MOJIH 7 GODINA UŽASA U NAJGOREM ZATVORU BRAZILA: Uhapšen zbog Srba, tamo sam se borio ZA PARE na život i SMRT!

Mato Pauk (55) iz Štitara kod Županje u Hrvatskoj, zbog optužbe za šverc i proizvodnju kokaina u Brazilu osuđen na 18 godina zatvora, od kojih je sedam godina odslužio u zatvoru Penitenciariju Lemos Brito, jednom od pet zatvora u Salvadoru, glavnom gradu brazilske države Bahije.

On je uspeo da pobegne iz ovog zloglasnog zatvora i pre 6 meseci se vratio u Hrvatsku, gde se nada mirnom životu.

On je za novinare Večenjeg lista dao intervju u kojem opisuje detalje svog boravka u zatvoru, za koji kaže da je "pakao koji nikad neće zaboraviti", i da "još ne veruje da je izvukao živu glavu". – Verujte mi, zatvor Penitenciaria Lemos Brito pravi je pakao iz kojeg se teško izlazi živ. Siguran sam da je bolje i kod đavola u paklu nego u tom zatvoru, u kojem borave najveći banditi, narkobosovi i ubice, ljudi koji su osuđeni na 300 i više godina zatvora – počinje priču Mato Pauk.

- Kada su me bacili u zatvor, prvih četrdeset dana spavao sam na golom betonskom podu. Nisam se prao mesecima jer nisam imao ni običan sapun, a o pranju zuba i sličnim "luksuzima" da i ne govorim. Bila je to mala ćelija s osmoro ljudi; bio je tu jedan Marokanac, Francuz, Britanac i dva Brazilca. Teško je bilo i komunicirati jer nisam znao jezik. Svaki sam dan gledao kako se ljudi sukobljavaju, tuku, kako neposlušne kažnjavaju. Ovdje glavnu reč vode dve bande, a ljudski život ne vredi ništa – govori Pauk.

- Nakon početnog šoka i privikavanja na scene za kakve sam mislio da postoje samo u filmovima, shvatio sam da moram nešto preduzeti kako bih preživeo. Naime, u zatvoru nema hrane, već ti je svakodnevno donosi porodica ili prijatelji. S obzirom na to da je moja porodica bila udaljena više od pet hiljada kilometara, ja nisam dobijao hranu. Kako sam prve dane bio gladan jer nisam imao šta da jedem, smišljao sam taktiku kako da dođem do nešto hrane da preživim. Detaljno sam proučavao način života zatvorenika i našao svoju šansu za život – priseća se Pauk, koji je tada odlučio da postane brazilski Rambo i zaradi novac da preživi.

- Video sam kako se u zatvoru održavaju borbe, u kojima pobednik, osim novca, stekne i neku reputaciju pa mirnije živi u zatvoru, u kojem su vladale bande, a ne policija. Komunicirao sam samo sa šefovima bande. Pomoglo mi je što sam jak u glavi. Znao sam da moram trenirati i ojačati kako bih pobedio u borbama i zaradio novac da kupim hranu. Verujte mi da su te borbe bile mnogo okrutnije od onih koje gledate u filmovima. Nije bilo sudija ni pravila. Ti si morao biti taj koji je ostao na nogama, a ne biti na podu.

Mato kaže da se priklonio bandama BDM i PCC koje su vladale zatvorom, a kojima su se bande CP i Familia Norde suprotstavljale. Njihovi su se članovi i ubijali i zbog najmanje sitnice, pa čak i za cigaretu.

Bande BDM i PCC u Brazilu imaju oko dva miliona sledbenika koji su naoružani kao prava vojska, govori Pauk.

Borbe su se održavale u krugu zatvora i bile su to borbe na život i smrt. Borac koji je pobedio po meču bi dobijao oko 30 evra od klađenja, a ostatak su uzimali šefovi bande.

