APOKALIPSA DANAS: Kako je i zašto je počeo RAT U SIRIJI, koji preti da se prelije na ČITAV SVET!

Treći svetski rat odjednom deluje kao nešto što bi se zaista moglo dogoditi uskoro, a ako do toga zaista dođe, budući istoričari govoriće da je sve počelo u jednoj zemlji - Siriji.

Već nekoliko godinama unazad, u vestima svakodnevno čitate vesti o razaranjima, novim ubistvima i pogibijama, sukobima i napadima u ovoj razrušenoj zemlji.

Nakon navodne upotrebe hemijskog oružja od strane Asadovih vojnika, koje podržava Rusija, SAD i zapadni saveznici lansirali su brutalan napad na Siriju. Ova Trampova odluka podelila je svet i dovela međunarodne odnose u stanje ogromne i opasne tenzije.

U zemlji pokošenoj ratom već odavno se vodi takozvani "proksi rat" preko vojske Asadovog režima i pobunjenika koji su hteli da ga svrgnu s vlasti.

Ali, kako je sve počelo?

Pre sedam godina, 2011. počela je pobuna protiv sirijskog predsednika Bašara el Asada. Demonstranti koji su zahtevali demokratiju, inspirisani Arapskim prolećem, izašli su na ulice grada Dere. I pre nego što se ovo desilo, mnogi su se žalili na korupciju, nezaposlenost i manjak političkih i ljudskih sloboda pod vlašću Asada, koji je došao na čelo Sirije 2000. godine.

Asad je silom pokušao da uguši proteste, što je dovelo do još veće pobune širom zemlje. Mnogi građani Sirije zahtevali su njegovu ostavku.

Uskoro su se opozicionari naoružali - kako bi se odbranili od Asadove sile, ali i kako bi proterali njegove pristalice sa mnogobrojnih teritorija Sirije. Tada su se protesti već proširili.

Asad je, sa druge strane, čvrsto rešio da se izbori sa "teroristima" koje podržavaju strane sile.

Sirija se ubrzo survala u građanski rat.

Koliko ljudi je stradalo?

Sirijska opservatorija za ljudska prava, britanska organizacija koja radi na samom tlu Sirije, do marta 2018. godine dokumentovala je smrt 353.900 osoba, od čega je 106.000 civila.

Ove brojke ne uključuju 56.900 nestalih ljudi, za koje se sumnja da su mrtvi. Organizacija takođe procenjuje da smrt oko 100.000 ljudi nije zabeležena.

Centar za dokumentovanje prekršenih ljudskih prava ( Violations Documentation Center) koji takođe vode sirijski aktivisti, zabeležio je brojna kršenja međunarodnih i ljudskih prava, uključujući i napade na civile.

Oni su dokumentovali 185,980 smrti u bitkama, kao i 119,200 smrti civila, do februara 2018. godine.

Zbog čega se ratuje?

Ono što je počelo kao građanski rat, pretvorilo se u nešto mnogo gore - dublji i daleko složeniji sukob.

U sukob su se uključile velike svetske sile, koje imaju suprostavljene interese i svoje zacrtane ciljeve, zbog kojih se rat samo produžava.ž

Upravo strani agenti, i istočni i zapadni, optuženi su da su dodatno podrili mržnju između različitih religijskih grupa - huškajući većinsko sunitsko stanovništvo na šiitsku sektu Alavite, kojoj pripada i Asad.

Ove podele su rasturile čitave zajednice i definitivno umanjile svaku nadu za mogućnost mira.

Upravo zbog religijske mržnje, džihadističke organizacije poput Al Kaide i Islamske države dobile su veliku moć u Siriji. Islamska država je svojim ekstremnim i brutalnim načinima poroblajvanja i kontrolisana ljudi sejala dodatni teror u već uništenoj zemlji.

A zatim su tu i Kurdi, još jedna manjina koja želi svoju autonomiju, ali se nije borila protiv Asada. To je dodalo još jednu dimenziju konfliktu.

Ko je sve uključen u sukob?

Asada podržavaju prvenstveno Rusija i Iran, a njegove protivnike SAD, Turska i Saudijska Arabija.

