IZBORI KOJI ĆE U 2018. OBLIKOVATI SVET: Nove pobede Putina, Orbana i Madura, povratak Berluskonija, napetost na Balkanu!

Godina iza nas je bila prepuna političkih previranja, a i u 2018. nas očekuju parlamentarni i predsednički izbori širom sveta.

U nekim od ovih zemalja pobednici su izvesni, dok druge vrlo verovatno očekuju velike promene na političkoj sceni.

Evo u kojim zemljama će se u 2018. godini održati izbori:

Predsednički izbori u Crnoj Gori ( održavaju se pre 7. aprila 2018. )

Neizvesno je ko će biti novi predsednik Crne Gore, a trenutno je na toj funkciji Filip Vujanović, koji je služio dva mandata i više ne može biti izabran. Predsednik vladajuće Demokratske partije socijalista Milo Đukanović izjavio je da on nije zainteresovan za tu funkciju. Svoju kandidaturu označio je privrednik Vasilije Miličković, ispred grupe građana "Građanska akcija", Opozicija još nije predstavila svoje kandidate, a spekuliše se da bi se mogli ujediniti oko jednog. Mediji su pisali kako postoji mogućnost da to bude žena, ali se pominjalo i ime Momira Bulatovića.

Opšti izbori u BiH ( 7. oktobar 2018. )

Izbori za članove Predsedništva kao i Predstavničkog doma BiH biće održani u oktobru 2018. godine. Predsednik Saveza nezavisnih socijademokrata Milorad Dodik izjavio je da postoji mogućnost da će on biti kandidat za člana Predsedništva ili nosilac liste. Za nove izbore najavljuju se i novine u načinu glasanja i brojanja glasova, kao što je skener. Glasovi bi se brojali tako što bi se samo skenirali glasački listići i na taj način dobili podaci o glasovima, koji se automatski šalju u Centralnu izbornu komisiju BiH. Dodik i Čović su ranije takođe pokrenuli inicijativu za izmene izbornog zakona, koju su Izetbegović i Radončić odbili. Ono što je zanimljivo je povećan broj osnovanih partija i kandidata, zbog olašanog procesa registracije političkih partija.

Parlamentarni izbori u Sloveniji (jul 2018)

Izbori za 90 članova Narodne Skupštine održaće se u julu 2018. godine. U 2017. godini Slovenija je birala predsednika, a izabran je Borut Pahor kome je to drugi predsednički mandat. Trenutna koaliciona vlada Mira Cerara zabeležila je drastično opadanje podrške glasača, najviše zbog ograničenja plata u javnom sektoru, što je dovelo do pobuna sindikata. Glavna opoziciona partija je Slovenska demokratska stranka Janeza Janše, bivšeg premijera, koja takođe ne uživa preteranu popularnost u narodu.

Parlamentarni izbori u Mađarskoj (april ili maj 2018.)

U maju ili junu i Mađarska će dobiti nove narodne poslanike, ali mnogi ocenjuju da će se u tim pozicijama ipak naći isti ljudi - jer veruju da će Viktor Orban ponovo odneti pobedu. Njegova partija je na proteklim izborima osvojila 2/3 glasova. Tada je opozicija ujedinjena u alijansu Zajednišvo ukazivala na propuste u samom izbornom sistemu, na glasanja prekograničnih Mađara, ali njihove kritike su bile uzaludne. Orban od tada vodi svoju desničarsku, evroskeptičnu politiku, koju mnogi kritikuju zbog velike kontrole medija i odnosa prema migrantima. A ovoga puta, opozicija nije ni blizu saradnje. Ali za to vreme, ultradesničarska partija Jobik beleži sve veću podršku. Njihova politika je ekstremna, zalažu se za "veliku Mađarsku" i šire govor mržnje prema Jevrejima i Romima.

Predsednički izbori u Rusiji (18. mart 2018.)

Svima je očigledno da će 18. marta u Rusiji pobediti jedan čovek - Vladimir Putin, za koga je gotovo izvesno da će pridobiti najviše glasova naroda. Čitavom svetu je gotovo nezamisliva Rusija posle Putina, koji je među poslednjima objavio svoju kandidaturu. Čak se i sumnjalo u tu odluku, jer je Putin više puta izjavio da se umorio od politike. Njegova najveća konkurencija je Vladimir Žirinovski, iz Liberalno demokratske partije. Medijima je bila zanimljiva Ksenija Sobčak, TV zvezda i ćerka Putinovog političkog mentora. Međutim, mediji pišu da Putinu ovi kandidati nisu nikakva pretnja, i da je on toga svestan, a kritike na njegov račun svakako izostaju. Aleksej Navalni, jedan od kandidata opozicije, dobio je zabranu učešća na izborima zbog korupcije, za koju Navalni tvrdi da mu je nameštena. On je i ranije organizovao proteste protiv Putina i mnogi su ga videli kao jedinog pravog političkog protivnika ruskog moćnika, pa ova odukla ruske izborne komisije svakako diže prašinu.

