ISPOVEST BIVŠEG DŽIHADISTE LEDI KRV U ŽILAMA: Sekao sam ljudima jezike, mučio sam ih najjezivije moguće, ubio ih više od 100 i uopšte se ne kajem!

U stranim medijima osvanula je uznemirujuća priča o mirnom sirijskom demonstrantu koji se pretvorio u hladnokrvnog ubicu.

- Kaled se nije jednostavno probudio jednog dana u Raki i odlučio da postane ubica. Dobio je posebnu pozivnicu - navodi se.

Šestorici muškaraca naređeno je da dođu na aerodrom u Alep na severozapadu Sirije, gde će ih francuski instruktor naučiti da ubijaju pištoljima, oružjem s prigušivačima i snajperima. Naučili su da ubijaju metodički, a žrtve su im bile zatvorenici.

- Naše mete za vežbu bili su pritvoreni vojnici vlasti. Razmeštali su ih na teško dostupna mesta kako bismo morali da ih gađamo snajperima. Ili bi poslali grupu zatvorenika i naredili vam da ubijete samo jednog a da ne povredite ostale. Većina ubistava počinjena je s motora. Jedna osoba bi vozila motor, a vi biste sedeli iza nje. Vozili biste se kraj automobila mete i zatim je upucali - ispričao je Kaled kome to nije pravo ime.

Bila je to krvava, nehumana edukacija. Međutim, sredinom 2013, nedugo nakon što se sirijska vojska povukla iz Rake, vođe islamističke grupe Ahrar al Šama želele su da zavladaju gradom i eliminišu svoje protivnike.

Kaled je bio jedan od zapovednika grupe, na čelu bezbednosnog "kabineta" u Raki. Ispričao je kako je, na početku sirijske revolucije u 2011, bio "čovek mira, malo religiozan, ali ne prestrog", a posao mu je bio organizacija hodočašća.

- Bio je to neverovatan osećaj slobode pomešan sa strahom od vlasti - rekao je prisećajući se prvog dana kada se pridružio anti vladinim protestima.

- Osećali smo se kao da radimo nešto što će pomoći našoj zemlji, doneti slobodu i mogućnost izbora drugog predsednika osim Bašara al Asada. Bili smo mala grupa od 25 do 30 ljudi - kaže.

Kaled je rekao da niko nije ni pomišljao o nošenju oružja na prvim protestima, jer "nisu imali hrabrosti za to", ali bezbednosne snage su svejedno hvatale i premlaćivale ljude. Jednog dana uhvatile su i njega.

- Odveli su me iz moje kuće u ministarstvo za bezbednost i kriminal, zatim političku bezbednost, zatim državnu bezbednost i druga odeljenja, a nakon toga u centralni zatvor, gde sam bio mesecima. Kada sam došao u zatvor, nisam mogao da hodam ni spavam od bolova u leđima - ispričao je Kaled.

Rekao da je njegov najgori zlostavljač bio čuvar u ministarstvu za bezbednost i kriminal, koji ga je naterao da klekne pred Asadovom slikom i rekao: "Tvoj bog će umreti, a on neće. Bog umire, a Asad ostaje."

- Njegova smena bila je svakog drugog dana, i znao sam da ću tada biti mučen. Vešao me je za plafon stavljajući mi ruke u lance. Terao bi me da se skinem, a zatim stavio na tepih i bičevao po leđima. Govorio bi mi: 'Mrzim te, želim da umreš. Nadam se da ćeš umreti od mojih ruku. Iz njegovog zatvora izašao sam paralizovan, a kad su me premestili u centralni zatvor, zatvorenici su zaplakali kad su me ugledali. Doveden sam na nosilima. Odlučio sam da ću ubiti tog čuvara ako me bog spasi. Čak i ako ode u Damask, ubiću ga - kazao je Kaled.

Kada je pušten iz zatvora, Kaled je odlučio da se bori protiv vlade. Rekao je da je "pomogao" grupi od 35 sirijskih vojnika da pobegnu sa severoistoka zemlje. Neke je oteo i prodao njihove stvari kako bi dobio novac za oružje.

