SAD troši milijarde dolara na sovjetsko oružje za Siriju

Pentagon je odvojio 2.2 milijarde dolara za kupovinu velikih količina oružja i municije iz zemalja bivšeg Istočnog bloka, prikrivajući pritom njihovo konačno odredište: Siriju

Poraz Islamske države u Siriji zavisi od ogromne količine oružja iz Istočne Evrope koje Pentagon pod velom tajne šalje u ruke oko 30,000 boraca protiv ISIS-a.

Naoružani kalašnjikovima, minobacačima i municijom sa oznakama fabrika sa Balkana, i iz Centralne Evrope i bivših sovjetskih zemalja, ove jedinice predvode borbe za oslobođenje Rake, glavnom gradu takozvanog kalifata. Balkanska mreža za istraživačko novinarstvo, BIRN, i Mreža za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji, OCCRP, otkrili su da Pentagon ovim borcima oružje dostavlja koristeći nepotpunu dokumentaciju, ne otkrivajući državama od kojih kupuju naoružanje da je krajnja destinacija Sirija.

Stručnjaci za transfer oružja sa kojima su BIRN i OCCRP razgovarali kritikovali su SAD zbog skrivanja krajnje destinacije naoružanja koje Pentagon kupuje, zaobilazeći međunarodna pravila o trgovini oružjem, a Pentagon je bio i primoran da prestane da transportuju oružje preko Nemačke, nakon što su zvaničnici u Berlinu izrazili zabrinutost zbog velikih količina oružja koje su prolazile kroz američke vojne baze u Nemačkoj na putu ka Siriji.

Prema podacima do kojih su došli BIRN i OCCRP, Pentagon je od septembra 2015. do maja 2017. godine potrošio više od 700 miliona dolara na oružje i municiju koja je najverovatnije namenjena sirijskim pobunjenicima.

Ministarstvo odbrane SAD-a je budžetiralo 584 miliona dolara za operaciju borbe protiv ISIS-a u Siriji za finansijske godine 2017. i 2018. godine, kao i 900 miliona dolara za nabavku municije sovjetskog tipa od sada do 2022.

Ukupna suma od 2,2 milijarde dolara verovatno ne predstavlja celokupnu vrednost oružja koje će borci u Siriji dobiti u narednim godinama.

Pentagon šalje oružje i municiju u Siriju preko razgranate logističke mreže koja uključuje trgovce oružjem, špediterske kompanije, kargo avio kompanije, nemačke vojne baze i balkanske aerodrome i luke.

Nabavka ide preko dva kanala. Jednim upravlja američka Komanda za specijalne operacije, SOCOM, a drugim Pikatini Arsenal, malo poznati depo oružja iz Nju Džerzija.

Od jula 2017. godine, Pentagonova operacija protiv Islamske države je jedina vojna akcija Vašingtona u Siriji, nakon što je Predsednik SAD-a Donald Tramp zatvorio Operaciju Sikamor koju je finansirala CIA i koja je imala za cilj naoružavanje sirijskih pobunjenika koji se bore protiv predsednika Sirije Bašara Asada.

Tramp se zakleo da će „zbrisati“ ISIS i alocirao je dodatna sredstva za akciju Pentagona, u sklopu koje se sada finansiraju mnoge prethodno antirežimske grupe.

S obzirom na velike količine oružja koje se slivaju u Siriji i završavaju u rukama različitih grupa koje danas imaju zajedničkog neprijatelja u Islamskoj državi, analitičari upozoravaju na opasnost šireg sukoba u ovoj zemlji koji može izbiti nakon poraza ISIS-a.

Iz Pentagona su BIRN-u i OCCRP-u rekli da su pažljivo proverili primaoce oružja kao i da se naoružanje u Siriju šalje postepeno.

Obuči i opremi: Pentagonova promena strategije

Dok je ISIS sve brže osvajao teritorije u Siriji 2014. godine, u pokušaju da se odgovori na ovu pretnju, Pentagon je lansirao takozvani ‘program obuke i opremanja’. Sa budžetom od 500 miliona dolara, SAD su nameravale da obuče i formiraju nove snage sirijskih boraca koje bi naoružane modernim američkim oružjem stale na put Islamskoj državi.

Ali devet meseci kasnije, nakon što je samo nekolicina regruta dospela na ratište, program je propao.

Suočen sa oštrom kritikom u medijima, Pentagon je morao da smisli novi plan. Dokument Pentagona iz februara 2016. godine, pokazuje da od septembra 2015. godine, gotovo medijski nepropraćeno, Pentagon tiho prebacuje akcenat na naoružavanje sirijskih pobunjenika koji su već na tlu, ovog puta sa oružjem i municijom Istočnog bloka koju su ovi borci već koristili.

