TRAMPOVI LOGORI? Radnica iz IMIGRACIONOG CENTRA otkriva kako je PRAVO STANJE na granici SAD!

Donalda Trampa i njegovu oštru politiku prema imigrantima osudio je čitav svet nakon što su u javnost procureli snimci dece koju su na granici razdvojili od roditelja.

Stravična praksa ipak nije jedini problem sa kojima se suočavaju ljudi zadržani na granici. O pravom stanju ovog mesta za medije govorila je jedna od radnica, pod lažnim imenom Luz.

Ona radi u jednom od prihvatnih centara koji su razasuti širom granice SAD-a i Meksika, od El Pasa, preko Kandelare i Lareda, do Braunsvila. Pre nekoliko godina napušteni tržni centar postao prihvatni centar na migrantskoj ruti kojom prolaze imigranti iz država centralne i južne Amerike.

Od kada je na vlasti Donald Tramp i njegova politika nulte tolerancije prema imigrantima, centar je puniji nego ikad, a mediji su jako zainteresovani za njihov rad.

Američki zvaničnici objavili su u petak da se na američko-meksičkoj granici nalazi 2000 dece koja su, zbog novih političkih smernica, odvojeni od roditelja. Prema zadnjim podacima iz prihvatnih centara, 1995 dece došlo je s 1940 odraslih koji su ilegalno prešli granicu između 19. maja i 31. juna. Uprkos žestokim kritikama aktivista za ljudska prava, državni službenici se brane da samo sprovode zakon koji propisuje da se roditelji odmah proteraju bez dece. - Norma javne politike je da deca ne budu zatočena s roditeljima koji prekrše zakon - navode Amerikanci.

Prvi izveštaji o centrima došla su u javnost tek prošle nedelje kad su novinari dobili dozvole da ih posete. To je bio prvi put otkad je Tramp promenio pravila.

Jedan od zvaničnika ministarstva državne bezbednosti okomio se na medije i rekao da su nekorektni jer su rekli da od majki odvajaju bebe koje još sisaju.

Demokrati su ogorčeni zbog teškog pogoršanja ljudskih prava na granici.

- Ova politika je sramotna i za nju nema opravdanja - kazala je američka političarka Nensi Pelosi.

Ali dok god se političari ne dogovore o novoj krizi, koja samo raste, u centrima ostaju stroge mere sigurnosti.

- Imamo niz protokola koje moramo poštivati. U centar za prihvatanje ne nose se telefoni, strogo mi je zabranjeno da razgovaram s medijima i ni pod koju cenu ne smem da odam imena dece s kojom radim – kaže Luz.

Budućnost dece potpuno je neizvesna bez roditelja. Ipak, radnici žele da Im pomognu da ipak dobiju priliku u SAD-u. Deca koja dođu stara su između 12 i 17 godina. Zbog otmica dece od roditelja kod nas sad sve češće završe i bebe i mala deca. To su klinci koji najčešće beže iz Meksika, Nikaragve, Gvatemale, Hondurasa i Meksika. Većina ih Meksikom putuje u zloglasnoj “La Bestiji”(zveri), vozu koji vode krijumčari, u kojem su česta silovanja, otmice i ranjavanje.

Neki plate krijumčarima “coyotesima” dok se drugi snalaze sami i ostave sav novac koju su im roditelji dali za put. Nadaju se da će naći posao i pomoći roditeljima. Putovanje do granice može trajati nekoliko dana ili nekoliko nedelja. Sama deca najčešće beže od siromaštva, porodičnog nasilja ili bandi.

Iz Gvatemale beže, kaže Luz, jer su doslovno gladni, dok iz El Salvadora mahom beže od bandi poput “la Mara Salvatrucha”, koje im prete smrću ako im se ne pridruže.

Luzin brat Pedro također radi u jednom centru u susednom gradiću i kaže da su deca proživela teške traume.

- Većina ih je videla kako im ubijaju porodicu, a države im ne mogu ili ne žele pomoći. Mnogi su radili u poljima i gotovo da uopšte nisu školovani. Coyotesima roditelji često plate između 3000 i 10.000 dolara kako bi ih prošvercali. To su njihove cele ušteđevine, a ponekad i prodaju sve što imaju. Na putu ih zlostavljaju članovi narkokartela, bude tu silovanja, ubistava i otmica - kaže Pedro, u čijem centru deca dobiju tri obroka dnevno, odjću i obuću, obrazovanje, brinu se o higijeni, religiji, pravnim stvarima i njihovoj psihi.

- Naš je posao da ih zaštitimo, nađemo način da ostanu i, ako je to moguće, da ih spojimo s nekim članom porodice - kaže Luz, koja odrađuje 12-satne smene.

Za razliku od brata, koji radi kao psiholog, ona je zadužena za obrazovanje i zabavu. Većina dece, kaže, školu nije videla i treba im neko vreme da se priviknu na ideju sedenja, slušanja i učenja. Kad im kažu da će im to pomoći da ostanu u zemlji, to ih motiviše. Celi program vode na španskom i poznavanje tog jezika jedan je od uslova rada u centrima koji se finansiraju iz federalnog budžeta i donacija.

- Trudimo se uvek da jedemo svi zajedno, koliko god nas ima, da stvorimo porodičnu atmosfera i da ih nadgledamo - kaže Luz.

