CIA u panici: Ne javlja im se nijedan doušnik iz Kremlja

Pre nekoliko dana Trampov savetnik za nacionalnu sigurnost Džon Bolton proveo je u razgovoru čak pet sati s kolegom Nikolajem Patruševim, sekretarom ruskog Veća za nacionalnu sigurnost. Bolton je upozorio Patruševa da im ne pada na pamet da se mešaju u izbore za američki Kongres koji će se održati u novembru.

- Jasno sam dao do znanja da nećemo tolerisati nikakvo uplitanje i da smo spremni preduzeti sve potrebne korake da to sprečimo“, zapretio je Bolton na konferenciji nakon sastanka u Ženevi. Boltonova nervoza nije nimalo čudna ako se zna da su američke obaveštajne agencije 2016. godine dale hitna i eksplicitna upozorenja o namerama Rusije da pokušava da utiče na američke predsedničke izbore.

Sastavile su i detaljnu procenu operacije nakon toga, a informacije su velikim delom prikupile zahvaljujući informatorima bliskim predsedniku Putinu i Kremlju. No, dve godine kasnije, ključni informatori iz Moskve ćute, pa CIA i druge špijunske agencije postaju nervozne jer nemaju spoznaju šta Putin smera uoči izbora koji su sve bliže, javlja New York Times.

Oni koji su upoznati s radom američkih tajnih službi sumnjaju da su američki izvori iz Kremlja ugroženi ili ubijeni. Smatraju da su se samo pritajili zbog okolnosti. Naime, Moskva je ojačala protivobavještajne aktivnosti, a dokaz je i pokušaj ubijstva špijuna poput Sergeja Skripala koji je u martu u Britaniji otrovan novičokom.

Sadašnji i bivši činovnici takođe su rekli kako je proterivanje američkih obaveštajnih časnika iz Moskve naštetilo naporima prikupljanja podataka. I dužnosnici obaveštajnih službi. Takođe smatraju da je na obaveštajni rad uticala i činjenica da se saznalo kako je FBI imao svog informatora koji je istraživao ruske veze s predsedničkom kampanjom, pa je i to umirilo obaveštajce.

Tehnološke firme i političke kampanje u poslednjih nekoliko nedelja otkrile su mnoštvo akcija i političkih intervencija u inostranstvu, uključujući hakovanje republikanskog think-tanka i lažnih liberalnih organizacija stvorenih na Fejsbuku.

Viši obaveštajci, uključujući i Dana Kosta, direktor nacionalne obaveštajne službe, upozorili su kako Rusi nameravaju da pokopaju američke demokratske institucije. No, američke obaveštajne agencije nisu bile u stanju reći šta tačno smera Putin. Mogao bi pokušati poremetiti izbore u novembru tako da seje haos ili ugrozi poverenje u demokratske procese. Činovnici žele da zaštite metode prikupljanja iz Rusije i zato neće iznositi detalje o izgubljenim izvorima, ali su priznali da imaju manje informacija nego ikad. Zastupnik CIA-e je to odbio da prokomentariše.

Sjedinjene Države nastavljaju presresti rusku komunikaciju, istaknuli su sadašnji i bivši dužnosnici. Ruski informatori i dalje se sastaju s djelatnicima CIA-e izvan Rusije, dalje od Moskovskog protuobavještajnog aparata. Ali ljudi unutar ili u blizini Kremlja ostaju presudni da bi se shvatilo postoji li strategija. Špijuni i informanti u inozemstvu također daju američkim obavještajnim agencijama pravovremena upozorenja o utjecajnim kampanjama, operacijama ili drugim pokušajima kompromitiranja Sjedinjenih Država.

Takve informacije mogu poboljšati sposobnost domaćih agencija, poput Ministarstva domovinske sigurnosti i F.B.I., da brzo identificiraju i pokušaju zaustaviti takve akcije. No, za takvo što su potrebni mjeseci obavještajnog rada, pa sada CIA već pomalo kasni u kontaktima s ključnim izvorom, a to je onaj u Moskvi. Agencija ne može odmah zaključiti da je izvor odlučio utihnuti, jer se to može zaključiti tek nakon nekoliko propuštenih sastanaka, a razlog je obično taj to je izvor zaključio da je situacija preopasna.

