Vodila je žene u rat: Obrijala im glave i naredila da psuju i smrde kako bi ličile na muškarce! UPOZNAJTE NAJSUROVIJU ŽENU NA SVETU!

Prva žena u ruskoj vojsci bila je nemilosrdnija od mnogih muškaraca, ali je bila višestruko odlikovana.

Maria Bočkareva, snažna i strašna seljanka poznata je po tome što je u Prvom svetskom ratu postala jedna od prvih ruskih vojnih časnica. Bila je to četa sastavljena od žena, a borile su se na istočnom frontu. Bočkareva je umrla 1920. godine, u dobu od 30, a strijeljali su je boljševici, piše The New York Times. Iako je živela kratko, postala je svetska senzacija. Bila je okrutna vojna veteranka, čija je privrženost ratnim ciljevima Rusije privukla pažnju ruskih i političara i vojnih veterana i novinara, ali i istaknutih aktivista za prava žena.

Tokom života susretala se s tadašnjim američkim predsednikom Woodrowom Wilsonom, pa engleskim kraljem Georgeom V kao i Emmeline Pankhurst. Theodore Roosevelt joj je dao 1.000 dolara koje je dobio uz Nobelovu nagradu za mir. Bočkareva je bila ipak istorijska gubitnica jer je vodila rat koji ju je doveo do potpune propasti. Propali brak i njen meteorski uspon do slave bio je potpuno zapanjujuć s obzirom na patrijarhalno vaspitanje.

Rođena je u siromašnoj porodici 1889. i odrasla u sibirskom gradu Tomsk. Njen otac je bio alkoholičar koji je tukao i nju i njene tri sestre i majku. Ni njen rani prvi brak, u koji je stupila s 15 godina, nije dugo potrajao jer je i njen muž bio nasilni alkoholičar, napisala je u svojoj biografiji 1919. godine. Zapravo je bila u novom odnosu, suočavajući se sa starim obrascima koje je upoznala kao dete. Od nasilja i alkoholizma je dakle pobegla u vreme kad je Nemačka objavila rat Rusiji 1914. godine.

Iako su bile retke, žene borci nisu bile sasvim nepoznate u Prvom svetskom ratu. Bočkareva je odmah poslala telegram ruskom caru da joj dopusti da služi vojsku. U svojoj autobiografiji, koju je diktirala na ruskom jeziku, ali je objavljena na engleskom, opisala je kako ju je obuzeo uzvišeni osećaj koji se širio Rusijom i naterao da deluje. "Moje je srce žudelo biti tamo, u uzavreloj ratnoj atmosferi, da se krstim u toj vatri i da se zapalim u toj lavi. Duh požrtvovnosti me potpuno obuzeo. Domovina me zvala", objasnila je razlog odlaska.

Čitaoci, doduše, sumnjaju u istinitost mnogih događaja o kojima piše u njenoj biografiji, a jedan istoričar se zapitao je li moguće da je njena majka, kad je Bočkareva otišla u rat, doista strgnula sliku cara i razbila je u komadiće? Zatim, je li zaista Bočkareva upoznala Vladimira Iljiča Lenjina i je li zaista odbacila ideju da sarađuje s boljševicima? Ali jedno je sigurno - Bočkareva je obožavala vojnički život, prihvaćajući uniformu kao vrstu prerušavanja i potpune promene stila života, počevši od šišanja na kratku frizuru. Posećivala je javnu kuću i zavodila je žene. Umalo je poginula kad je zaspala na krovu voza i s njega pala. I, prema njenoj priči, njene kolege vojnici takođe su obožavali - njihovu "Yashku", kako su joj tepali, jer se dokazala i na bojišnici.

Bočkareva je bila jedan od njih: izdržala je baražnu topovsku vatru, spašavala ranjenike iz ničije zemlje, volontirala u misijama izviđanja, a bila je i nekoliko puta odlikovana i preživela nekoliko ranjavanja.