- Taj mi je novac pomogao da ne umrem od gladi i da lagodno živim u zatvoru. Od tog sam novca uspio kupiti i dušek i ćebe, pa čak i ventilator. Uspeo sam da kupim čak i mobilni, koji je bilo strogo zabranjen. Zbog privilegija koje sam imao kao borac koji je uvijek pobeđivao i donosio novac šefu bande, mogao sam imati i mobilni - kaže Pauk.

On kaže kako je u brazilskom zatvoru normalno ubiti čoveka, jer smrtna kazna ne postoji, a svi su ionako osuđeni na 300 godina zatvora.

- Ubiješ jednog ili njih sto, isto ti je. Najviša kazna u zatvoru je deset dana samice i ništa više – govori Pauk.

- Bio sam svedok kada je jedan zatvorenik uzeo drogu i rekao da će platiti drugi dan, međutim nije. Šef bande ga je pozvao i udario mačetom po leđima da je ovaj iskrvario do smrti. Niko se na to nije obazirao. Policija je gledala, ali nije reagovala - kaže on.

Mato priča da je jednom izbila pobuna, to jest sukob između dve bande u zatvoru.

- Trebalo je da vidite taj sukob, koji je trajao nekoliko dana. Ma kakav sukob... bio je to pravi rat. Policija je samo isključila struju i vodu i prepustila da bande to reše same međusobno. Trebalo je da vidite koliko je zatvorenika tada poginulo. Leševi, odrubljene glave i ostali delovi tela razbacani po celom zatvoru! Za sedam godina, koliko sam boravio u zatvoru, četiri se puta dogodila takva pobuna u kojoj je ubijeno mnoštvo zatvorenika za šta niko nije odgovarao - priča Mate.

On kaže da najgore prolaze pedofili, silovatelji i doušnici. Za njih nema mesta u zatvoru. Čim šefovi bande otkriju razlog njihovog dolaska, odmah sledi suđenje unutar zatvora i osuda na smrt. Nakon što ih ubiju, režu ih na komade i stavljaju u vrećice za smeće, da nitko od policije ne primeti - priča Mate, koji je iskoristio jedno odsustvo da pobegne iz Brazila nazad u Evropu.

Inače, Pauk je u najzloglasnijem brazilskom zatvoru završio nakon što je označen kao vođa grupe koja je imala laboratoriju za proizvodnju kokaina u kojem je zaplenjeno oko 180 kilograma te droge. Ime Mate Pauka povezivalo se i sa hapšenjem 17 srpskih državljana na čijim su imanjima brazilski specijalci zaplenili 620 kilograma kokaina. Poznata akcija "razbijanja" dilera kokaina nazvana Spider web, Paukova mreža, dobila je ime upravo po Mati Pauku. U toj je akciji, zahvaljujući saradnji čak šest policijskih agencija, razbijena devetočlana grupa na čijem je čelu bio kanadski Hrvat Miroslav Mike Aničić.

Prema optužnici USKOK-a, oni su od 2010. do 2011. godine sa Bahama i iz Dominikanske Republike privatnim avionima u Evropu prokrijumčarili najmanje 174 kilograma kokaina koji je, kako se sumnjalo, nabavljan od kriminalnog kruga kojem je pripadao i Mate Pauk, koji sve optužbe negira.

- Radio sam za čoveka koji se bavio popravkom električnih aparata, zvučnika, radija i televizora.To sam radio. S njim sam obilazio klijente s kojima sam radio, kako bih upoznao grad. Jednog mog kolegu su zaustavili policajci na benzinskoj pumpi, počeli su da pretražuju automobil i pronašli su 20 kilograma kokaina. Mene su tada optužili zbog neke laboratorije droge za koju sam ja tada prvi put čuo. Na suđenju nisam ništa govorio jer nisam znao dobro jezik, a nisu mi hteli dati prevodioca. Osudili su me, a nisu mi dali ni priliku da se branim. Tvrde da sam jedna ruka paukove mreže u Brazilu, ali to nije istina, ja te ljude uopšte ne poznajem – energično tvrdi Pauk.

(Espreso.co.rs/Večernji list)