ZA ILI PROTIV EVROPE: Italijani u nedelju biraju novu vlast, a kampanje su postale veoma NASILNE! (VIDEO)

U nedelju će se u Italiji održati parlamentarni izbori, koji su podelili tu zemlju oko mnogih pitanja . Kampanju za izbore koji će biti održani 4. marta obeležile su tenzije zbog migranata, rast popularnosti pokreta Pet zvezda (Movimento 5 Stelle), evroskepticizma i povratak Berluskonija, nekadašnjeg italijanskog premijera koji je vodja stranke Napred Italija (Forza Italia). Italija nije poznata po političkoj stabilnosti. Ta zemlja imala je 64 vlade i brojne premijere od Drugog svetskog rata. Italijanski "politički pejzaž" obiluje koalicijama i mada su velike partije važne, savezi sa manjim strankama mogu biti odlučujući. Medju poltičkim strankama favoriti su Napred Italija, Demokratska stranka, pokret Pet zvezda, a tri ličnosti koje dominiraju političkom trkom su lideri tih partija - Silvijo Berluskoni, Mateo Renci i Luiđi di Majo. Pokret Pet zvezda, osnovan 2009. godine, vodi prema svim anketama i mogao bi da osvoji najveći broj mesta u Donjem domu italijanskog parlamenta. Ipak, jedan od mogućih ishoda ovih izbora je da 81-godišnji milijarder Berluskoni, "kralj povratka na političku scenu", formira vladu kao de fakto lider bloka desnog centra. Berluskoniju je bilo zabranjeno da obavlja javnu funkcije na šest godina zbog osude za utaju poreza, ali pokušava da ospori taj zakon pred evropskim sudovima. Na ovim izborima prvi put će biti primenjen novi, mešoviti izborni sistem koji je usvojen 2017. godine i nazvan "Rozatelum" (Rosatellum) po šefu poslaničke grupe demokrata u Donjem domu parlamenta Etoru Rozatu koji je radio na nacrtu zakona. Time je zamenjen stari izborni zakon "Italikum" (Italicum) koji je važio samo za Donji dom parlamenta. Donji dom italijanskog parlamenta, odnosno Predstavnički dom ima 630 mesta, od kojih se 232 bira većinskim izbornim sistemom, 386 proporcionalnim izbornim sistemom, a preostalih 12 mesta namenjeno je za političare za koje glasaju Italijani koji žive u inostranstvu. Slična podela je i u Gornjem domu italijanskog parlamenta, odnosno italijanskom Senatu, sa 102 članova koji se biraju većinskom izbornim sistemom, 207 proporcionalnim, a šest senatora biraju Italijani iz inostranstva.

Raniji izborni zakoni u Italiji predvidjali su većinu u parlamentu bilo kojoj stranci koja obezbedi 40 odsto glasova, ali je to pravilo ukinuto. Pokret Pet zvezda kritikovao je novi izborni zakon, a Di Majo je rekao da "sve italijanske partije pokušavaju da ih pobede usvajanjem nedemokratskog izbornog zakona". Istraživanja pokazuju da je migracija jedan od glavnih prioriteta za mnoge stanovnike u Italiji. Preovladjujuće osećanje je da je Evropa u tom smislu "napustila" Italiju. Italijani žele da u u toj, ali i u drugim oblastima, Brisel učini više, navodi Politiko. Evroskepticizam je poslednjih godina u porastu u Italiji. Na početku 1990-ih godina, Italijani su bili medju onima koji su bili u najvećoj meri proevropski, sa skoro 80 odsto onih koji podržavaju EU, ali, taj procenat je opao na manje od 40 odsto, pokazali su nedavno objavljeni podaci Instituta Žak Delor (Jacques Delors). U jesen 2017. svega 36 odsto Italijana iskazalo je pozitivno mišljenje prema članstvu u EU. To je 21 odsto ispod evropskog proseka. Samo su se gradjani Kipra i Češke manje zalagali za Uniju. Izbornu kampanju su obeležile pojačane tenzije zbog prisustva migranata. Njihov broj u Italiji povećan je prethodnih par godina za nekoliko stotina hiljada, mnogi od njih su došli iz Afrike, a ankete javnog mnjenja pokazuju da mnogi Italijani krive migrante za nasilne zločine.

Kampanja za izbore u Italiji postala je izuzetno nasilna, pišu lokalni mediji. Nakon što je simpatizer ekstremne desnice Luka Traini vatrenim oružjem ranio nekoliko afričkih migranata u Maserati, u centralnom delu Italije, širom zemlje su organizovane demonstracije ekstremno desničarskih stranaka i protesti antifašista. Neki od tih skupova protekli su uz nasilje. U Palermu na Siciliji jedan lokalni lider ekstremno desničarske partije je 20. februara pretučen, a u Perudji, u centralnom delu Italije jedan čovek je ranjen nožem dok je postavljao postere za kampanju za komunističku koaliciju "Vlast narodu" (Potere al Popolo). Procenjuje se da će pokret Pet zvezda imati najveću podršku kao pojedinačna stranka sa oko 28 odsto glasova. To, medjutim, ne znači da će voditi narednu vladu. Pokret je ranije odbacio mogućnost koalicije, i mada se čini da njihov stav po pitanju vlasti "u tandemu" postaje blaži, koalicioni sporazum nije izvestan.