Naoružanje sovjetskog tipa - novo kao i ono sa zaliha - je dostupno u Centralnoj i Istočnoj Evropi, bivšim sovjetskih zemljama, kao i Kini i Rusiji. Kina i Rusija, dva velika dobavljača, su za Pentagon van dometa, jer njihova vojna oprema potpada pod sankcije SAD-a.

Prva isporuka Pentagona sirijskim borcima, sadržala je 50 tona municije i stigla je u oktobru 2015. godine, samo mesec dana nakon promene politike. Municija je bačena iz vazduha arapskim jedinicama u okviru tada tek oformljenih Sirijskih demokratskih snaga, SDS, koalicije predvođene Kurdima, koja trenutno predvodi borbu za vraćanje Rake, i glavni je saveznik Pentagona u Siriji.

Ova pošiljka svakako nije jedinstven događaj i SDS nije jedina grupa koja je dobila podršku - Pentagon naoružava i koaliciju pobunjenika na jugoistoku Sirije.

SOCOM-ova linija snabdevanja

Pentagonova Komanda za specijalne operacije, SOCOM, nije ranije priznavala svoju ulogu u programu ‘obuka i opremanja’ u Siriji, ali je u pisanoj izjavi za BIRN i OCCRP, Pentagon potvrdio da je SOCOM bio zadužen za nabavku oružja i municije za sirijske pobunjenike.

Od promene u strategiji do maja 2017. godine, SOCOM je od Bugarske, Bosne i Hercegovine (BiH), Češke Republike, Kazahstana, Srbije, Poljske i Rumunije kupio oružje i municiju vrednu 240 miliona dolara, pokazala je analiza hiljada dokumenata o nabavkama koju su sproveli BIRN i OCCRP. Pre početka programa, njihova potrošnja na oružje iz Istočnog bloka je bila zanemarljiva.

Iako SOCOM snabdeva oružjem američke partnere i u drugim konfliktima, dokumenta, ekspertske analize i svedočenje podizvođača uključenog u tok snabdevanja potvrdili su da je za ovo oružje Sirija bila glavno odredište.

Dokumenti o kupovini oružja, tovarne liste i podaci o praćenju brodova pokazuju da je od decembra 2015. do septembra 2016. godine, SOCOM takođe unajmio četiri teretna broda koja su iz rumunskih i bugarskih luka na Crnom moru, krcata sa 6,300 tona municije, otplovila ka vojnim bazama u Turskoj i Jordanu, glavnim logističkim centrima za snabdevanje sirijskih pobunjenika.

SOCOM je takođe unajmljivao komercijalne kargo letove preko azerbejdžanske avio kompanije Silk Vej do baza u Turskoj i Kuvajtu, drugih ključnih centara u misiji Pentagona protiv ISIS-a.

Pentagon je tražio dodatnih 322,5 miliona dolara za finansijsku godinu koja se završava u oktobru 2017. i 261,9 miliona dolara za narednih 12 meseci, za kupovinu naoružanja za borce u Siriji.

Zahtevi za finansiranjem koje su pripremili Pentagon i Trampova amdinistracija pokazuju da Pentagon ovim novcem planira da kupi desetine hiljada pušaka AK-47 i raketnih minobacača, kao i stotine miliona komada municije.

SOCOM je već načeo budžet u februaru, nakon što je objavio „šoping listu“ vrednu 90 miliona dolara konkretno za Siriju, a u koju su BIRN i OCCRP imali uvid. Na listi se nalazi 10,000 AK-47-ica, 6,000 raketnih minobacača, 6,000 teških i lakih mitraljeza i 36 miliona komada municije.

Pikatini - novi igrač razotkriven

SOCOM, međutim, nije jedina jedinica Pentagona koja kupuje municiju za sirijski program.

Pikatini Arsenal, vojna baza u Nju Džerziju, uz pomoć sestrinske ustanove na ostrvu Rok u Nju Džerziju, je takođe važan deo lanca snabdevanja.

Od kako je Pentagon promenio strategiju i počeo da snabdeva sirijske borce oružjem iz Istočnog bloka, Pikatini Arsenal je od Avganistana, Bugarske, BiH, Hrvatske, Rumunije, Češke Republike, Ukrajine, Jermenije, Poljske i Srbije kupio oružje i municiju namenjenu borcima u Siriji u vrednosti od 480 miliona dolara.

Pikatini se javno hvalio snabdevanjem Iraka i Avganistana velikim količinama naouržanja iz zemalja bivšeg Istočnog bloka, ali je daleko obazriviji kada je u pitanju kupovina i dostavljanje oružja borcima u sirijskom sukobu. Sukob u Siriji dovodio je do sukoba na međunarodnom nivou i uključuje snabdevanje paravojnih grupa, a ne državnih armija.

