KAD SAM MORALA DA SPAVAM SAMO S 30 MUŠKARCA, TO JE BIO DOBAR DAN! Sandru su oteli i od tada joj se gubi svaki trag!

Svakog dana, svakog trenutka - žene se na prevaru i često prisilno nađu u trgovini ljudima, gde su one najvažniji faktor industrije tzv. seks roblja.

Statistike su nepouzdane budući da je većina takvih aktivnosti skrivena te se maskira navodno legalnim poslovima, poput rada u bordelima (gde su oni legalni) i tzv. salonima za masažu, piše New York Post. Oteta iz svog doma i odvedena u pakao prostitucije Sandra, 30, bivša je žrtva trgovina ljudima i seksualna robinja, kojoj je u izlasku iz tog pakla pomoglo američko udruženje Sanctuary for Families.

SILOVANJE ŽENA KOJE NOSE POCEPANI DŽINS JE NACIONALNA DUŽNOST: Izjava koja je ŠOKIRALA ceo svet!

Ona je oteta iz svog doma u centralnom Meksiku s 19 godina, kad je prisiljena na ulazak u svet prostitucije. Od svog je vlasnika-makroa uspela pobeći 2011. i od tada joj je pružena opsežna psihološka pomoć i pravno savetovanje, kao i zdravstvene usluge. Želeći zaštititi svoju porodicu, u ispovesti je odbila spominjati svoje prezime. Na dobar dan sam morala spavati sa samo 30 njih. Uvek sam nosila usku i kratku minicu i štikle. Afredo je bio moj makro pa bi on organizirao vozače koji bi me vozili u različite delove grada, poput Corone, Brooklyna i Jackson Heightsa. U autu bi uvek zadremala. Svake nedelje sam imala drugog vozača. Na loš dan, kad bi napustili New York i otišli na Long Island ili u Connecticut, za mene nije bilo odmora. U jednom danu, bilo bi 16 radnih sati, a to bi značilo 80 muškaraca na meni. Alfredo bi me tukao, oduzimao mi hranu, pa čak i vodu. Vozači s kojima je on radio reklamirali bi prostitutku na tzv. chicha kartici koje bi delili potencijalnim klijentima dok bi posrtali izlazeći iz jeftinih noćnih klubova u Brooklynu i Queensu.

I ja sam bila prisiljena deliti karticu budućim mušterijama. Ponekad bi te kartice imale sliku gole žene, a ponekad bi se na njima reklamirao dečji rođendan, ali svi su znali što one znače - broj na poleđini je služio za dogovaranje susreta sa ženama, njihovu dostavu. Dostavljali su nas poput pice. Neki od muškaraca su bili fizički radnici, neki su bili dobro obučeni, u odelima. Ako su govorili španski, plaćali bi 35 dolara za 15 minuta sa mnom. No, ako su govorili engleski, cena bi rasla na 45 dolara.

Za tu cenu mogli su raditi sa mnom šta su hteli. Ljudi misle da prostitutke nekako uživaju u tome što rade, ali mogu vam sa stopostotnom sigurnosti reći kako je to vrlo daleko od istine. Nikad nisam bila prostitutka. Nisam učinila ništa pogrešno, ali svaki dan kroz četiri godine koliko sam bila zarobljena sam silovana. Nisam bila dio Rendon-Reyes grupe, ali moji otmičari su koristili istu taktiku, sigurna sam. Alfredo me premlaćivao, pretio kako će mi pobiti porodicu ako ne budem činila što mi on kaže. Rođena sam na farmi u malom gradiću od svega 3000 ljudi, okruženom s dve planine. Tamo vlada glad i siromaštvo, a ja sama imam 16-ero braće i sestara. Često nismo imali dovoljno za jesti. Završila sam samo šest razreda osnovne škole, a onda sam ostala kod kuće pomagati svojoj majci. Sve počinje s prevarom kad sam napunila 16 godina, počela sam raditi u fabrici cipela gde sam zarađivala oko 4 dolara za smenu od 11 sati. Alfreda sam upoznala slučajno, kad sam imala 19 godina. On je bio star kao ja, a pristupio mi je kad sam za majku obavljala zadatke po gradu. Rekao mi je kako njegov brat traži radnike u svom prodavnici sa mobilnim telefonima.