Rusija, koja je već imala vojne baze u Siriji i pre rata, 2105. je lansirala vazdušne napade koje su preokrenule rat u Asadovu korist. Rusi često naglašavaju da su njihove mete samo teroristi, ali brojni izveštaju govore da su njihove žrtve bili i pobunjenici i civili.

SAD, Velika Britanija, Francuska i druge zapadne zemlje navodno podržavaju samo "umerene" pobunjenike, ali njihovo oružje redovno završava u pogrešnim rukama. Oni su 2014. godine formirali alijansu sa Kurdima i uspeli su da pobede ISIS i osujete stvaranje kalifata koje je ova teroristička grupa u Siriji započela.

Iran je potrošio milijarde dolara i poslao hiljade vojnika da pomognu Asadu. Šiitski vojnici dolazili su i iz libanskog pokreta Hezbolah, Iraka, Avganistana i Jemena, kako bi se borili rame uz rame sa sirijskom vojskom.

Turska takođe podržava pobunjenike, ali sa jasnim ciljom - oni žele da spreče jačanje Kurda koji se bore u Siriji, i optužuju ih da su oni samo ekstenzija kurdskih pobunjenika koji žive u Turskoj.

Saudijska Arabija želi da se bori protiv uticaja Irana, svog velikog neprijatelja, u regionu, pa zato naoružava pobunjenike.

Izrael je takođe zabrinut zato što Iran naoružava Hezbolah, i zato je takođe učestovovao u vazdušnim napadima.

Kako je rat uništio zemlju?

Osim što je više hiljada ljudi umrlo, rat je 1.5 miliona ljudi načinio invalidima, a 86.000 je izgubilo neki od udova.

Bar 6.1 milion Sirijaca je trajno raseljeno, a 5.6 miliona je pobeglo iz zemlje.

Susedne države Liban, Jordan i Turska, u koje je izbeglo 92% Sirijaca, borile su se sa najvećim egzodusom ljudi u skorijoj istoriji.

Ujedinjene nacije procenjuju da je humanitarna pomoć potrebna za čak 13.1 miliona ljudi iz Sirije.

Međutim, zaraćene strane onemogućavaju pristup humanitarnim organizacijama, a često postoje i stravične zloupotrebe, kao što je primoravanje žena na seksualne odnose u zamenu za pomoć. Čak 3.1 miliona ljudi živi u regijama do kojih je pomoć nemoguće dostaviti.

Do medicinske pomoći je takođe nemoguće doći, a lekari koji rade u Siriji zabeležili su 492 napada na medicinske zgrade, pri čemu je pogunulo 847 medicinskih radnika.

Takođe, većina bogatog kultrunog blaga Sirije je uništena. Čak šest lokacija koje su pripadale UNESKO-voj listi svetskog nasleđa su značajno oštećene.

U paklenoj oblasti istočne Gute u Damasku uništeno 93% zgrada.

Kako je zemlja podeljena?

Asadova vojska drži veći deo najvećih sirijskih gradova, ali još uvek postoje rurualne regije koje su pod kontrolom pobunjenika.

Najveće uporište opozicije je severno-zapadna provincija Idlib, u kojoj živi 2.6 miliona ljudi.

Istočna Guta je takođe goruća tačka, u kojoj je 393,000 ljudi pod opsadom vlade, i na stalnom udaru bombi, dok se humanitarna pomoć ne dostavlja.

Pobunjenici takođe kontrolišu istočnu obalu reke Eufrat, i grad Raku, koji je do 2017. godine bio prestonica kalifata ISIS-a.

Ima li kraja ratu?

Ne nadzire se rešenje koje bi Siriji donelo mir, posebno u svetlu poslednjih svetskih događanja.

Ujedinjene nacije su 2012. i 2014. godine pokušale da moderiraju pregovore zaraćenih strana u Ženevi, ali to je propalo.

Asad očigledno ne želi pregovore niti kompromise.

Zapad zbog toga optužuje Rusiju, a Rusija uzvraća optužbama na račun zapadnih zemalja.

I dok se velike sile besomučno bore za prevlast, zaboravljaju na brojne žrtve ovog rata, koje posmatraju samo kao statistički podatak.

A među svim tim brojkama kriju se pravi ljudi - žene, muškarci i deca koji nikada nisu tražili da im rat uništi domove i živote.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC.com)