OVAJ LEDENI GRAD JE NAJSTRAŠNIJE MESTO NA SVETU: Svakome ko čuje šta se tamo dešava PRIPADNE MUKA!

Čak 151 slučaj seksualnog zlostavljanja, među kojima je bilo i silovanja dece, dogodio se u norveškom okrugu Tajsfjord između 1950 i 2017, zajednici koja ne broji višše od 2000 stanovnika.

Kako su se tako neometano godinama događali slučajevi i zašto u naizgled povezanoj zajednici haraju predatori - tek se sada krenuo razmotavati klupko, uz pomoć aktivizma nekih lokalaca i policije. Veliki deo problema leži u (i dalje) segregaciji Norvežana i autohtonog naroda imena Sami.

Sami su "domorodačko" stanovništvo delom Finske, severne Rusije, Norveške i Švedske, a u Norveškoj ih je 60.000 hiljada. Na obalu, poput u okrug Tajsfjord, došli su iz unutrašnjosti, često nasilno naseljavani od strane Norvežana.

Decu su terali da uče samo norveški jezik, a nekretnine i zemlju mogli su kupiti samo oni koji su pričali norveški te imali norvešku varijantu imena. Tajsfjord je zajednica kojom, piše BBC, dominira 900 metara dubok fjord. Mesto Drag je na zapadu i mahom naseljeno Samima, a Kjopsvik je na istoku, tamo najviše stanuju Norvežani. Povezuje ih trajekt. Članovi naroda Sami čine dve trećine od 83 žrtve i 92 počinitelja sudeći prema policijskim dokumentima, a diskriminacija i rasizam važan su faktor u počinjenim zločinima.

Nina Iversen odrastala je u Tajsfjordu, a proživela je i seksualno nasilje kada je imala 14 godina. Uvek je, kaže, o tome otvoreno razgovarala.

- Htela sam o tome napisati knjigu, htela sam vrištati, ali niko me nije slušao. A oni koji bi nas mlade i saslušali onda bi nam rekli da smo kurve i lažljivci - kaže Iversen koju su zlostavljali rođaci, zbog čega se dodatno bojala.

I sada kada ima 49 godina uhvate je faze straha i užasava se povratka u Tajfjord. Pokušavala je, kaže, godinama podstaknuti odgovorne na pokretanje istraga.

O zlostavljanju je pričala i svom lekaru, ali niko nije reagovao. Godine 2007. roditelji jednog zlostavljanog deteta i pripadnici naroda Sami poslali su otvoreno pismo premijeru u nadi da će im neko pomoći.

Đakonica norveške crkve Ana Kuoljok i njen suprug Ingar, inače advokat, pripadnici su naroda Sami. U kontaktu su i redovno razgovaraju s porodicama 20-ero dece koja su bila seksualno zlostavljana. O slučajevima su raspravljali na crkvenim sastancima, ispred lokalnih političara, zdravstvenih radnika i policije.

- Slučajeva je bilo toliko da nam naprosto nisu verovali, smatrali su da je to nemoguće i da preterujemo - kaže Ingar o sastancima na koje je dolazio i gradonačelnik Tor Asgeir Johansen.

- Nismo znali kako se obračunati sa glasinama i nepotpunim pričama, društvo nije policija, naše su ruke do neke mere svezane. Ljudi se moraju znati obratiti pravim institucijama - kaže Tor Asgeir Johansen.

Zaboravlja kako policiju mahom čine Norvežani, a ne Sami, te kako su sve institucije smeštene u Kjopsviku gde se mnogi Sami ne osećaju ugodno.

Gotovo decenija je moralo proći kako bi se sve priče redom krenule razotkrivati. Nina Iversen je na svoj Fejsbuk, tokom naleta depresije i očaja, napisala besnu pesmu o seksualnom zlostavljanju.

Javila joj se još jedna lokalka koja je proživela sličnu priču i koja je već razgovarala s nekoliko novinara. Novina Verdens Gang 11. juna 2016. objavila je priču temeljenu na svedočenju i pričama 11 žrtava.

Tone Vangen, šefica policije za severni distrikt, odmah je zaključila kako ove priče moraju na vrh liste prioriteta.

- Već sledećeg ponedjeljka odlučili smo okupiti ljude i formirati poseban tim koji će se baviti ovim slučajevima - kaže Vangen.

Zamolila je sve koji su proživjli neku vrstu seksualnog nasilja da odmah prijave slučaj. Svesna je bila, kaže, kako veliki deo slučajeva ušao u pravnu zastaru, ali bila je odlučna da barem podigne koliko je god moguće prašine.