Dala sam mu svoj broj telefona i nedelju dana kasnije me zvao da počnem raditi. Nakon što sam nedelju dana radila, Alfredo mi je rekao da mu se jako sviđam. Rekao mi je da me želi upoznati sa svojim roditeljima pa me je tražio da idem s njim do drugog grada gde se oni nalaze, 30 minuta autobusom udaljenog od nas. Našla sam se s njim na autobusoj stanici, a dok sam ja bila na WC-u, on nam je kupio karte. Seli smo na autobus, ali nakon što je prošlo više od sat vremena i nismo stigli, postala sam nervozna. Napolju se smračilo i počela sam paničariti. Morate razumeti kako ceo svoj život nisam bila nigde izvan svog rodnog grada. Celo sam ga vreme ispitivala "gde to idemo", a on je ležerno odgovarao "kod mojih roditelja".

Bila sam tako glupa da nisam rekla mami za Alfreda, a kad me on prisilio da je nazovem sa mobilnog i da joj kažem da ne brine za mene, odmah sam znala što će mi reći. Rekla sam joj da sam s muškarcem kojeg sam upoznala u gradu, a ona me nazvala "pendaja" (idiot) i spustila mi slušalicu. Svetska prestonica trgovine s ljudima. Nakon više od četiri sata, stigli smo u Meksiko Citi. Tamo smo seli na drugi autobus za Tenancingo. Tada to još nisam znala, no Tenancingo je svetska prestonica trgovine ljudima. To je mesto gde Rendon-Reyes ima svoju bazu, grad u kojem su sve kuće nove i svi voze nove aute. Za vreme Uskrsa imaju paradu u kojoj svodnici paradiraju po ulici, pokazujući svoje prostitutke.

Stigli smo u zoru i sećam se da je Alfredo nazvao nekoga i rekao "tu sam sa devojkom". Bila sam umorna i gladna, imala sam samo bocu vode i ostatke keksa koje sam uzela za bus. Alfredova sestra je otvorila vrata jedne od tih novih kuća i pokazala mi da se popnem gore do sobe. Dala mi je i neke suknje koje su prevelike, kao i tanki paketić tableta. Pitala sam je što je to, a ona je odgovorila "kontracepcija". Nije mi ništa bilo jasno. Nedugo nakon toga. Alfredo je ušao u sobu, pocepao mi farmerke i silovao me. To mi je bilo prvi put i nisam mogla prestati plakati. Zaključali su me u tu kuću i tako me držali danima, bez hrane i vode. Kad je Alfredo ponovno došao, rekao je da se vraćamo u Meksiko City. Terao me na seks i za vreme menstruacije prvog dana u apartmanu njegove sestre, ona mi je dala odvratno vulgarnu odeću, prozirne haljine i gaće, visoke pete... Nisam imala pojma što to znači biti prostitutka. Rekli su mi da ću morati plaćati za svoju hranu i stanarinu, i da ću biti "puta" (kurva). Rekla sam im da nema šanse da prodajem svoje telo, a oni su mi zapretili kako će me Alfredo prebiti. Jedan dan on me odveo u ulicu La Merced te me stavio da stojim pokraj drugih devojaka. Rekli su da naplaćujem oko 8 dolara za 15 minuta, a meni su rekli da dižem suknju samo za tu cenu. Ako muškarci žele nešto više, onda to moraju platiti. Ja sam morala donijeti 1500 pesosa čiste zarade svaki dan. Muškarci koji su dolazili i promatrali me znali su da sam nova na ulici, pa su počeli pevušiti "carne fresca" (sveže meso). Počela sam sa samo pet muškaraca i drugima koji bi mi pristupili sam govorila da sam zauzeta, nedostupna. Kako je dan prolazio, shvatila sam da ih je bilo već 30. Alfredo nije želio gubiti novac one dane kad sam imala menstruaciju, pa je osmislio rešenje. Očito mu to nije bilo prvi put da se služi s tom metodom.

