OVO JE NAJVEĆI PREVARANT U ISTORIJI: Svi su mislili JEDNO, a u stvari...

U Londonu su 24. maja 1725. godine osvanuli plakati na kojima je pisalo:

- Svim lopovima, kurvama i kradljivcima u Velikoj Britaniji i Irskoj. Gospodo i dame, pozivamo vas da dođete ispratiti najgoreg od vas koji će danas biti obešen u Tajburnu... Molimo vas da ponesete ulaznicu.

U pitanju je bila egzekucija Džonatana Vajlda, kriminalca koji se skrivao pod maskom džentlmena, godinama vodeći vrlo uspešan dvostruki život. Jer s jedne strane Vajld je bio nešto kao čuvar zakona, koji je pokradenim Londoncima vraćao ukradene stvari za novčanu naknadu. Ali s druge strane, ono što Londonci nisu znali bilo je da je upravo Vajld vođa kriminalne skupine odgovorne za te krađe. Vajld je dugo uspevao da zavara javnost, noseći raskošnu odeću i prikazujući se kao heroj koji troši svoje slobodno vreme kako bi lovio zločince.

Istovremeno, sam je sebe potajno zvao glavnim poslodavcem kradljivaca Irske i Velike Britanije. A to nije bila mala stvar, jer je prema nekim procjnama, krajem 17. i početkom 18. veka u Londonu bilo najmanje 2000 osoba koje su se bavile i živele isključivo od krađe.

Vođa svih tih kradljivaca, džeparoša i kurvi bio je upravo Vajld, koji je osmislio sjajan posao. Organizovao je grupe koje su krale, a zatim je ukradenu robu vraćao vlasnicima za novčanu naknadu. Obično bi uzimao po 40 funti, a da bi sve bilo još ozbiljnije, imao je kancelariju u Old Bejliju, slavnom londonskom kaznenom sudu. Onde su svraćale žrtve i na čudesan način pronalazile svoje ukradene stvari. Stvar je doterana do apsurda kada je tadašnja vlada zatražila od Vajlda savet kako da reši problem galopirajućeg kriminala u Londonu

. – Povećajte naknadu za hvatanje lopova. Umesto dosadašnjih 40 funti, plaćajte 140 funti –predložio je Vajld vladi.

Vodio se mišlju da će se tako povećati i njegova zarada i bio je u pravu.

Vajldova neverovatna priča počela je 1683. Rođen je kao prvo od petoro dece u siromašnoj porodici. Kao dečak radio je kod izrađivača kopči, a 1703. došao je u London gde je radio po gospodskim kućama kao sluga, dok ga nisu otpustili. Upao je u dugove koje nije mogao da plaća, pa je 1710. završio u dužničkom zatvoru.

Uslovi u zatvoru bili su stravični, a da bi se poboljšali tamničari su tražili mito. Vajld je u tome vidio svoju priliku, pa je počeo obavljati svakakve poslove za tamničare i tako zarađivati. Zaradio je dovoljno novca da otplati dugove i izađe iz zatvora.

U zatvoru je upoznao Mari Miliner, prostitutku s kojom je nakon izlaska iz zatvora počeo da živi, a to mu je omogućilo da uđe u podzemni svet Londona. Tu se brzo snašao pa je prvo postao svodnik ženama koje su radile s Miliner a zatim se počeo baviti kupovinom i prodajom ukradene robe.

Odlučio je da stvori i vlastitu bandu lopova, pa se dosetio da ih regrutuje u zatvoru. Konkretnije, da ih uz pomoć mita koje je plaćao tamničarima izvuče iz zatvora. Zauzvrat su mu oni dugovali bezuslovnu odanost.

Nakon izlaska iz zatvora morali su da kradu za njega, a on je u svojoj glavnoj knjizi poslovanja vodio popis na kojem su bila sva njihova imena i popis onoga što su ukrali. Nadzirao ih je preteći im da će ih prijaviti policiji ne budu li radili ono što od njih traži. A ako bi ga neko naljutio, jednostavno bi njegovo ime prekrižio na popisu a zatim ga odao policiji. Kada bi policija pokupila lopova, Vajldu bi za dojavu bila isplaćena novčana naknada od 40 funti.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Većernji.hr)