Svi se boje Kim Džong Una, ali on je za njih mala maca! 9 ljudi koji SVET MOGU DA ZBRIŠU KAD GOD POŽELE!

Od kada je Donald Tramp preuzeo dužnost predsednika SAD, pažnja je usredsređena na severnokorejski program nuklearnog naoružanja, koji predsednik Kim Džong Un i dalje razvija. Istina je da Severna Koreja, u poređenju s drugim zemljama, ima malo nuklearnog oružja. U ovom trenutku još osam drugih država kontroliše nuklearno oružje, čiji ukupan broj, prema podacima Federacije američkih naučnika, iznosi oko 15.000.

Severna Koreja: 60

Pjongjang se 2003. zvanično povukao iz Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja (NPT), potpisanog 1968. Tri godine kasnije Severna Koreja obavila je prvu nuklearnu probu. Od tada razvijaju nuklearno oružje, uprkos nastojanjima američkih predsednika Džordža Buša, Baraka Obame i sada Donalda Trampa da uspore taj proces. Procenjuje se da ova zemlja trenutno ima 60 komada nuklearnog oružja.

Izrael: 80

Izraelska vlada nije zvanično ni potvrdila, ni poreka da ima nuklearno oružje, ali je javna tajna da ga ova bliskoistočna zemlja decenijama proizvodi. Godine 1986. Mordehaj Vanunu, bivši nuklearni tehničar i uzbunjivač, obelodanio je postojanje izraelskog nuklearnog programa.

Godine 2009. list “Gardijan” je objavio da je Barak Obama, koga je novinar upitao da li zna da neka bliskoistočna zemlja ima nuklearno oružje, “izbegao upadanje u zamku, rekavši da ne želi da nagađa”. Zapadni saveznici, poput SAD i Velike Britanije podržavaju izraelsku politiku držanja programa u “tajnosti”.

Indija: 130

Indija je u neprijateljskim odnosima sa susednim Pakistan, pri čemu obe zemlje poseduju nuklearno oružje. Uprkos tome, skoro 20 godina uspešno izbegavaju eskalaciju nuklearnog sukoba.

Godine 2003. Indija, koja nije potpisala NPT, obavezala se da nikada neće primeniti nuklearno oružje u sukobu, osim u slučaju da je napadne druga država.

Počeli su da razvijaju nuklearno oružje za vreme kinesko-indijskog rata 1960-tih godina. Od tada su više puta testirali nuklearno oružje.

Pakistan: 140

Za razliku od Indije, Pakistan se nije obavezao da neće prvi napasti nuklearnim oružjem.

Rat između Indije i Pakistana 1971. i indijska nuklearna pretnja podstakla je Pakistan da započne razvoj vlastitog nuklearnog programa.

Godine 2014. počeli su da razvijaju taktičko nuklearno naoružanje, manje bojeve glave pogodnije za primenu na bojnom polju nego za napade na gradove i infrastrukturu. Mogu se lansirati sa ratnih brodova i podmornica i, samim tim, aktivirati u kratkom roku.

Velika Britanija: 215

Kao i sve nuklearne sile, i Velika Britanija tvrdi da joj je nuklearno oružje potrebno za odbranu. Program za odvraćanje “Trident” sastoji se od četiri podmornice klase “vengard”, koje nose i do 16 Trident II D5 balističkih raketa, od kojih je svaka naoružana sa osam nuklearnih bojevih glava, piše "Telegraf".

Od 2010. do 2015. broj operativnih bojevih glava smanjen je sa 160 na 120.

Kina: 270

Kina je prvi put testirala nuklearno oružje 1964. godine. Poput Indije, Peking tvrdi da ga neće prvi upotrebiti.

Peking drži u tajnosti brojčane podatke. Iako je Kina potpisnica NPT, njeni ambiciozni vojni poduhvati izazivaju zabrinutost u pojedinim zemljama. Za sledeću godinu Kina je najavila predstavljanje sledeće generacije interkontinentalnih balističkih projektila, koji mogu da pogode bilo koju tačku u svetu i ponesu i do 10 nuklearnih bojevih glava. Prošle godine, Kina je predstavila slične nuklearne rakete dugog dometa sposobne da pogode ostrvo Gvam, koje pripada SAD.

Francuska: 300

Francuska je počela da razvija nuklearno oružje u vreme hladnog rata. Predsednik Šarl de Gol smatrao je da treba da ima odbrambene kapacitete nezavisne od SAD i NATO, strepeći da mu niko neće priteći upomoć ukoliko ga napadne Sovjetski Savez ili neka druga zemlja.

Francuska je treća svetska sila po arsenalu nuklearnog oružja, ali tvrdi da nema hemijsko, niti biološko naoružanje. Članica je NPT.

Godine 2008. predsednik Nikola Sarkozi najavio je smanjenje arsenala, pa je broj nuklearnih bojevih glava smanjen za 50 odsto u odnosu na maksimalan broj koji je zemlja imala tokom hladnog rata.

SAD: 6.800

Amerika je započela proizvodnju u doba predsednika Frenklina Ruzvelta 1942, u okviru Projekta “Menhetn”, koji je doveo do prvog testiranja nuklearne bombe, detonirane kod grada Alamogordo, u Novom Meksiku.

U Drugom svetskom ratu SAD su bacile nuklearne bombe na Hirošimu i Nagasaki, koje su u trenutku usmrtile desetine hiljada civila.

Sjedinjene Države su potpisale NPT, ali su odbile da se obavežu da neće prve napasti. Ranije ove godine, potpredsednik Džo Bajden najavio je dvostruko povećanje budžeta za “modernizaciju nuklearne strukture”, radi “odvraćanja napada na nas i naše saveznike”. Quartz je pisao da će SAD za deset godina potrošiti oko 400 milijardi dolara za modernizaciju arsenala.

Rusija: 7.000

Bivši Sovjetski Savez počeo je da razvija nuklearni program 40-tih godina XX veka nakon što je saznao za američki Projekat “Menhetn”. Posle trke naoružanja u hladnom ratu, nuklearno oružje je iz bivših svojetskih republika vraćeno je u Rusiju i veliki broj je uništen. Uprkos tome, Rusija je zadržala veliki arsenal.

Danas, kao i SAD, investira u modernizaciju i povećanje arsenala nuklearnog oružja.

U oktobru, predsednik Putin izjavio je da želi da doprinese smanjenju globalnog nuklearnog arsenala i “da će težiti tom cilju”, ali je dodao da će Rusija nastaviti da razvija program sve dok i druge zemlje to budu radile.

(Espreso.co.rs/Flipboard.com)