MORAO SAM DA PUCAM IZ BLIZINE, JER SAM JAKO KRATKOVID: Ispovest plaćenog ubice koja ostavlja bez daha!

Andrej Veršinjin, ruski plaćeni ubica, prvi put je otvoreno progovorio o svom krvavom poslu i detaljno opisao kako je smaknuo skoro 40 ljudi u svojoj karijeri.

On danas ima 43 godine, trenutno je iza rešetaka, ali nada se da će nakon desetak godina ponovno biti slobodan čovek.

Međutim, tu će slobodu morati krvavo da zaradi tako što će ruskim vlastima da otkrije sve o nemilosrdnim gangsterima i mafijaškim vezama.

Za sada mu ide vrlo dobro. Veršinjin se bez problema na sudu obračunava s mafijašima s ciljem da izbegne doživotni zatvor. Čak je odbio da postane i zaštićeni svedok, ali ruske vlasti ipak skrivaju njegovo lice na svedočenjima, piše Kommersant.

Iako "cinkari" svoje donedavne kolege i poslodavce, ubica kod svedočenja bez problema govori o svojim nedelima i pri tome ne pokazuje ni trunku kajanja.

- Samo sam radio svoj posao. Koji je bio moj posao? Finalizovanje problema s nekim pojedincima. Nakon toga bih otišao kući - rekao je državnoj tužiteljki Mariji Semenenko.

Veršinjin, za razliku od plaćenih ubojica koje gledamo u filmovima, nije svoje žrtve ubijao iz snajpera s velike udaljenosti. Bio je prisiljen da puca iz blizine, a razlog je pomalo bizaran. Naime, ima problema s vidom.

Veršinjin je ispitivan za vreme suđenja mafijaškom bosu Dimitriju Lješnjakovu. On je vodio bandu pod imenom "Forest" poznatu po brutalnim likvidacijama po čitavoj Moskvi, a ubica pokajnik odmah je identifikovao šestoricu članova. Još ranije je Lješnjakove strpao u zatvor na 25 godina.

Potvrdio je da mu je Lješnjakov često plaćao za ubistva protivnika.

- U to vrijeme ubistva su bila svakodnevica. Obična dnevna rutina.

Njegova prva prava žrtva za "Forest" bio je mafijaški bos iz mesta Mias na Uralu, ali pre toga sarađivao je s jednom drugom bandom.

- Sve je počelo kad sam imao 18 godina. Moji prijatelji i ja smo se okupili i oformili bandu pod imenom Lokomotiv.

U svom rodnom gradu nije se dugo zadržao, vrlo brzo je otišao u Moskvu, a potom u Perm i Rostov.

- Ponekad sam radio kao ubica, a ponekad kao uterivač dugova.

Priznao je da je radio za mafijaškog kuma Mihaila Prutova, a detaljno je opisao i na koji način je ubijao svoje žrtve.

- Nekoliko dana sam ih posmatrao i snimao svaki njihov pokret. Najčešće bi ih likvidirao kad bi izlazili iz zgrade ili automobila. Pre samog ubistva popričao bih s Prutovom, raspitivao se o načinu ubistva, ali bih mu tražio i vozača koji bi me odvezao sa mesta zločina.

Uoči svakog ubistva Veršinjin je imao isti ritual.

- Prerušio bih se. Nosio bih naočale, šešir i šal. Približio bih se žrtvi, upucao je i pobegao. Otišao bih prvo u neku obližnju zgradu, presvukao bih se i ušao u automobil koji bi me uvek čekao u blizini. U idealnoj situaciji, cela operacija bi trajala oko tri minuta - rekao je Veršinjin dodavši da ponekad nije bilo sve kako je zamislio, te da je ponekad morao da improvizuje. Pogotovo pamti kada je jednog čoveka dočekao u kontejneru za smeće.

- Nema tu emocija. Jednostavno sam radio svoj posao.

Sredinom devedesetih po ubistvu su mu plaćali 5.000 dolara, a jednom su mu kao nagradu uručili i lažni pasoš. Uhapšen je 2009. godine i osuđen na 19 godina zatvora. Kaže da je i sam svestan da će po izlasku iz zatvora imati velikih problema sa svojim starim prijateljima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji.hr)