Politika pokreta Pet zvezda ne uklapa se u tradicionalni politički spektar levog ili desnog krila. To je antiestablišment, evroskeptični i antiimigracioni pokret koji se zalaže za zaštitu životne sredine. Lider pokreta Pet zvezda je Luiđi di Majo. Na drugom mestu je Rencijeva Demoktarska stranka sa podrškom od oko 23 odsto birača, a sledi koalicija Napred Italija i Severna liga. Na čelu stranke Napred Italija je Berluskoni koji je 2013. osudjen zbog utaje poreza. Uprkos presudi, Berluskoni je i dalje popularan medju mnogim biračima u Italiji i ankete predjvidjaju da će njegova stranka dobiti oko 18 odsto glasova. Lideri predizborne koalicije desnog centra, medju kojima su Berluskoni i vodja antimigrantske Severne lige Mateo Salvini, obećavaju da će brzo deportovati iz Italije veliki broj migranata ako dodju na vlast.

Severna liga je evroskeptična, antiimigraciona partija sa bazom na severu zemlje. Iako je njen glavni cilj ranije bio fiskalni federalizam, pa čak i odvajanje od Rima, stranka je sada prešla na tradicionalniji nacionalistički program. Podrška toj partiji porasla je u poslednje tri godine usled sve jačih antiimigracionih stavova u Italiji i migrantske krize. Ankete predvidjaju da će ta stranka dobiti oko 13 odsto glasova. - Ako ankete pokažu da su Italijani protiv evra i EU, možete se kladiti da neke snage ne bi oklevale da iskoriste to oružje - rekao je politički analitičar Masimo Franko. Ipak, kako se bliže parlamentarni izbori 4. marta, italijanski političari su postepeno ublažili stav, odbacivši evroskepticizam i otvoreno prihvatajući EU, navodi Politiko u tekstu sa naslovom "Najveći pobednik italijanskih izbora je Evropa". I Berluskoni je "promenio pesmu" ovih dana. Sada kaže da voli Evropu. Prošlost je prošlost, odnosi sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel su uvek bili dobri, i ponosan je na njenu podršku, navodi Politiko, dodajući da samo Severna liga nastavlja sa protivljenjem Briselu, ali da je odustala od poziva na referendum o evru. Napred Italija, Berluskonijeva stranka desnog centra, dominirala je italijanskom politikom od 1994. godine kada se medijski mogul prvi put kandidovao. Čak i kada je bila u opoziciji, izmedju 1996. i 2001, i ponovo izmedju 2006. i 2008. bila je glavna konzervativna politička snaga u Italiji. Vrhunac moći te partije bio je 2008. kada je Berluskoni izabran za premijera po treći put. Podrška toj stranci opala je na 15 odsto pošto je Berluskoni bio prinudjen da podnese ostavku na mesto premijera u novembru 2011. zbog zakonskih i seksualnih afera, ali i lošeg rukovodjenja dužničkom krizom Italije.

Demokratska stranka tradicionalno podržava proevropsku politiku i socijalnu integraciju migranata. Na vlasti je od 2013. godine, u periodu koji se uglavnom povezuje sa ekonomskim oporavkom i povećanjem zaposlenja, mada mnogi Italijani nisu osetili koristi. Ta stranka je snažnija u centralnom delu Italije, kao i medju starijom populacijom i onima sa visokim obrazovanjem.

Pokret Pet zvezda prvi put je učestvovao na parlamentarnim izborima 2013. godine, kada je dobio 25 odsto glasova i postao ključna politička sila u Italiji. Jedan od osnivača tog pokreta je komičar Bepe Grilo, sa platformom koja uključuje direktnu demokratiju, "zelenu ekonomiju" i borbu protiv korupcije. Kandidat za premijersku funkciju je Luidji di Majo. Pokret je bio u centru pažnje zbog unutrašnjih podela, nedostatka iskustva i lošeg rukovodjenja u Rimu, piše Fajnenšl tajms. Važno pitanje ovogodišnjih izbora su posledice na krhku ekonomiju Italije. Rast bruto domaćeg procenta (BDP) bio je 0,4 u četvrtom tromesečju, što je sporije u odnosu na rast od 0,5 odsto u trećem tromesečju. Bivši premijer Italije Mateo Renci podneo je ostavku 7. decembra 2016. nakon što su Italijani na referendumu ubedljivo odbacili ustavne reforme koje je predložila njegova vlada. Nakon toga je novi premijer Paolo Đentiloni sastavio novu koalicionu vladu na čelu s Demokratskom strankom koja vodi Italiju do izbora u martu. Birališta će 4. marta biti otvorena od 7.00 do 23.00, a zvanični rezultati se očekuju u ponedeljak u 14.00.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Beta)