ONA je jedina ŽENA KOJOJ JE PUTIN DAO SVU MOĆ: Otkriveno ko je PRAVI RUSKI VLADAR IZ SENKE! (FOTO) (VIDEO)

Dobro je poznato da ne može svaki političar u Rusiji da uživa poverenje ruskog predsednika Vladimira Putina. To uspe samo malom broju ljudi, a među njima posebno mesto zauzima i jedna dama. Reč je o Valentini Matvijenko, koju zovu još i "Putinovom čeličnom lejdi".

Valentina Ivanovna Matvijenko predsednik je Saveta Federacije, gornjeg doma Federalne skupštine. Stalni je član Saveta bezbednosti Ruske Federacije. Od 2003. do 2011. bila je gubernator Sankt Peterburga.

Smatra se za treću ličnost u državi, odmah nakon predsednika Vladimira Putina i premijera Dmitrija Medvedeva.

OBRAZOVANJE I KARIJERA

Rođena je 7. aprila 1949. godine u Ukrajini, SSSR. Godine 1972. završila je Lenjingradski hemijsko-farmaceutski institut, a 1985. godine i Akademiju društvenih nauka pri Centralnom komitetu KPSS.

Godine 1991. završila je kurs za usavršavanje rukovodećih diplomatskih radnika pri Diplomatskoj akademiji Ministarstva inostranih poslova SSSR.

Od 1972. godine radila je pri Komunističkom savezu omladine. Od rukovodioca odseka Petrogradskog rejonskog komiteta Komunističkog saveza omladine napredovala je do prvog sekretara Lenjingradskog oblasnog komiteta Komunističkog saveza omladine, piše Telegraf.rs.

U periodu 1984—1986. bila je prvi sekretar Crvenogardijskog rejonskog komiteta KPSS, a u periodu 1986—1899. bila je zamenik predsednika Izvršnog komiteta Lenjingradskog sovjeta.

Godine 1889. izabrana je za narodnog deputata SSSR. Bila je predsednik Komiteta Vrhovnog sovjeta SSSR za pitanja žena, zaštite porodice, materinstva i dece.

U periodu 1991—1998. godine bila je na diplomatskoj službi. Bila je ambasador SSSR i Ruske Federacije u Republici Malti (1991—1994.), direktor Departmana za odnose sa subjektima federacije, parlamentom i društveno-političkim organizacijama Ministarstva inostranih poslova (1995—1997. godine), član Kolegijuma Ministarsta inostranih poslova (1995—1997.) i ambasador Rusije u Grčkoj (1997—1998. godine).

U periodu 1998—2003. radila je kao zamenik predsednika Vlade Ruske Federacije, nadgledala je socijalnu sferu. Dana 19. marta 2003. godine imenovana je za opunomoćenog predstavnika predsednika Ruske Federacije u Severozapadnom federalnom okrugu.

Od 2003. do 2011. godine obavljala je dužnost gubernatora Sankt Peterburga. Dana 31. avgusta 2011. imenovana je za predstavnika Vlade Sankt Peterburga u Savetu Federacije, a 21. septembra 2011. izabrana je i za predsednika Saveta Federacije. Postala je treća ličnost u državi i prva žena na toj funkciji.

Zalaže se za jačanje položaja žena u politici. Dobitnica je brojnih nagrada i priznanja.

ODNOS SA PUTINOM

Pre 14 godina bila je na poziciji zamenika premijera, a na preporuku Putina prebačena je funkciju izaslanika šefa države u Severozapadnom federalnom okrugu.

Ona je blisko povezana s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, što joj je obezbedilo i pobedu na izborima za gubernatora u Sankt Peterburgu, Putinovom rodnom gradu.

Koliko je blizak Putinov saveznik govori i to što je ju je 2011. godine postavio na čelo gornjeg doma parlamenta čime ju je napravio najmoćnijom ženom u zemlji.

ATENTAT

Federalna služba bezbednosti Ruske Federacije objavila je u maju 2007. godine, u vreme dok je bila na funkciji gubernatora Sankt Peterburga, da je zarobila dva pripadnika omladinske verske grupe koja je navodno pripremala atentat na ovu visoku rusku funkcioneruku i to upotrebom ručnih granata i plastičnog eksploziva.

Mediji su objavljivali da je reč o pripadnicima islamskoj terorističkoj organizaciji "Ćelija".

PORODICA

Dok je studirala upoznala je svog muža Vladimira Vasiljeviča Matvijenka. Par ima sina Sergeja Matvijenka (1973. godine). Godine 2003. Sergej je postao podpredsednik Banke Sankt Peterburga.

Kasnije je postao prvi podpredsedik u Vneshtorgbank. Bio je u braku sa Zarom Mgojan, ruskom pevačicom, jermenskog i kurdskog porekla. Venčali su se 2004. godine, ali su se razveli godinu dana kasnije.

SANKCIJE

Od pre tri godine, zbog krize oko Krima, ova dama je dospela na crnu listu Evropske unije i SAD, koji su joj uveli sankcije.

One su obuhvatale zamrzavanje njihove imovine u SAD i zabranu ulaska u SAD. Zbog uloge u pripajanju Krima Ruskoj Federaciji 2014, i Kanada ju je 17. marta 2014. stavila na spisak sankcionisanih lica.

POSETA SRBIJI

Ona je nedavno boravila u zvaničnoj poseti Srbiji. Srela se sa predsednicom parlamenta Majom Gojković i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Takođe se obratila i srpskim poslanicima na posebno zakazanoj sednici.

- Ruska federacija nije i neće priznati nezavisnost Kosova - izjavila je danas predsednica Saveta Federacije Federalne skupštine Rusije Valentina Matvijenko, prenose Agencije.

Matvijenko je novinarima u parlamentu rekla da su se dve zemlje u prošlosti svaki put podržavale i pružale ruku jedna drugoj.

- Mi smo zahvalni Srbiji, srpskom rukovodstvu i srpskom narodu na tome što nisu priznali nezakonito proglašene sankcije protiv Rusije. Zahvalni smo što ulažu napore na razvoju ekonomske saradnje - rekla je Matvijenko.

Ona je napomenula da svake godine odnosi između Rusije i Srbije dobijaju novi zamah u razlicicitim sferama, od privrede i obrazovanja do kulture i nauke.

Istakla je da je nedopustivo Srbiju stavljati pred “veštački izbor” - ili Zapad ili Rusija i poručila da u svetu nema snage koja bi mogla da sruši prijateljstvo i saradnju Rusije i Srbije.

- Nedopustivo je da vas danas ponovo stave pred veštički izbor ili Zapad ili Rusija. Rusija se uvek zalagala za pravo svake suverene države na saradnju sa bilo kojim partnerima. Danas je Srbija jedna od malobrojnih zemalja na svetu koja brani baš ovakav stav - poručila je Matvijenko u obraćanju poslanicima Skupštine Srbije na posebnoj sednici, prenose Agencije.

Dok je boravila u Beogradu ponovila je poziv Aleksandru Vučiću da poseti Moskvu, prvi put od kada je postao predsedik Srbije, piše Telegraf.rs.

(Espreso.co.rs)