ZBOG PISANJA O MAFIJI VEĆ 4 GODINE ŽIVI U IZOLACIJI: Prvu kafu pijem sa policajcima koji me čuvaju!

Paolo Borometi je novinar koji više ne može sam da izađe u šetnju, bioskop, da popije kafu sa nekim.

On već četiri godine, zbog pisanja o mafiji, živi u izolaciji, i pod zaštitom. Svoj prvi jutarnji espreso i cigaretu deli s ekipom policajaca s kojom gotovo pa da živi.

- Niko od nas ne želi biti nekakav heroj, mi samo želimo da radimo aš posao i dužnost, a to je pisati priče - kaže on.

Ovaj 35-godišnji istraživački novinar nije jedini italijanski novinar koji tako živi, u društvu je gotovo 200 kolega kojima su pretili članovi mafije i koji su pod zaštitom.

Možda javnosti najpoznatiji je Roberto Saviano iz Napulja, autor knjige "Gomora" koji od 2006. živi pod staklenim zvonom, a jedan je period, zbog sigurnosti, doslovno nestao. Zbog Saviana su brojni dobitnici Nobelove nagrade, a kasnije i drugi intelektualci potpisivali peticiju da se nešto uradi po pitanju mafije.

Od mafije su nedavno stradali i Slovak Jan Kuciak, zatim novinarka s Malte Dafne Karuana Galicija, koji su oboje istraživali rad i nedela organizovanog kriminala, a za njihove smrti još niko nije kažnjen.

- Nemoj prestati da pišeš, Paolo. Našim zemljama treba slobodno istraživačko novinarstvo, imaš moje poštovanje - stajalo je u jednom mejlu koji je Borometi dobio dva dana nakon što je napadnut ispred porodične kuće 2014.

Poruku mu je poslala Dafne Karuana Galicija. Ona je na Malti ubijena auto-bombom, dok je Kuciak zajedno s devojkom likvidiran iz vatrenog oružja u svome domu.

Karuana Galicija je decenijama pisala o proneveri i off-shore računima političara, a protiv nje su se vodila 47 sudskih procesa, dok se Kuciak bavio rutom droge od Latinske Amerike preko Italije do Slovačke.

Nakon njegovog ubIstva ostavku je dao slovački premijer Rober Fico, koji je usput rečeno jedan od protagonista posljdnje priče Kucijaka zbog koje je mladić verovatno i likvidiran.

- Već su se dakle desila dva ubistva novinara u EU, a bavili su se pričama o mafiji kojima se domaće vlasti nisu htele zamarati. Italija je zemlja koja je najjače osetila prisutnost mafije, i mnogi novinari u Italiji žive pod zaštitom- kaže Paulina Ades-Mevel iz Reportera bez granica.

Novinar Lirio Abate, stručnjak za mafiju magazina L'Espresso pod zaštitom živi već 11 godina, otkad je policija zaustavila napad bombom ispred njegove kuće u Palermu, a Federika Anđeli iz La Repubblice, sa porodicom je pod najstrožom zaštitom već pet godina.

Borometi je nakon samo godine dana pisanja privukao pažnju mafije. On je, inače, advokat koji je počeo da piše za svoj nezavisni portal La Spia. U pet godina nakupile su se stotine pretnji. On na portalu bez uvijanja pisao o mafijašima, a objavljivao je i njihove slike te puna imena.

- Kad ih vidite u baru da znate ko su - kaže Borometi kojeg je ovaj posao inspirisao sicilijanski istraživački novinar Đovani Spampinato, kog je sedamdesetih likvidirala mafija.

Oba su novinara iz sicilijanske regije Raguze, a na Spampinata je uticao vaspitanje i uverenja oca Pepina, koji se kao strastveni komunista borio u Jugoslaviji.

Godine 1972. zbog njegovog pisanja ga je pet puta upucao Robert Kamprija koji je priznao da je "delovao u besu", a na kraju je iz zatvora izašao nakon samo osam godina odslužene kazne.

Borometijeva prva priča dovela je u vezu mafiju i članove gradske skupštine u gradu Scicliju, radi čega je gradska skupština i raspuštena, a pretnje i napadi su, piše "Njujork Tajms" , eskalirali nakon što je razotkrio da najveće tržne centre na Siciliji kontroliše mafija.

Zaskočili su ga ispred porodične kuće, zavrnuli mu ruku tako da su mu u ramenu mišići popucali na tri mesta, i rekli mu neka "gleda svoja posla".

To ga nije obeshrabrilo, a zaštitu je dobio nakon što mu je gotovo do temelja izgoreo stan u podmetnutom požaru.

- Odrezaćemo ti glavu pa makar to bilo usred policijske stanice - pisalo je u jednoj poruci.

Borometi je jednu porodicu koštao milione evra zarade. Saznao je kako poznatu italijansku sortu čeri paradajza, Pačino, uzgajaju i sinovi dva mafijaša od kojih je jedan dugo vremena odležao i zbog ubistva.

Kada se vest proširila ministarstvo ih je maknulo s liste kompanija koje mogu prodavati Pačino paradajz. Nedugo nakon toga policija je snimila razgovor dvojice mafijaša koji su novinara planirali da likvidiraju autobombom.

- Smrt svako toliko je potrebna stvar, tako da lajavci malo začepe. Trebaju nam vatrometi kao oni devedesetih kada se nije moglo hodati po ulicama - rekao je jedan misleći na ubistva dva tužioca u Palermu, Đovanija Falkonea i Paola Borselina.

Falkone je likvidiran puškom na ulici, a Borselini je ubijen auto-bombom kraj stražara , stradali su i prolaznici i oštećene su istorijske zgrade. Italija od tada nije imala smrt auto-bombom, a to je bilo 1992. godine.

To je komentarisao još jedan čovek pod zaštitom, svojevrsni naslednik Falkonea i Borselina, advokat Nino Di Mateo.

- Iz tih primera se vidi koliko mafiju ljute i uzrujavaju novinari. Mislim da svi zajedno ne dajemo mafiji dovoljno na važnosti, ona je ozbiljna pretnja našoj zemlji, građanima i demokratiji.

I Di Mateo i Borometi život duguju državi, kažu, koja im pruža najbolju moguću zaštitu.

- Bez porodice sam, bez onih koje volim, ali imam svoj prekrasan posao - kaže Borometi okružen uokvirenim priznanjima za borbu protiv mafije.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)