu: slobodi misli, slobodnom tržištu i slobodnim ljudima”.
Autor za Trampa kaže da je “nepromišljen, konfliktan, sitničav i neefikasan”. A onda sledi prava bomba, potvrda da ljudi unutar administracije razmišljaju o pokretanju 25. amandmana, donesenog 1967. godine, prema kojem potpredsednik i većina vladinih funkcionera ili “neko drugo telo kao što je Kongres, kojem bi zakon dopustio”, može pisanim putem proglasiti da je predsednik “nesposoban da obavlja dužnost i obaveze svog posla”.
Ali, ističe autor, zasad ne žele pokretati ustavnu krizu, nego se “nadaju da će moći upravljati administracijom u pravom smeru dok ne dođe do svog kraja na bilo koji način”. Tekst se završava sledećim rečima: “Postoji tihi otpor ljudi unutar administracije koji su izabrali da stave državu na prvo mesto. Ali, pravu odluku će doneti građani izdižući se iznad politike, sežući preko jaza i odlučujući da odbace etikete u korist jednog: Amerikanaca”.
Bela kuća je odmah reagovala opisujući uvodnik kao “patetičan, nepromišljen i sebičan”. Donald Tramp se dohvatio svog omiljenog medija, Twittera, i prvo postavio pitanje: “IZDAJA?” Sat vremena posle sledi nova poruka: “Postoji li u stvari takozvani viši funkcioner u administraciji ili je to samo neuspešni New York Times s još jednim lažnim izvorom? Ako KUKAVIČKA anonimna osoba zaista postoji, Times mora, zbog razloga nacionalne sigurnosti, njega ili nju odmah predati vladi!” Reč je o vrlo oštroj reakciji jer se u SAD-u od 11. septembra 2001. godine, pod okriljem poziva na zaštitu nacionalne sigurnosti, može poduzeti niz akcija, od kojih neke graniče s demokratskim standardima.
Ali, nije čudo što je Tramp tako reagovao. Iako se često govori o njegovoj “najgoroj nedelji”, protekli su dani zaista bili izuzetno teški. Sve je počelo najavom njegovog bivšeg advokata Majkla Koena da će reći sve što zna o vezama Trampa i Rusa, zatim presudom bivšem šefu kampanje Polu Manafortu i istragom posebnog savetnika Roberta Milera o dosluhu Trampove kampanje s Rusijom koja dobija sve više argumenata. Nakon toga je Trampa u svom posmrtnom pismu Džon Mekejn optužio za nesposobnost, javnost mu je zamerila što je odbio da spusti zastavu na Beloj kući u Mekejnovu čast, a onda su na videlo izašli odlomci iz knjige Boba Wudvorda o haosu (strahu) u Beloj kući pod Donaldom Trampom. I vrhunac: direktna optužba jednog od najbližih saradnika da je nesposoban i opasan.
Vašington se od srede bavi samo pitanjem ko je autor tog teksta. Rade se analize, upoređuju fraze s govorima i tekstovima ministara i savetnika, a kao jedan od mogućih autora se iskristalizovao potpredsednik Majk Pens. Razlog je što se na kraju teksta koristi reč “lodestar”, zvezda vodilja, koju koristi samo on. Ali, neki od ljudi koji su već pre puštali informacije iz Bele kuće rekli su da su oni tada upravo namerno koristili fraze karakteristične za druge članove administracije kako bi zameli trag. Pomnija analiza teksta daje, procenjuje se, vrlo jasne smernice prema mogućim autorima. Iz tog se kruga odmah mogu isključiti ljudi koji Trampu nešto duguju, koji su mu bespogovorno lojalni ili su svesni da bez njega ne bi bili ni blizu vlasti.
Tako se mogu isključiti ministarka obrazovanja Betsi DeVos, savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton ili njegova ćerka i zet, Ivanka Tramp i Džered Kušner. Pens je "tvrdi" hrišćanin za kojeg je teško očekivati da bi tako napao svog šefa - iako vrlo verojatno učestvuje u navedenim aktivnostima. A ministar pravosuđa Jeff Džef Sešns trenutno je u Trampovoj nemilosti pa je mala verojatnoća da bi se odlučio na novi napad, iako ne treba isključiti mogućnost da je baš zbog toga krenuo u borbu do kraja.
Međutim, odrešit i rezolutan stil s kratkim rečenicama nabijenim sadržajem, uz isticanje “Ja”, upućuje prema dvojici generala, ljudima o kojima su i pre stizale informacije da održavaju Ameriku na površini: ministru obrane Džejmsu Metisu i šefu predsednikovog kabineta Džonu Keliju. Dodatni argument za tu tezu je isticanje Džona Mekejna u tekstu jer je poznato da je upravo Metis na jednoj večeri ispravio Trumpa i rekao da je Mekejn odbio da ga iz vijetnamskog zatvora puste pre drugih vojnika. Keli je, na drugoj strani, taj koji na dnevnoj bazi obuzdava Trampa i nije tajna da je lično zaustavio niz poteza koji bi ozbiljno štetili SAD-u.
Konačno, tu je i završni pasus teksta iz kojeg izbija ideološka deviza američkog vojnika: ne strančarenju, ispred svega je zakletva američkoj naciji. Termin “resistance”, otpor, odgovara iskustvu njih dvojice koji su služili u Avganistanu i Iraku. U obzir treba uzeti i da njih dvojica Trampu ne duguju ništa te da će, ako ih i izbaci iz vlade, oni i dalje ostati generali.
Mogući raspleti krize u Beloj kući
Tri scenarija koja bi mogla odrediti sudbinu Amerike, ali i Trampovu političku karijeru
1. Tramp ne preduzima ništa
Razumljiv potez jer bi pokretanje pohoda protiv svojih navodnih neprijatelja ozbiljno naštetilo republikancima na izborima za Kongres u novembru. Ali, time bi istovremeno priznao da ne kontroliše svoju administraciju, što je za osobu njegovog nivoa samoljublja izuzetno teško. Ponavljamo da bi taj potez bio racionalan.
2. Tramp traži žrtvu
Kako bi potvrdio da i dalje vlada svojom kancelarijom, Tramp traži nekog od ne tako eksponiranih članova, koga optužuje da je autor pisma i izbacuje ga iz službe. Mediji i politička zajednica bi ga odmah optužili da je krenuo u “lov na veštice”. Takav bi razvoj situacije štetio republikancima na izborima.
3. Tramp pronalazi pravog krivca
Ko god to bio, odlazak očekivano visokorangiranog dužnosnika izazvao bi ozbiljnu političku krizu. Dosad su Trampa napustila zvučna imena - Benon - ali odlazak Metisa, Pensa ili nekoga tog ranga predstavljao bi ozbiljan udarac kredibilitetu predsednika. I otvorio prostor demokratama da nakon izbora s republikancima pokrenu opoziv.
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!