JABUKA RAZDORA: Evo zbog čega Katalonija zaista želi da se otcepi od Španije! (FOTO)

Evropska, a i svetska štampa već danima prenosi vesti o sukobima koji se dešavaju u Španiji, a koji su nastali kao posledica želje Katalonaca da se odvoje.

Ali šta se krije iza želje Katalonaca za otcepljenjem?

Za odgovore na ova pitanje potrebno je vratiti se u prošlost.

Problemi između Španije i Katalonije počeli su pre nekoliko vekova. Ukratko, Katalonija se u XII veku ujedinila sa Aragonijom, a potom u XV, brakom Fernanda II od Aragona i Izabele I od Kastilje, spojila se sa Kastiljom, čime se polako formira obris današnje Kraljevine Španije. Katalonci su i u to doba, kao i danas imali svoj jezik i autonomiju, ali pomeranjem trgovačkih puteva ka Atlantiku, Kastilja i Madrid su jačali, a Katalonci slabili.

Prvi pokušaj prema autonomiji bio je jedan od razloga španskog građanskog rata, a ishod je bila Frankova diktatura u kojoj je slomio i smanjio brojna građanska prava, ukinuo autonomiju Katalonije i zabranio katalonski jezik.

U doba borbe Španske Republike protiv Franka i njegovih fašističkih saveznika, Katalonija je odigrala značajnu ulogu. Nakon njegove smrti 1975. godine, povratak Španije u demokratske vode bio je utemeljen u novom Ustavu koji je stvorio decentralizovanu, ali ne i formalnu državu.

Katalonija je krajem sedamdesetih godina priznata kao autonomna zajednica s vlastitim parlamentom i vladom.

Činjenica je da je Španija dala Kataloncima značajan nivo političke autonomije, ali Katalonci nisu smatrali da je to dovoljno. Španci su u jednom trenutku bili spremni da dopuste ovoj regiji posebnu autonomiju, ali je Ustavni sud to osporio.

Rezultat je bio veliki bes građana koji se dodatno pojačao upadanjem u svetsku ekonomsku krizu.

Katalonci su mislili da je Madrid odgovoran za teško finansisko stanje u kojem su se našli. Ono što je zapravo najviše naljutilo Katalonce je što plaćaju veći porez siromašnim regijama obzirom da spadaju u najbogatiji region Španije. Ipak, dobijaju najmanje novca od centralne vlade što ih dodatno iritira.

Katalonci tvrde da imaju pravo da se otcepe, da to mogu i da će to uraditi. Njihovi balkoni i prozori su ukrašeni katalonskim zastavama i porukama da se zaokruži "si" za razlaz sa Španijom. Oni su odlučni, ratoborni i spremni za otcepljenje, barem većina njh.

Ipak neki iz Barselone su protiv otcepljenja Katalonije budući da bi time automatski izašli iz EU, a Španija bi stavila veto na njihov ulazak, pa ispada da ih time drže u šaci.

Veliko je i pitanje hoće li Katalonija smeti da uopšte da koristi evro, ali to ne brine najradikalniju katalonsku separatističku stranku jer ona ne želi da ima nikakve veze sa evropskom valutom.

Stranke koje se bore za nezavisnost Katalonije su osvojile regionalne izbore 2015. godine.

Njih ima u raznim bojama, od buržujskih nacionalista do anti-kapitalističkih anarhista, a jedina zajednička nit im je zahtev za referendumom iliti "pravom na odluku", kako ga nazivaju. Vlada u Barseloni se zapravo poziva na pravo na samoodređenje naroda.

Sa druge strane, Madrid tvrdi da referendum nije zakonit jer španski Ustav ne predviđa tako nešto. Prema njihovom ustavu, referendumi su dopušteni jedino na nivou države, a ne njihovih pokrajni.

Ljubitelji fudbala su na primer zabrinuti da će prva Katalonska liga da padne na kvalitetu zbog manjka jakih klubova, ali sa druge strane i španska liga će biti na gubitku.

Na kraju se postavlja pitanje da li je španska vlada predugo zatvarala oči pred problemom jer se nadala da će on nestati sam od sebe ukoliko ga dovoljno ignoriše ili su možda mislili da ideja o referendumu nikada neće ovoliko zaživeti. Možda su mislili da Katalonci samo "laju, ali ne ujedaju".

Stvar koja dodatno komplikuje već zategnutu situaciju je takozvani "domino efekat", a svi znamo čega se Španija najviše boji. Složićete se, ambicije Baskije za nezavisnošću nisu nimalo za potceniti.

(Espreso.co.rs)