Dodala je da je i njena porodica prošla traumu. Njen otac je Amerikanac meksičkog porekla, a majka je kao devojčica došla iz Gvatemale.

Iako Luzina i Pedrova majka u SAD-u živi preko 40 godina, plaća porez i ima pravo glasanja, još nema državljanstvo.

- Boli me što mnogi misle da su ovo neki koncentracioni logori, a ne mesta gde pokušavamo da pomognemo. Otvorili su ih pre Trampa jer granica se uvek prelazila i prelaziće se. Kada dete dođe tu, treba nam između mesec dana i godine da ga obradimo i da dobije sponzora. Posebno je teško s onima koji nemaju nikakvu porodicu - kaže Luz o svom poslu.

Njen san je da završi još jednu studiju, pa da se pridruži posebnim jedinicama koje istražuju trgovinu i šverc ljudima.

- Ograničeni smo na svoje centre u prašnjavoj preriji i jedino što možemo je gledati preko Rio Grandea i razmišljati koliko će dece danas preći, hoće li ispred zgrade neki ludak vikati ‘ubij imigranta’ i koliko će nas napadati u medijima. Na kraju svega naš je posao da zaštitimo decu i usadimo im seme nade za budućnost. Sigurna sam da ja ne bih preživela ništa od onoga što je ovde preživio i vidio prosečni 12-godišnjak – zaključila je Luz, koja misli da je zajednica oko njih relativno puna razumevanja zato što su 90 posto građana blizu granice upravo latinosi.

Tvrdi kako je, ako odete severnije, puno manje podrške njima, a puno više podrške zidu kojeg Tramp planira sagraditi, a finansiraće ga, planira predsednik, građani Meksika.

U jednom od prihvatnih centara se dogodio i incident kad je u posetu došao demokratski senator iz Oregona Džef Merkli, koji je pokušao, u pratnji medija, da uđe u centar kako bi pokazao koliko je štetna politika koju vodi Tramp. Zaposleni centra nisu hteli da ga puste a Merkli ih je, zajedno s delom medija, tad prozvao “logorima”.

Luz na svojoj koži oseća kako je to imati predsednika koji prezire sve što je različito, a posebno sve što je latinoameričko.

- SAD nema jedan službeni jezik. Da, konsenzus je takav da treba da znate engleski, ali upravo zbog naših različitosti nikad nije proglašen službeni jezik. Imamo indijanske jezike, francuski na jugu Luizijane, španski... Nikad se pre nisam osećala inferiorno jer sam bilingvalna, sad je to postala neka antiamerička sramota, a ne bogatstvo, i evo do čega smo došli - kaže Luz i napominje kako su Trampove metode, osim što krše ljudska prava, nešto što će tu decu, ali i njihove porodice, istraumatizirati do kraja života.

- Kao Amerikanka se slažem da ne postoji neograničen broj ljudi koji se doveka može primati u zemlju, i da bi bilo idealno da se svi prijavljuju legalno, ali to su neopisivo spori procesi koje treba modernizovati. Posebno, još uz to, smatram da SAD mora imati dodatno razumevanja jer smo mi “najimigrantskija” nacija na svetu, i to nikad ne smemo zaboraviti - kaže Luz, kojoj je svakodnevni izazov izaći na kraj s 500 + dece od kojih su neki tinejdžeri, a neki male bebe.

- U vreme nastave i jela se direktno bavim s osmoro dece. Na kraju dana im radim raspored za tuširanje, a pre spavanja čitamo, razgovaramo i igramo društvene igre. Aku vikend je haos jer onda imaju pola dana za sportove s loptom, videoigre i organizovano gledanje filmova. Ponekada me šokira što sve nisu u životu videli, a ja uzimam zdravo za gotovo, a onda me opet fascinira kako su snalažljivi i pametni. Trudim se biti maksimalno profesionalna, ali priznajem da mi je ponekada teško sakriti emocije - kaže devojka koja je odbila mnogo puno bolje plaćenih poslova kako bi radila u prihvatnom centru, a može se zamisliti kako “ganja” kriminalce u teksaškoj pustinji i u ovom poslu ostane celi život.

Njen je brat nedavno dobio blizance, i upravo je nakon toga prestao u centru raditi honorarno i tamo se zaposlio za stalno.

- Razmišljam svaki dan šta bi bilo da je ovo moje dete, voleo bih da je na sigurnom i da se neko brine o njemu. Važno mi je da se zna kako mi zaista ne utičemo na legislativu, mi smo takođr žrtve sustava, a usput još želimo i pomoći - kaže Pedro o administraciji koja odvajanje dece od roditelja naziva “božjim činom” i kako bi to opravdali moćni pojedinci poput glasnogovornice Bele kuće Sare Hakabi Sanders i glavni državnog advokata Džefa Sesonsa citiraju pasuse iz Biblije.

- Iste je te pasuse citirao Trampov idol, robovlasnik Endru Džekson, kad su decu robova odvajali kao stvari od njihovih roditelja za koje su govorili da, kao crnci, ne osećaju emocije. Isti je taj Endru Džekson zaslužan za Stazu suza, nasilno preseljenje američki Indijanaca s njihove zemlje, a na tom su maršu umrle hiljade. Je li to Amerika koju mi želimo? - zaključuje na kraju Luz.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)