- Raspitivao sam se o čuvaru koji me mučio dok ga nisam pronašao. Pratili smo ga i oteli. Ranije mi je rekao nešto na šta sam ga podsetio. 'Ako odavde izađeš živ i uhvatiš me, nemoj mi pokazivati milost'. Tako sam i postupio. Odveo sam ga na farmu u blizini zatvora. Odrezao sam mu ruku mesarskim nožem. Izvadio sam mu jezik makazama. Ni to mi nije bilo dosta. Ubio sam ga kad je počeo da preklinje da to učinim. Došao sam po osvetu i nije me bilo strah - prisetio se.

Kaže da se nimalo ne kaje zbog toga.

- I pored svih metoda mučenja koje sam iskoristio na njemu, ne osećam kajanje ni žalost. Baš suprotno, i danas bih postupio isto. Da sam se mogao nekome da se požalim, da kažem da tuče i ponižava zatvorenike, ne bih mu to učinio. Ali nije bilo nikoga kome bih se požalio i nikakve države koja bi ga zaustavila - dodao je.

Kaled je izgubio veru u revoluciju. Fokusirao se na borbu i sopstveno preživljavanje. Uskoro je pronašao još mračniju ulogu u sirijskom ratu i postao ubica Islamske države.

Kaled je napustio islamiste Ahrar al Šama i pridružio se Al Nusri, ogranku Al Kaide u Siriji. ISIL, kome su se Kaled i drugi borci nekada rugali, izbacio je pobunjeničke grupe iz Rake do rane 2014. Grad je postao centar takozvanog kalifata.

Militanti su terorisali civile odrubljivanjem glava, razapinjanjem na krstove i mučenjem.

- ISIL bi im oduzeo posede, ubijao ih i zatvarao zbog najglupljih razloga. Ako biste izgovorili Muhamedovo ime, ubili bi vas zbog svetogrđa. Ljudi su kažnjavani zbog fotografisanja i upotrebe mobilnih. Zbog pušenja se išlo u zatvor. Činili su sve zločine - ubijali, krali, silovali. Optužili bi nevine žene za preljubu i zatim ih nasmrt kamenovali pred njihovom decom - opisao je.

Džihadisti su potkupljivali vođe pobunjenika novcem i položajima visokog statusa. Kaledu su ponudili posao šefa bezbednosti, sa sve kancelarijom i nadležnošću nad ISIL-ovim borcima. Znao je da će biti ubijen ako odbije.

- Pristao sam, ali uz saglasnost Abua al Abasa, visokog vođe Al Nusre, i tako sam postao sam dvostruki agent. Pokazao sam ISIL-u prijateljstvo, ali potajno sam otimao i ispitivao njegove članove, a zatim ih ubijao. Davao sam ISIL-u informacije koje je Al Abas odobrio. Neke su bile istinite, kako bi mi ISIL poverovao. U isto vreme sam krao njihove tajne - kazao je Kaled.

On je rekao da je ubio oko 16 ljudi za ISIL, pucajući u njih u njihovim domovima prigušenim pištoljem. Jedna od njegovih žrtava bio je islamski učitelj iz al-Baba, koji mu je rekao: "Šta želiš, novac? Uzmi sve što želiš, možeš spavati s mojom ženom pred mojim očima, samo me nemoj ubiti."

- To što je rekao ohrabrilo me da ga ubijem - ispričao je Kaled.

Često su ubijali one koje su potkupljivali kako bi ih zamenili "svježom krvlju", pa je Kaled znao da je samo pitanje vremena kada će se okrenuti i protiv njega. Zato je pobegao, prvo u istočni grad Deir al Zor, a zatim u Tursku.

Na pitanje žali li imalo zbog svojih postupaka i boji li se krivičnog progona, Kaled je odgovorio: "Samo sam hteo da pobegnem i ostanem živ. To što sam učinio nije zločin. Kada vidite kako neko premlaćuje vašeg oca, ubija vašeg brata ili rođake, ne možete čutati i nijedna vas sila ne može zaustaviti. Ono što sam činio je samoodbrana.

Ubio sam više od 100 ljudi u borbi protiv vlasti i ISIL-a, i ne žalim zbog toga. Jer Bog zna da nikada nisam ubio civila ni nedužnu osobu. Kada se pogledam u ogledalo, vidim princa. Mirno spavam jer znam da su svi koje sam ubio zaslužili da umru.

Kad sam napustio Siriju, opet sam postao civil. Kada mi sada neko kaže nešto nepristojno, samo odgovorim "Kako god kažete'", rekao je on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Kurir)