OVO MOŽE DA BUDE PROBLEM ZA SVE SRBE KOJI ŽELE DA RADE U NEMAČKOJ: Novi zakon donosi BROJNE PROMENE!

Nemačka priprema novi zakon o useljavanju, a cilj toga jeste: biti uspešniji u dovođenju kvalifikovane radne snage, pre svega iz zemalja koje nisu članice Evropske unije. Dakle, i iz Srbije i BiH.

Autorima novog nemačkog nacrta zakona o useljavanju jedno je jasno: mali broj nezaposlenih i sve više starije populacije preduzećima veoma otežava da popune radna mesta kvalifikovanom radnom snagom. Preduzetnici ukazuju da regrutovanje samo ljudi iz Evropske unije nije dovoljno kako bi se zadovoljile potrebe za radnom snagom koja Nemačkoj nedostaje.

Zato Nemačka u dovođenju kvalifikovane radne snage iz trećih zemalja mora biti znatno uspešnija nego do sada, piše u nacrtu zakona. Pod trećim zemljama podrazumevaju se države koje nisu članice EU. Nacrt zakona koji priprema ministarstvo unutrašnjih poslova i koji je već poslat u ministarstvo rada i ministarstvo privrede, trebalo bi krajem avgusta biti predstavljen i kabinetu kancelarke Angele Merkel. Na insistiranje ministra unutrašnjih poslova Horsta Zehofera (Seehofer, CSU) mora se izbeći „useljavanje u socijalne sisteme“.

Sistem bodovanja?

Za razliku od Velike Britanije, Kanade i Australije, nemačka vlada ne želi uvoditi sistem bodovanja koji migrante podvrgava višestrukim proverama. Proverava se, naime, nivo obrazovanja, znanje jezika i kompatibilnost s tržištem rada. Budući useljenici dobijaju određeni broj bodova i, ukoliko su prikupili dovoljan broj, dobivaju vizu. Ako nisu, odnosno ako su ispod predviđenog minimuma, useljavanje im se uskraćuje.

Socijaldemokratska partija (SPD) predložila je 2016. da se takav sistem uvede u Njemačkoj i to je tada dobilo podršku umerenih partija leve orijentacije. Ali u novom nacrtu zakona toga nema. Preporučuje se, doduše, da se useljenici biraju po tim kriterijima, ali se od bodovanja odustalo.

Na koji način bi se onda procenjivalo ko može dobiti vizu? Po tom pitanju stručnjaci još nisu saglasni.

- Pitam se samo kako sve to da realizujemo - kaže Tomas Libig (Thomas Lubig), stručnjak za migracije Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

- Ne znam kako bi se, bez sistema bodovanja, mogli obuhvatiti različiti kriteriji.

Zato smatram da je bodovanje potrebno.

Priznavanje diploma

Za ljude s visokim kvalifikacijama Nemačka ima jedan od najjednostavnijih useljeničkih zakona na svetu.

- Pod sadašnjim uvetima jednostavnije je doći u Nemačku, nego, recimo, u Kanadu - kaže Libig.

- Nemački sistem koncentriše se na diplome. Ako imate papire da ste kvalifikovani i ako imate posao, možete doći i bez znanja nemačkog.

Ljudima s prvoklasnim kvalifikacijama Nemačka nudi vizu i bez obzira na to što nemaju osiguran posao. Oni mogu sami doći u zemlju i tražiti posao. Ali ono što u Nemačkoj nedostaje jesu ljudi sa srednjom stručnom spremom: medicinske sestre, bolničarke, negovatelji, vaspitačice, električari, stolari…

Takva zanimanja pokrivaju 60 posto nemačkog tržišta rada. Do sada je "škripalo" s priznavanjem diploma. Ukloniti te barijere, kako piše u nacrtu zakona o useljavanju, bio bi ključ uspešne integracije na tržištu rada.

Uzor: Danska

Ali nacrt ne objašnjava kakav bi nivo poznavanja nemačkog jezika morao imati i useljenik i mora li on mora imati konkretnu ponuda za posao.

U ovom trenutku čini se da nemačka vlada razmatra mogućnost izdavanja viza i ljudima sa srednjom stručnom spremom. To se u Danskoj pokazalo kao pravi potez, ali vlasti u Nemačkoj po tom pitanju još nemaju iskustva. Mnogo toga zavisi i od nemačkih poslodavaca, odnosno njihove spremnosti da uđu u rizik. Libig, međutim, ukazuje da mnoga nemačka preduzeća nerado zapošljavaju ljude iz inostranstva.

- Pitali smo ih imaju li interesa da radnu snagu traže i na stranim tržištima rada, na šta je najveći broj odgovorio: Ni u kom slučaju.

Kako bi postala atraktivna za ljude s visokim obrazovanjem, Francuska je tu stavku nedavno precizirala u svom zakon o useljavanju. To se posebno odnosi na menadžere koji rade za multinacionalne korporacije i koji zarađuju više od 5.000 eura mesečno. Švedska opet neguje mnogo liberalniju politiku.

- Tamo možete doći i tražiti bilo koji posao - kaže Libig. On dodaje da je, za razliku od Švedske, Francuska prilično zatvorena, a da se Nemačka nalazi negde između te dve zemlje.

Bonus video:

Espreso intervju - Novica Tončev

(Espreso.co.rs)