ISLAND OBEĆANA ZEMLJA? O čemu pričate, opisaću vam moj DEVETI KRUG PAKLA na ovom ostrvu!

Ceo Balkan je juče pročitao tekst Hrvata koji je otišao da živi na Islandu, i hrvatskom poslaniku Goranu Aleksiću poslao hvalospev o ovom ostrvu, koji je ovaj objavio na svom Fejsbuku.

Goranu je, međuti, u toku dana stigla i reakcija na ovaj tekst. U reakciji jednog drugog Hrvata, koji se nije tako dobro proveo na Islandu, dominiraju sumorni tonovi.

Anonimni radnik je poslaniku hrvatskog parlamenta Aleksiću napisao da želi svojom pričom da demantuje radnika iz Hrvatske koji je napisao da je imao odlična iskustva na Islandu.

Prenosimo njegovu poruku u celosti:

ISPOVEST ČOVEKA KOJI SE ODSELIO NA ISLAND: Svi su nasmejani, u banci ti nude kafu, a PRAVO IZNENAĐENJE usledilo je kad sam dobio PRVU PLATU!

"

Island, drugo mišljenje!

Ima jedan negativan komentar o radu na Islandu, koji mi je preneo jedan čovek koga ne poznajem, pa istini za volju moram preneti i to, bez ikakvih intervencija u tekstu:

"Evo vam se javljam da demantujem tog gospodina sa islanda. Želeo bih ostati anoniman ako želite objaviti moj demant. Proveo sam pet meseci radeći na Islandu u gradiću blizu Rejkavika pa ću vam opisati moj deveti krug pakla.

Kao prvo nije istina da na prvoj plati ne plaćate poreze jer sam ja uredno platio 37 posto.

Kao drugo plata blagajnica u supermarketima nije 3.000 evra već oko 2.000 čak i nešto manje i u pravilu vam tu rade deca od 16 do 18 godina, retkost je videti gospođu od 40 godina.

Treće, u banci vam ne daju izlistaj plate, a kad pitate u firmi oni vam kažu da banka to daje.

Četvrto, uopšte nisu ljubazni ni nasmejani, vrlo su mrki i ne bi vam pružili ruku za pomoći.

Peto, velika većina su notorni alkoholičari, a oni koji nisu leče se od alkohola.

Šesto, što se tiče posla, gore nego kod nas, ako imaš vezu dobićeš posao, ako ne, možeš ići kući. Svaki gradić ima svog šerifa koji vedri i oblači i ne cene dobrog radnika, kao ni u Hrvatskoj.

Sedmo, bez obzira na prividno dobar standard žive svi na kredit, od firmi do domaćinstava. Stanovi za iznajmljivanje su enormno skupi, ako ga uopšte nađete - 60 kvadrata košta 1.300 eura a prosečna plata je 2.000 eura. Kurs strašno varira tako da na pogrešan dan možete izgubiti i do 2.000 kuna.

Osmo, što se tiče birokratije, isto kao i kod nas - ako imate veze sve je moguće. Privremenu kenitalu dobijete za dva do tri dana jer bez nje nema isplate plate, a onu pravu kenitalu koju bi trebali dobiti za 30-ak dana ja sam dobio nakon 78 dana, to jest kad sam već bio u Hrvatskoj.

Deveto, putevi su im grozni - rupa na rupi. Kao narod su vrlo traljavi i šporki, oni kažu opušteni. Ne znam zašto se ta zemlja u medijima prikazuje kao obećana zemlja, jer to nije. Ljude je strah pisati istinu jer se boje, verujte mi da je i gore od ovog što sam napisao.

Savetujem ljudima da idu na Island samo ako imaju nekog ko je proveo 10 godina na Islandu i to vrlo bliskog, inače se neće dobro provesti.

Pozdrav"

Međutim, javila se i jedna gospođa koja kaže sledeće:

"Ćao, ima nas još, ali život je i bolji od onog sto Vam je Vaš poznanik napisao. Ja sam tu od 1996, imam šestoro dece i troje je završilo ovu godinu fakultet, neki su krenuli dalje na master, a neki još uče... Da sam ostala u mojoj voljenoj Hrvatskoj bili bi gladni i bosi, ali eto to je život, mi se trudimo da idemo svake godine na odmor od tri meseca da si nakupimo baterije preko zime... Lep pozdrav od Bracke sa njenom porodicom."

Moj komentar - budite uvek oprezni sa svim stvarima u životu, pa tako i sa odlascima na rad u inostranstvu. Možete proći dobro, loše ili osrednje, ali ja nekako verujem da ipak najviše sve zavisi od svakoga od vas ponaosob!

Poslanik Aleksić je na kraju objavio i svoj komentar na sve:

"ISLAND PROTIV ISLANDA!

I konačno, ima onih koji su potpuno pogrešno shvatili moja prenošenja iskustava s Islanda. Ja ne hvalim Island, i ja ne nagovaram nikoga da ide iz Hrvatske. Preneo sam samo tuđa iskustva.

Ono što bih volio da se dogodi jest da ona iskustva koja nam prenesu Hrvati koji rade vani, pokušamo uvesti i ovde kod nas.

Zar ne bi bilo sjajno kad bi sindikati kod nas kontrolisali poslodavce u vezi sa stvarno odrađenim satima radnika?

Zar ne bi bilo sjajno da naše banke počnu konačno zakonito poslovati, a ne i dalje pelješiti građane nezakonitim kamatama koje su samovoljno, jednostrano i vanugovorno određivale i određuju zadnjih 15 godina?

Zar ne bi bilo sjajno da se ceni rad, i da se rad plati prema stvarnim rezultatima rada?

Zar ne bi bilo sjajno kada bi i naši radnici počeli ceniti poslodavce i govoriti o njima lepe reči?

Zar ne bi bilo sjajno kada bismo uspeli politički klijentelizam zauvijek izbaciti iz državnog sektora?

Zar ne bi bilo sjajno kada bismo Sabor smanjili na 101 zastupnika, ali isto tako i svu državnu i lokalnu upravu za jednu trećinu?

I tako dalje...

Poenta mojih pisanja jest - popravimo se, ali sve mora početi odozgo, od glave!

Međutim, i temelji moraju početi razmišljati, a ne samo čekati da se stvari dogode...

P. S. Ne tražite nikakve kontakte ljudi koji su na Islandu, nisam posrednik za zapošljavanje. Ja sam saborski zastupnik koji se u ovome trenutku bori pre svega za pošteno poslovanje hrvatskih banaka odnosno za usmeravanje banaka na pravi put!

(Espreso.co.rs/Večernji list)