specijalno oružje
RUSKO ČUDOVIŠTE SA KASPIJSKOG MORA: Ovaj MONSTRUM je decenijama ulivao strah u kosti Amerima! (VIDEO)
Uprkos gigantskim dimenzijama i težini, MD-160 je mogao da postigne brzinu od čak 740 kilometara na čas
Za vreme Hladnog rata obe velesile naoružavale su se kao da će uskoro kraj sveta, atomskim oružjem se stalno pretilo, gradili su se bunkeri, ali i neverovatno oružje i prevozna sredstva dostojna naučno-fantastičnih romana.
Jedan od primera ovoga je i ruski ekranoplan, upamćen kao "Čudovište sa Kaspijskog mora". Ekranoplani su prevozna sredstva koja koriste sve blagodati tzv. "ground effecta" - ona lete, ali vrlo blizu tla ili površine vode dok im sloj vazduha između krila i tla drastično smanjuje otpor.
"Kaspijsko čudovište" je 1964. godine dizajnirao slavni inženjer Rostislav Aleksejev, što je vrlo brzo otkrila i CIA. Oni su snimili gigantsku letelicu sa oznakom "KM" i tada je prozvali "Kaspian monster", ali "KM" je zapravo bila ruska oznaka za "Korabl maket" tj. - prototip.
Raspon krila misteriozne letelice bio je čak 43 metara, a dužina njenog trupa iznosila je 92 metra. Uz težinu od 550 tona, MD-160 je bila mašina koja je Amerikancima uterivala strah u kosti. Bila je to tada najveća letelica na svetu, a veličina je u Hladnom ratu bila bitna. CIA se toliko uplašila od ruskog tajnog projekta da su dizajnirali posebnu bespilotnu letelicu kojom su špijunirali njen razvoj. Prva verzija ekranoplana dizajnirana je da leti pet do deset metara iznad tla ili površine vode i koristi "ground effect" što joj je omogućavalo da prevozi teret od 137 tona, piše Gizmodo.
Uprkos gigantskim dimenzijama i težini, MD-160 je mogao da postigne brzinu od čak 740 kilometara na čas, dok je preporučena brzina bila 430 km/h. I dok je "Kaspijsko čudovište" imalo izvrsne karakteristike za prevoz tereta, za vojnu upotrebu imao je jednostavno previše mana. Manevarske mogućnosti bile su mu u najmanju ruku bedne, a i najmanji nagli pokret mogao je uzrokovati rušenje letelice, jer bi krilo zahvatilo površinu vode i onda mu više nije bilo spasa.
I dok je zbog leta nad površinom ekranoplan bio nedostižna meta za podvodne mine i torpeda, on bi uvek morao da ima oružanu pratnju koja bi se pobrinula da je put čist i prohodan. Kasnije verzije letelice bile su čak i naoružane raketama, ali stvar nikad nije dovedena do savršenstva. Rusi su odbijali da priznaju da ulažu milione u promašeni koncept, a testiranja i nadogradnje nastavile su se sve do pada SSSR-a. Nakon punih 15 godina testiranja na Kaspijskom jezeru dogodila se i prva velika nesreća - ekranoplan se srušio zbog greške pilota, a njegovi su ostaci bili preteški za izvlačenje iz jezera, piše Wired. Ruska vojska proizvela je tek dva primerka koje su koristili do 1996. godine. Oni su i danas usidreni u jednoj od ruskih luka gdje podsećaju na vremena Hladnog rata.
- Još uvek imamo prototip koji je gotovo dovršen, iako kasnije nije zaživio. Ovaj put razmatramo mogućnost da ekranoplan prilagodimo civilnom saobraćaju, ali ukoliko bude potrebno, vrlo lako se može pretvoriti u vojni avion jer pored transporta vojnika i tehnike, ekranoplan može služiti u akcijama spašavanja i borbenim misijama - rekao je Sergej Dementjev iz Središnjeg dizajnerskog ureda Aleksejev.
Pogledajte video:
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Express.hr)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!