šokantno otkriće
NOVA OPASNOST ZA TURISTE: U Sredozemnom moru se pojavilo OVO ČUDO, i veoma je OPASNO!
Naoružane otrovnim leđnim bodljama i lepezastim grudnim perajima, egzotična vrsta ribe, đavolja riba, omiljena u akvarijumima, nema poznatih neprijatelja u Mediteranu
Konos obala, Kipar - Oružani harpunima Luis, Karlos i Antonis rone kristalno čistim morem na Konos obali, na Kipru kako bi uslikali ovu predatorsku vrstu ribe.Nakon što su zauzele deo Atlantika, na istočnoj obali SAD-a i Kariba, đavolje ribe danas naseljavaju Mediteransko more.
Nakon dva ronjenja, morskog biologa Enalia Physis, istraživački centar životne sredine, suočio se sa blizu dvadeset prugasto braon-belih, novih vrsta.
Naoružane otrovnim leđnim bodljama i lepezastim grudnim perajima, egzotična vrsta ribe, omiljena u akvarijumima, nema poznatih neprijatelja u Mediteranu.
Đavolja riba, čiji je ubod bolan, ali nije smrtonosan je poreklom iz Indijskog okeana.
Ali ovoliko prenaseljavanje Mediterana je zabrinulo naučnike, ribare i ronioce, pa su pokrenuli kampanju kako bi smanjili njihov broj.
One su se prvi put pojavile 2012 godine na Kipru, kako izveštava Luis Hadjioannou, istraživački direktor Enalie.
- Od tada one su se naselile svuda, rekao je i dodao - Ne postoji mesto gde možete da zaronite duž obale, a da ne naiđete na ovu vrstu ribe u grupama.
Isto važi i u Libanu, gde je Alan Najem, koji vodi bejrutski ronilački klub, izjavio za AFP, da svakim novim putovanjem vidi sve veći broj ovih riba.
Đavolja riba je primećena i na obali Grčke, Tunisa i Turske.
- Invazija je u toku, u istočnom Mediteranu, rekao je Demetris Kletou direktor marine i istraživačkog centra za životnu sredinu, na Kipru.
Eksponencijalni porast naseljavanja đavolje ribe u ovom regionu, olakšalo je proširenje Sueckog kanala.
Prva linija odbrane
Zajedno sa Enaliom i nekoliko drugih partnera, uključujući i Univerzitet Kipra kao i Odeljenje za ribarstvo i morska istraživanja, dva naučnika rade pilot projekat pod nazivom "Relionmed" koji finansira LIFE, Evropski program organizacije za zaštitu biodiverziteta.
Njihov cilj je da Kipar stavi u "prvu liniju odbrane" protiv invazije đavolje ribe. Zajedno sa gubitkom staništa, invazivne vrste su među prvih pet vodećih uzroka gubitka biodiverziteta širom sveta, u skladu sa podacima Međunarodne unije za očuvanje prirode.
Takav gubitak remeti ekosistem i ljudske aktivnosti koje zavise od njih. Od 1980-ih je đavolja riba je prouzrokovala "značajnu štetu" u SAD i Karibima, rekao je biolog Karlos Himenez, viši naučni koordinator u Enalia.
Istraživačka firma životne sredine Vertigo Lab procenjuje invaziju đavolje ribe kod malih ostrva u Karibima - je koštao "više od 10 miliona evra (12 miliona dolara) godišnje".
- Mi smo zabrinuti zato što su toliko proždrljive, rekao je Himenez, kada je secirao đavolju ribu u svojoj kancelariji Nikoziji.
- One će staviti dodatni pritisak na ekosisteme koji su već prekinuti od prekomerne eksploatacije morskog resursa, zagađenja i turizma. U iznutrice diseciranih riba su gledali da utvrde njihov omiljenu mediteranski plen.
- Koncentracije minerala u ušima, nalik na crne kutije otkrivaju njihovu starost i druge podatke. Kiparski ribari su takođe zabrinuti jer mnogi od njih su ubodeni. Osim bola mogu izazvati alergijske reakcije.
Ali Teo Koutsavakis, koji vodi ronilački klub i živi na moru ceo njegov život, rekao je da je đavolja riba, omiljena među roniocima i daretko napada ljude. On je, međutim, zabrinut zbog uticaja na morski život na Kipru, koji je "već ograničen" od ribolova i turizma.
Koutsavakis je strastveni navijač napora koji finansira EU Relionmed projekta za podizanje svesti javnosti i prate kako se vrsta ove ribe širi. Inspirisan sličnim projektima u Sjedinjenim Američkim Državama, grupa planira da organizuje događaje - uključujući harpun takmičenja - u cilju smanjenja populacije određene vrste i kako bi pronašli ekonomski podsticaj za ribolovce.
- Znamo da je gotovo nemoguće da se okonča invazija u ovom trenutku, rekao je Louis Hadjioanou, biolog.
- Cilj projekta je da se iskoreni, a ne da se kontrolišu, dodao je.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(Espreso.co.rs/AFP)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!