HOĆE DA VRATE OBAVEZNI VOJNI ROK: Ključne evropske zemlje sve više razmatraju ovu opciju!

Posle hladnog rata većina evropskih zemalja ukinula je vojnu obavezu, a sada razmatraju vraćanje institucije koja je ojačavala oružane snage, a donekle i koheziju društva.

- Uskoro ćemo ponovo morati intenzivno da se pozabavimo pitanjem vojne obaveze - kaže Anegret Kamo-Karenbauer, generalni sekretar Hrišćansko-demokratske unije Nemačke (CDU) u video-poruci objavljenoj ovog meseca i podstakla burnu raspravu.

Nemačka je pre sedam godina ukinula vojnu obavezu, pa je poslednjih godina samo jedna trećina mladih završavala vojnu obuku, a trećina je izabrala civilnu varijantu. U situaciji kada oružane snage Bundesvera muku muče s regrutovanjem profesionalnih vojnika, predlog sekretarke CDU nimalo ne iznenađuje, piše “Volstrit džornal”.

Švedska i Litvanija uvele su selektivnu vojnu obavezu (koja podrazumeva da se od pozvanih više od 10.000 muškaraca na služenje vojnog roka odabere nekoliko hiljada), Norveška je proširila selektivnu vojnu obavezu na žene, a francuski predsednik Emanuel Makron planira novi oblik vojne obaveze, koja obuhvata civilni i vojni segment.

Mada bi nekim državama brojnija vojska svakako koristila, ono što je mnogo hitnije jeste da se ljudi što pre osposobe da se efikasno suoče s teškoćama, ocenjuje u listu “Volstrit džornal” Elizabet Bro sa Kraljevskog instituta za odbranu i bezbednost združenih snaga Velike Britanije.

Ukoliko bi neka država sutra odlučila da napadne drugu državu sajber ili konvencionalnim sredstvima, stanovništvo bi možda moralo da preživi nekoliko dana bez struje i pristupa životnim namirnicima, a pomenute veštine pomogle bi stanovništvu i u slučaju prirodne katastrofe.

Stanovništvo se sada uglavnom oslanja na pomoć vlade. Neki se možda sećaju veština naučenih u izviđačima, ali većina ne bi imala pojma šta da uradi ukoliko bi, na primer, nevreme onesposobilo električne vodove. Ono što je neophodno jesu obuka i organizacija.

Veliki deo štete izazvane uraganom “Katrina” u Nju Orleansu nastao je kao posledica činjenice da su ljudi čekali da im vlast pritekne upomoć. Ciklon “Gudrun”, koji je pogodio jug Švedske 2005, ostavio je gotovo pola miliona ljudi bez struje. Da lokalno seosko stanovništvo nije naviklo da samo brine o sebi, verovatno bi bilo mnogo više nego sedam smrtnih slučajeva, smatra Elizabet Bro.

Zamislite koliko bi bilo korisno kada bi građani bili obučeni i znali šta da rade u hitnim slučajevima. Ne bi bilo situacija u kojima snažni i jaki muškarci i žene čekaju vladu da im tokom poplave pošalje uniformisano osoblje da napravi branu od vreća s peskom.

Na vladi bi, naravno, bilo da odigra glavnu ulogu u jačanju nacionalne izdržljivosti, na primer, tako što bi tinejdžeri, umesto da rade u restoranima brze hrane ili prolaze skraćenu vojnu obuku, jedno leto posvetili obuci u snalaženju u krizi bilo koje vrste. Sigurno bi im bilo zanimljivo da uče veštine preživljavanja, ali to bi, istovremeno, bila i prilika da se upoznaju s tinejdžerima iz drugačijih sredina.

- Takođe bi naučili šta znači biti državljanin jedne zemlje: budući da efikasno suočavanje s teškoćama ne mora nužno da podrazumeva korišćenje oružja, mogli bi da ga usvoje najrazličitiji ljudi - kaže Elizabet Bro.

Bonus video

(Espreso.co.rs / Blic.rs)