Ali doživela je omalovažavanja i seksualno uznemiravanje, počevši od prve noći u vojarni u Tomsku. "Cele noći živci su mi bili napeti i šake stisnute. Jedva sam dočekala ustajanje u pet ujutro", napisala je. Ali pokazala je hrabrost. I njena je svest rasla, jer je njena slika pojavila u pamfletima i novinama; dok je večerala s vojnim i vladinim čelnicima i dok je išla u susret, aktivistima za prava žena i socijalističkim simpatizerima koji su posećivali front. Bessie Beatty, novinarka za San Francisko bilten koji je objavio Bočkarevu na naslovnoj strani, prisetila se susreta s njom u tekstu objavljenom 1918. pod naslovom "Crveno srce Rusije". Muško ili žensko? "Kad bi je videli na ulici, morali ste u nju pogledati nekoliko puta da biste bili sigurni je li muškarac ili žena", napisala je Beatty. "Nakon prvih nekoliko dana protesta, njeni su saborci ubrzo zaboravili da je žena." Godine 1917. Bochkareva se našla u vojsci demoraliziranoj ratom. Dezertiranje, pobuna i sabotaža bili su zastrašujući. Alekandar Kerenski, čelnik ruske privremene vlade, očajnički je tražio vojnike za bitku. Složio se oko stvaranja vojske sastavljene od žena. Nejasno je je li to bila njegova ideja ili mu je to predložila Bočkareva. Glavni zadatak je bio propaganda. Trebale su potaknuti muškarce da se pridruže borcima, pa ih posramiti ako to odbiju.

Odziv je bio izvanredan: 1. Ruski ženski bataljun smrti dobio je više od 2.000 zamolbi dobrovoljki. Bočkareva govori o samo 300 žena.

Ipak, i pored publiciteta i njenog iskustva na bojištu, njenom bataljonu je nedostajalo discipline. Bočkareva je bila nemilosrdni zapovednik, kako ju je opisala Laurie Stoff, autor knjige: "Borile su se za domovinu: ruski ženski vojnici u Prvom svetskom ratu i revoluciji". "Bila je uverena da je jedini način da ih pretvori u prave vojnike taj da ih odvoji od bilo kakve ženstvenosti", govori Stoff. profesorica ruskih i istočnoeuropskih studija na Barrettu, na Sveučilištu State pri Sveučilištu Arizona. "Obrijala im je kosu, zabranila četkice za zube, naterala ih da pljuju i smrde po znoju kako bi što više ličile na muškarce, ali bataljon je ipak doživeo neuspeh. Učinak jedinice na moral bio je zanemariv. Vojni poredak se raspadao. Nije bilo da su vojnici bili žene iako je sve na kraju završilo teškim mobingom i linčem. Problem je bio što je rat i na fronti i u pozadini postao vrlo nepopularan. Nestalo je početne zanesenosti.

Nakon što su boljševici Oktobarskom revolucijom 1917. preuzeli vlast, Aleksandar Fjodorovič Kerenski i njegova privremena vlada je srušena pa su raspuštene i ženske odaje. Bočkareva je označena kao anti-revolucionarka i ulica joj je počela pretiti. Jedva je izbegla egzekuciju. Godine 1918. otputovala je u Sjedinjene Države i Englesku, a putovanje su joj platili simpatizeri poput Florence Jaffray Harriman, istaknute aktivistkinje za ženska prava, u nadi da će joj osigurati pomoć Sveznika. Beg u SAD Susretala se s novinarima, političarima i članovima vlade. U New Yorku je upoznala i ruskog novinara koji je nastavio pisati njenu autobiografiju. Do tada se Rusija već gušila u građanskom ratu, a Crvena armija se borila protiv mnogih frakcija antiboljševika.

Kada se Bočkareva vratila s putovanja krajem 1918. godine, pokušala je ponovo da se bori - podnoseći zahev savezničkim vođama, koji su ju uputili na vođu antiboljševičke revolucije, generalu Maruševskom. Kada ju je video bio je potpuno šokiran i nije joj dopustio da se bori.

Antiboljševičke snage ubrzo su poražene, a tajna policija počela je da prati Bočkarevu u Tomsu i na kraju ju je zarobila. Nakon četveromesečnog ispitivanja proglasili su ju neprijateljem naroda i pogubili.

Pogledajte bonus video:

(Espreso.co.rs / Express.hr)