Američki obaveštajci shvatili su pravi opseg ruskih akcija 2016. godine. Jon O. Brajan, bivši direktor CIA-e, svedočio je pred Odborom za obavještajnu delatnost Doma u maju 2017. o napetom razdoblju iz 2016. kada je došao do spoznaje da Putin želi da vidi Trampa na mestu predsednika. Na ovogodišnjem pojavljivanju u Beloj kući, Kots je rekao da obaveštajne agencije "i dalje vide jaku kampanju razmene poruka od strane Rusije kako bi pokušali da oslabe i podele Sedinjene Države".

Dodao je kako se ti napori "tiču pitanja relevantnih za izbore. Obaveštajne agencije ne veruju da je Putin promenio svoju strategiju; činovnici su uvereni da samo nemaju više istu količinu važnih informacija iz Kremlja.

Jon Sifer CIA-in veteran koji tamo radi već 28 godina i vodio je odeljenje za Rusiju, kaže da je takva situacija nastala nakon što su SAD ove godine proterale 60 ruskih dužnosnika.

CIA-ini prisustvo u Moskvi, prema njegovim je rečima, uvek bilo malo kad se uzme u obzir važnost cilja, teškoće u pripremi i količini protivobavještajnih akcija koje su Rusi preduzimali da bi zaustavili rad američkih špijuna. "Rusi su izbacili celu hrpu naših ljudi. Naša snaga tamo je sad verojatno vrlo mala i sigurno je pod velikim nadzorom", rekao je Sifer. Putin je također rekao kako namerava ubiti tzv. izdajnike, a dokaz je i sam Skripal.

"Rusi su vrlo usedsređeni i uzrujani i pokazuju da su spremni na sve", kaže Sifer. Sjedinjene Države, poslednjih godina, imale su samo nekoliko, a katkada su se oslanjale samo na jedan ili dva za najvažnije izvora, kad je u pitanju Putin. A ako su sad i ti ljudi zaćutali, to komplikuj situaciju.

Majkl Karpenter, stručnjak za Rusiju i bivši dužnosnik Obamine administracije kaže da SAD uvek mora imati informacije o Putinovim namerama. Podsetio je na lažne profile na društvenim mrežama koje su davale jaku potporu belim nacionalistima, podržavali ultra desne i ultra leve proruske kandidate u SAD-u i Europi.

"Očito je da Rusija igra na obe strane spektra samo da bi posejala haos, no prije svega žele izazvati haos u kalnelariji predsednika Trampa ", rekao je Karpenter koji sada radi u Pen Biden centru za diplomatiju i globalno angažovanje.

Set G. Džons, koji vodi projekt transnacionalnih pretnji u Centru za strateške i međunarodne studije kaže da postoji više načina prikupljanja obaveštajnih podataka protiv protivnika, u ovom slučaju ruske vlade. No, živi ljudi mogu pružiti informacije koje možda ne biste inače dobili, poput dokumenata i obaveštajnih procena.

"Izvori mogu pružiti fotografije ruskih dokumenata i obaveštajne podatke koje je teško presresti elektroničkim putem, a to može pomoći Sjedinjenim Državama da shvate što Rusija cilja. Nije samo reč o izborima, nego i o pokušajima infiltracije u financijske sastave, energetsku mrežu i druge važne segmente infrastrukture“, smatra Džons.

Uglavnom, još uvek se ne zna zašto ćute ruski izvori. No, problem je i izloženost izvora unutar SAD-a. Naime, ove godine otkriven je identitet FBI-jevog informatora Stefana Halpera, nakon što su zastupnici oba doma Kongresa zatražili informacije o njemu, a Bela kuća je dopustila da se te informacije dele. Halper, američki akademik sa sedištem u Velikoj Britaniji, poslan je da razgovara s Trampovim savetnicima za kampanju koji su bili pod F.B.I-evom istragom zbog veza s Rusima. Ipak, američki dužnosnici kažu da Halperov slučaj nema veze sa ćutnjom moskovskih izvora i da to nije razlog za njihovu zabrinutost. Međutim, bivši špijuni veruju da otkrivanje imena u ovom poslu može dugotrajno štetiti američkoj obaveštajnoj zajednici.

"Jedino što možemo ponuditi ljudima jest da ćemo učiniti sve što je u našoj moći da ih zaštitimo. Ako se gubi to poverenje, posledice mogu biti vrlo bolne“, zaključio je Sifers.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/express.hr)