Opšti izbori u Italiji ( 4. mart 2018.)

Novi parlamentarni izboi u Italiji održaće se ranije nego što se mislilo, već u martu, iako mandat sadašnjem sastavu parlamenta ističe tek u maju. Čitava Evropa strepi od rezulatata ove političke borbe. Ono što je zanimljivo za ove izbore svakako je povratak skandaloznog Silvija Berluskonija, koji je imao zabranu bavljenja politikom zbog utaje poreza. Njegova stranka Forca Italija najverovatnije će udružiti snage sa ultradesničarskom partijom Severne lige, koju optužuju za fašizam. Glavna okosnica njihove politike je protivljenje imigraciji, ali i evroskepticizam. Ako pobede, ove partije bi takođe održale referendum za izlazak iz evrozone. Ali, velika konkurencija će im biti i Demokratska partija Matea Rencija, koji je za vreme dok je bio premijer sproveo mnoge reforme u Italiji, uključujući ireformu izbornog sistema.

Predsednički izbori u Češkoj (12. i 13. januar 2018. )

Zanimljiva poltička trka odigraće se početkom 2018. godine u Češkoj. Predsednički izbori biće održani 12. januara, a kampanje kandidata bile su prepune preokreta. Favorit je sadašnji predsednik Miloš Zeman, koji želi da osvoji novi mandat. On je stvorio čvrstu politiku sa SAD, međutim prate ga i kontraverze. Na početku godine, rekao je da neće imati kampanju i učestovati u debatama, međutim kasnije je sve to uradio. Takođe mnogi spekulišu da je lošeg zdravlja, što on demantuje. Njegov glavni protivnik tokom čitave godine bio je Mihal Horaček, koji je levičarskih uverenja, podržava EU i migrantske kvote. Međutim, u novembru je kanidaturu objavio i bivši premijer Mirek Topolanek koji takođe može da osvoji značajan broj glasova.

Opšti izbori u Švedskoj (9. septembar 2018. )

I Švedska će u 2018. birati novi sastav parlamenta, a pre četiri godine izbori su bili jako uzbudljivi. Najveća bitka tada se vodila između Socijal- demokratske partije levog centra i Umerene partije desnog centra. Socijalisti Stefana Lofvena su pobedili, ali su nakon krize morali da formiraju manjinsku vladu. Ipak, njihov mandat obeležile su neke hrabre političke odluke, kao što je priznavanje Palestine, i zahlađenje odnosa sa Saudijskom Arabijom, zbog njihovog tretiranja žena. Glasači će sada ocenjivati rad ove vlade i odlučiti da li će ih desni centar zameniti. Na političkoj sceni Švedske zanimljiva je i pojava partije Feministička inicijativa, koja je prva ženska partija koja je ušla u Evropski parlament. One se zalažu za borbu protiv svake diskriminacije, nasilja i traže da se vojni troškovi Švedske u potpunosti ukinu.

Predsednički izbori u Egiptu ( između 8. februara i 8. maja 2018. )

Abdel Fatah el-Sisi na vlast je dođao na krvav način. On je bio ministar odbrane u vladi Mursija, koji je bio na vlasti 2013. godine. Protiv njega i Muslimanskog bratstva izbili su protesti, a zatim i puč u koji je bio umešan el-Sisi. Čitav svet bio je zgrožen masakrom koji se dogodio u Kairu, kada su pobijene Mursijeve pristalice koje su bile na ulicama. El-Sisi je nakon toga pobedio na izborima. I u 2018. godini on želi da sačuva svoj mandat. Njegov glavni i jedini protivnik na prvim izborima bio je Hamdin Sabahi, koji se ovoga puta nij kanididovao. Zapažena je kanidatura Kalida Alija, levičara sa reformskim idejama koji ima male šanse za pobedu. Zanimljivo je i ime Esama Hegija, astronoma koji radi u NASA-i, i koji je takođe potencijalni kandidat.

Predsednički izbori u Venecueli (nije poznat datum)

Ceo svet će u martu ili aprilu posmatrati kako se, sada već očigledna diktatura Nikolasa Madura izboriti sa novim izborima. Za sada je već Maduro zabranio učešće za tri glavne opozicione partije, navodno zbog toga što su bojkotovali predhodne izbore u 2017. godini. Jedan od vođa opozicione partije Leopoldo Lopez, i dalje je u zatvoru zbog uloge u protestima koji su izbili prošle godine. Protesti su izbili nakon što je Maduro sprečio da opozicija održi referendum o njegovom opozivu. Mnogi ljudi su povređeni u nasilnom gušenju ustanka, i od tada se otpor smanjio usled straha od odmazde. U zemlji vlada strašna ekonomska kriza, a mnoge države sveta uvele su sankcije Venecueli. Pretpostavlja se da će ovi izbori biti čisto ceremonijalne prirode i da je Madurova pobeda očigledna.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)