Dao mi je sunđer za sudove namočen u alkohol i rekao mi da je umetnem u vaginu ili će mi je on staviti. Nakon tri godine u Meksiko Cityju, Alfredo mi je rekao da idemo u New York. Obećao mi je da me više neće slati na ulicu, već da će mi pomoći pronaći posao čišćenja kuća. Rekao mi je da će mi njegova sestra, koja živi u Coroni, pomoći oko toga. Nisam bila glupa, nisam mu verovala, ali čula sam da bi u Americi mogla doći do pomoći. Osim toga, imala sam sestru koja je živela blizu Vašingtona. pa sam se nadala kako ću nekako doći i do nje. Granicu smo uspeli preći iz drugog pokušaja - Alfredo je za to platio 3500 dolara i završili smo u Teksasu. Na kraju smo dospeli u Queens. Prisilili su me da živim u stanu njegove sestre, koja je i sama bila prostitutka te madam te je organizirala "dostave".

Celo sam vreme živela u strahu od toga, da ako ne budem slušala, Alfredo će poslati nekog u selo da ubije moju majku. Stoga sam bila poslušna, a u New Yorku mi je Alfredo počeo i verovati. Dao mi je vlastiti mobilni, većinom kako bi mogla dogovarati sastanke s klijentima. Još uvek me tukao. Jednom kad na telefon razgovarala sa svojom majkom i htela joj reći što se zapravo događa, uleteo je u sobu, izbio mi telefon iz ruke i udario me tako jako u trbuh da sam počela krvariti. Njegova sestra mi je dala čašu piva pomešanu sa kašikom šećera pa me prisilila da u sebe stavim sunđer. Moja unutrašnjost je gorela, ali morala sam ići raditi.

Novac koji sam zaradila Alfredo je potrošio na izgradnju vile za svoju porodicu u Meksiku, skupe automobile i odeću. Jedino što sam ja dobila bio je mali zlatni privezak Device Marije koji sam nosila oko vrata. Jedan dan, kad se pružila dobra prilika, nazvala sam sestru i uspela joj ispričati sve.

Obećala je da će mi pomoći. Bila sam na putu za Boston i na putu za "druženje" sa 80 muškaraca. Tog je dana jedna od mušterija pokušala opljačkati bordel i usmjerio je pištolj prema meni. Pustio me kad sam mu rekla da sam već zvala policiju. Bio je to blef, ali je nekim čudom uspio. Ali znala sam da pod hitno trebam van iz tog pakla. Mesec dana nakon povratka u New York, počela sam pakirati svoju odeću. Alfredo je ušao u sobu i počeli smo se svađati. Izbacivao mi je odeću iz kofera i unosio mi se u lice, no rekla sam mu da, ako me udari, ću vikati toliko jako da će susedi pozvati policiju, kojima ću reći sve što se događa. Bilo je toliko besan da mi je strgnuo lančić s vrata i bacio me na pod. Samo sam ustala i otišla iz stana, bez odeće. Nazvala sam svoju sestru i otišla u konzulat Meksika.

Poslali su me u sklonište Sanctuary for Families Pomogli su mi da dobijem vizu i ostanem u New Yorku. Također su sredili i vizu za moju majku, kojoj su Alfonso i drugi svodnici pretili. Nakon mog bega, Alfredo je nazvao moju majku i rekao joj sve - samo u svojoj verziji, kako je ceo posao bila moja ideja i kako sam pobegla s drugim muškarcem. Moja mama sad živi sa mnom u Njujorku, i uprkos svemu što smo prošle, dobro se slažemo. Ne znam šta se tačno dogodilo s Alfredom, mislim da se odselio natrag u Meksiko. Pomažem američkim vlastima da ga pronađu i privedu s informacijama koje imam.

Želim pravdu zbog onog što mi je učinio, ali što će sigurno i u budućnosti činiti drugim sirotim devojkama. Ja se više nikoga ne bojim. Danas imam sina, koji nije rezultat mog prošlog života. Učim engleski, radim u restoranu i sanjam kako ću postati kuvarica nakon što završim kulinarsku školu. Kad sam kod kuće sa sinom, pečem kolače kako bi dodatno zaradila. Na svoj najdraži kolač šlagom ispisujem SLOBODA.

Nakon svega, još uvek imam nade.

(Espreso.co.rs / Express.hr)