Policajac Aslak Finvik dobio je nalog da stekne poverenje pripadnika naroda Sami i pomogne im da prijave zlodela.

- Jako je važno bilo shvatiti sve kulturološke nijanse - od drugačijeg konstrukta porodice, preko religije do nekih elemenata iz pred-hršćanskih vremena. Sami veruju u šamanizam i da šaman može imati moć nad nekime ako "pročita" njegovu bol. Dugo ih je bilo sram pričati o tome jer su smatrali da Norvežani nikako to ne razumeju - rekao je Finvik, a pokazalo se kako je dublje razumevanje njihovih običaja i kulture zaista pomoglo u tome da se pokrene prvi proces.

Na sudu je završio muškarac koju je tvrdio kako ima moć da ukloni bolesti i otera zle duhove, a onda bi te iste žene seksualno zlostavljao tokom sesija. Kažnjen je sa pet i po godina u zatvoru.

Nina Iversen nije dočekala pravdu jer su do 2016. njeni zlostavljači bili mrtvi. Nakon objave članka u novini u jednoj je nedelji lokalnom lekaru prišlo čak 40 ljudi tražeći pomoć, u dobi od 10 do 80 godina.

- Bila im je potrebna psihološka i zdravstvena pomoć. Zamislite kako se oseća neko od 60 godina, nezaposlen, koji je preživeo tu vrstu nasilja i zlostavljanja. Pa to je neka vrsta depresije koju je gotovo nemoguće prevladati - rekao je lokalni lekar.

Mnogi se pitaju zašto su akteri u ovim pričama mahom pripadnici naroda Sami, ali Lars Magne Andreasen, direktor društvenog centra u Dragu, tvrdi kako odgovor na to pitanje nije nužno pitanje identiteta i kulture.

- Trebalo bi da budemo samokritični, apsolutno. Ali znači li to da treba kriviti one kojime se to dogodilo? Znači li to da u #MeToo pokretu onda trebalo kriviti moćne žene koje su bile žrtve, rekao bih da naravno da ne. Imale su dobrih razloga za ne progovoriti - nečega su se bojale. A onda kad se krenulo pričati na videlo je izašlo šest decenija svinjarija - rekao je Lars Magne Andreasen.

Više od 1.000 ljudi - žrtava, svedoka i počinitelja - intervjuisani su od strane policije, ali od 151 dokumentiranih slučajeva u Tajsfjordu samo će nekolicina biti procesuirana jer većina slučajeva zastarelo.

Dodatno je problem što će većina zlostavljača nastaviti živeti u maloj i povezanoj zajednici poput Tajsfjorda. I Nina Iversen je razmišljala da se vrati. Automobilom je došla u Kjopsvik i počela tražiti kuću, a onda je blizu izlaza iz vrta škole vidjela kako se vrzmaju muškarci za koje se sa sigurnošću znala da su seksualni prestupnici.

Posao je policajca Finvika da nadgleda te muškarce - i žene - i u slučaju da nešto učine, da ih odmah uhapsi. Svaki građanin Tajsfjorda, kaže Finvik, ili je sam bio žrtva, ili poznaje žrtvu ili počinitelja, a neki su i žrtve i počinitelji u zatvorenom krugu nasilja.

Đakonica Kuoljok organizuje sastanke na kojima se pokušavaju obračunati sa tugom i besom koji vlada zajednicom. Održavaju se u crkvi koja je građena po uzoru na tradicionalnu Sami građevinu - nalikuje na drveni iglu, s kožama životinja preko jednostavnih klupa.

Ali, odbacivanje prestupnika nije opcija. Sami veruju u to da društvo mora biti inkluzivno, da su svi deo "kruga života" te moraju naučiti i prihvatiti život jedni s drugima. Tone Vangen 2017. se izvinila stanovnicima Tajsfjorda.

- Posao je do 2016. godine bio loš i manjkav, i to je jako dugo uticalo na mnoge živote - kaže Vangen.

Vlada je pokrenula projekte koji promiču koheziju, ali programe zaštite i treninga maloletnika da odmah prijave ukoliko se nešto dogodi. Zajednica ima sve više događaja na koje dolaze Norvežani ali i Sami, poput koncerta tradicionalne Sami muzike na kojeg je došlo 700 ljudi, a gradonačelnik primećuje i kako se građani (nezavnisno o etnicitetu) bolje ponašaju i više brinu jedni o drugima.

- Danas sam ponosna što sam među prvima koji su progovorili. Sve što smo učinili ima smisla - kaže Nina Iversen o prekidu ćutnje koja je pre toga uzrokovala i dva samoubistva.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.rs)