ŠTA ERDOGAN ZAISTA ŽELI OD SRBIJE? Ovaj tekst najbližeg saradnika turskog predsednika OBJAŠNJAVA MNOGO TOGA!

Ibrahim Kalin, specijalni savetnik predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i njegov sekretar za medije, objavio je u listu Sabah kolumnu u kojoj objašnjava, kako piše, "prave namere" Ankare, kad je reč o sve većem angažovanju Turske na Balkanu.

Ono što je Kalin napisao treba pročitati, pa onda još jednom. Svakome ostavljamo da izvuče sopstvene zaključke.

Kalina (47) smatraju jednim od najobrazovanijih Turaka, a njegova veza sa Erdoganom je jedna od najjačih u turskoj politici.

Prenosimo vam ovaj tekst:

"Odnos Turske sa Balkanom i jugoistočnom Evropom je uvek interesovao neke ljude. Šta Turska želi na Balkanu? Koji je to takozvani "veliki plan" za region? Važan sastanak u Ankari koji je organizovala Turska agencija za saradnju i koordinaciju (TIKA) ove nedelje pokušao je da da odgovore na ova pitanja. Nema potrebe za panikom: odgovori su dobri za sve.

Oni koji ne prestaju da izmišljaju priče o turskoj politici na Balkanu moraju da znaju šta Turska radi tamo. Želim da pokušam da objasnim ovo, na nekoliko primera. Pre svega, Turska ima zajedničku geografiju uma i srca sa Balkanom. Otkad se Balkan pridružio većem muslimanskom svetu, Turci su ovaj region videli kao sopstveni dom, gradeći gradove, puteve, škole, bolnice, mostove, džamije i tako dalje.

Razne nacije na Balkanu videle su Tursku i Otomansku imperiju kao deo iste geo-političke imaginacije. Ovo može zvučati previše romantično ili idealistički za neke, ali realnost je da su Turci, Albanci, Bošnjaci i drugi izgradili kulturu i civilizaciju koja je otišla van granica regiona. Čovek ne može izučavati i razumeti otomanski kulturni, religijski, umetnički i politički život bez priznavanja značajnih uticaja književnih, naučnih i političkih figura poreklom sa Balkana.

Među mnogima drugima, nacionalni pesnik Turske Mehmet Akif Ersoj i poznati turski pesnik Jahja Kemal Bejatli bili su sa Balkana. Nekoliko ključnih članova i osnivača Partije jedinstva i progresa su takođe sa Balkana. Šemsetin Sami, veliki lingvista i autor prvog velikog otomanskog rečnika, bio je iz Albanije.

Nijedan Turčin ne smatra Sarajevo, Mostar, Prištinu, Skoplje ili Novi Pazar udaljenim mestima. Balkanski muslimani osećaju isto kad je reč o Istanbulu, Bursi, Konji i gradovima u Anadoliji.

Drugo, Turska u balkanske zemlje ulaže bez diskriminacije po tome kakav je čiji etnički ili religijski identitet. Turska vlada, državne banke, privatne kompanije i nevladine organizacije su izvršile stotine projekata na celom Balkanu, i nastavljaju to da rade.

Turska ne vidi nikakav problem u razvijanju dobrih odnosa sa Srbijom, sa jedne strane, i Bosnom i Hercegovinom, sa druge. Napor Turske da državu Kosovo prizna međunarodna zajednica pomažu, a ne odmažu naporima za postizanje mira u regionu.

U poslednjih nekoliko godina, turske državne banke su otvorile nove podružnice u balkanskim gradovima i otvorile svoje kreditne linije za sve poljoprivrednike i biznismene. Turska izvozi stoku iz Bosne, kako bi pomogla stočarima. Autoput Sarajevo-Beograd završiće turske kompanije, i on će služiti kao "autoput mira" na Balkanu.

TIKA je izvršila stotine malih i srednjih projekata u celom regionu, i pomaže svima sa izgradnjom kapaciteta i tehničkom asistencijom. Turska obučava snage bezbednosti nekoliko balkanskih zemalja i vodi računa o njihovim potrebama. Na kraju, ali ne i poslednje po značaju, Turska podržava proces priključenja balkanskih zemalja EU i NATO alijansi.

Ovo je samo nekoliko primera političkog i ekonomskog angažovanja Turske na Balkanu. Imajući ovo na umu, možemo da sumiramo balkansku viziju Turske sa tri termina: politička stabilnost, ekonomski razvoj i kulturni procvat.

Turska podržava sve inicijative koje za cilj imaju da se Balkan održi politički mirnim i bezbednim. Politička stabilnost regiona je od velikog značaja, ne samo za Evropu, nego i za svet. U svetu koji karakteriše sve veća međuzavisnost zemalja, nijedan konflikt više nije samo lokalni. Svi konflikti imaju efekat "prelivanja" i s vremena na vreme mogu biti fatalni. Zato Turska razvija dobre odnose sa svim stranama, kako bi održala političku stabilnost i bezbednost za sve. Ekonomski razvoj je kamen temeljac turske politike na Balkanu. Balkanskim državama, koje su razvijene ispod svog stvarnog potencijala, potrebne su ozbiljne i jednake poslovne šanse, a ne odnosi zavisnosti. Truska je investirala, i ohrabrila je svoj privatni sektor da investira u sve grane privrede na Balkanu, uključujući trgovinu, finansijski sektor, komunikacije, infrastrukturu, građevinu, sektor energetike i poljoprivredu. Trenutno stotine turskih kompanija posluje na Balkanu, i zapošljava hiljade lokalnih ljudi.

Treća dimezija je kultura, i umetnost, gde se turska i balkanska tradicija ujedinjuju, u zajedničkoj ostavštini. Otomani su izgradili neke od najvećih arhitektonskih dela u zapadnim delovima imperije, i u ovo spadaju južna Evropa i Balkan.

Kulturni procvat je ključ za pamćenje tradicije i prepoznavanje realnosti savremenosti. Jedno ne mora da se desi na račun drugog. Imajući živu kulturnu i umetničku tradiciju, turski, bošnjački, albanski, makedonski, srpski, slovenački, bugarski i grčki pisci, pesnici, slikari i drugi umetnici mogu da uče jedni od drugih i da stvaraju dela velike umetnosti spajajući svoje lične horizonte. Turska podržava programe koji stvaraju zajednički prostor za refleksiju i kreativnost.

U ovom kontekstu Turska pruža obrazovne stipendije za studente i učenika sa Balkana, i stotine njih dobile su dobro obrazovanje u Turskoj. Religijsko obrazovanje je od posebnog značaja, jer je istorija Turske na ovom polju garancija protiv odstupanja kao što su nasilni ekstremizam, radikalizam i terorizam.

Turska se protivi Al-kaidi i ISIS-u, i njihovoj ideologiji, kao i njihovom razumevanju Islama. Iako ove terorističke organizacije imaju članove iz balkanskih muslimanskih zajednica, one nisu uspele da prodru u društvo. Ali čovek ovde ne može biti dovoljno oprezan. Zato Turska podržava obrazovne programe, kako bi se osiguralo da se Islam uči na pravi način.

Još jedna opasnost je teroristička mreža Gulenističke terorističke grupa (FETO) na Balkanu. Imajući u vidu njen perverzni i okultni sistem verovanja, FETO predstavlja opasnost ne samo za Tursku, nego i za zemlje Balkana. Oni funkcionišu pod maskom tako nevinih termina kao što su usluge, obrazovanje i međureligijski dijalog i tolerancija, ali svi bi trebalo da znaju njihovo pravo lice.

Oni ne samo da su se infiltrirali u tursku državu, nego su organizovali i puč 15. jula u Turskoj. Oni su naneli štetu islamskoj veri koliko i terorističke grupe Al-kaida i ISIS. Svi na Balkanu bi trebalo da budu svesni ove pretnje.

Cilj Turske na Balkanu nije da traži uticaj, nego da osigura političku stabilnost, da podstakne ekonomski razvoj i podrži kulturne i orbazovne aktivnosti. Turska se protivi mikro-nacionalizmima svih vrsta. Takođe se protivi stranom intervencionizmu. Nacionalna i lokalna pitanja bi trebalo da rešavaju lokalni narodi i njihovi predstavnici vlasti. Jaka Turska je dobra za Balkan, a stabilan i napredan Balkan je dobar za Tursku i ceo svet. "

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Daily Sabah)