Dok je tokom kupovina „nestandardne municije” - američki eufemizam za oružje sovjetskog tipa - za Irak i Avganistan finalna destinacija bila je jasno ozačena, čini se da je politika Pentagona da ne obeležava na isti način robu koja je namenjena Siriji.

BIRN i OCCRP otkrili su sedam ugovora, ukupne vredosti od 71 milion dolara, koji su potpisani u septembru 2016. godine i koji navode Siriju ili po imenu ili pod šifrom V7, internom šifrom koju Ministarstvo odbrane SAD-a koristi za sirijski program.

Ali informacija da je finalno odredište Sirija je brzo izbrisana iz javnih dokumenata nakon što su u martu ove godine BIRN i OCCRP pitali Ministarstvo odbrane i zemlje dobavljače o ovim isporukama.

Novinari su napravili kopije svih dokumenata pre nego što su izbrisani. Pentagon je odbio da objasni ove izmene.

Pored ugovora u vrednosti od 71 milion dolara u kojima je bilo navedeno da je oružje namenjeno Siriji, Pikatini je kupio još 408 miliona dolara vredno naoružanje od zemalja bivšeg Istočnog bloka bez pominjanja finalnog odredišta.

Očekuje se da isporuke sirijskim pobunjenicima rastu u predstojećim godinama pošto je Pikatini već namenio 950 miliona dolara za kupovinu municije sovjetskog tipa do 2022. U prethodnoj deceniji na ovo oružje potrošili su 1,3 milijarde dolara.

Pikatini i CIA

CIA je koristila Pikatini Arsenal, malo poznatu vojnu bazu Pentagona, za kupovinu oružja za pobunjenike protiv Asada, tvrdi SOCOM-ov podizvođač, koji je zamolio da ostane anoniman.

Ovaj izvor tvrdi da je pored toga što je učestovao u nabavci oružja za Pentagonov ‘program obuke i opremanja’, Pikatini Arsenal kupovao oružje i u okviru tajne operacije agencije CIA pod nazivom Sikamor. CIA je tokom operacije Sikamor naoružavala sirijske pobunjenike koji se se borili protiv Predsednika Asada.

Operaciju Sikamor, koja je započeta 2013. godine pod Predsednikom Barakom Obamom, zaustavio je u julu 2017. Donald Tramp.

Podaci o nabavkama pokazuju da je Pikatini Arsenal kupovao municiju sovjetskog tipa za Kamp Stenli u Teksasu, koji je, prema izveštaju bivšeg analitičara agencije CIA iz 2015. godine, verovatno tajni CIA depo odakle ova organizacija naoružava pobunjeničke grupe od Nikaragve do Avganistana.

Ugovor Kamp Stenlija sa Pikatinijem iz juna 2016. za nabavku „nestandardnog oružja” takođe ukazuje na umešanost američke centralne obaveštajne agencije. Naime, u ugovoru se navodi da će nedefinisane količine oružja kao što je AK-47 i RPG biti kupljene u ime „Drugih vladinih agencija“ što je eufemizam za službu CIA.

Sa dna kace

Novootkriveni kanal vredan 2,2 milijarde dolara koji finansira SAD, kao i prethodni kanal od 1,2 milijarde evra koji su finansirali Saudijska Arabija, Jordan, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati, a koji je prethodno otkrio BIRN, znače bum za proizvođače oružja u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Proizvođači oružja i municije kao što su to Krušik u Srbiji i VMZ vojna fabrika u Bugarskoj su drastično povećale proizvodnju kako bi odgovorile na porast potražnje. predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u julu, prilikom posete nedavno otvorenoj fabrici metaka Belom, obećao da će „livade i šume“ pretvoriti u fabrike oružja i gotovo udvostručiti srpski izvoz oružja na 750 miliona dolara do 2020.

Iako fabrike povećavaju proizvodnju, dokumenti do kojih su došli BIRN i OCCRP pokazuju da su podizvođači Pentagona primorani da traže po svetu nove izvore i da su tražili dozvolu da Pentagonu umesto novoproizvedenog obezbede zastarelo naoružanje iz zaliha.

SAD su tradicionalno bile okrenute Rumuniji i Bugarskoj prilikom kupovina "nestandardnog naoružanja", ali je porast potražnje primorao podizvođače da oružje po;nu da nabavljaju i u Češkoj, BiH, Srbiji i sada Rusijinim komšijama, Ukrajini, Jermeniji i Kazahstanu, i čak Avganistanu.

Pentagonski podizvođač, koji je tražio da ostane anoniman, kaže da sa porastom potražnje, takmičenje podizvođača da obezbede oružje, postaje sve surovije, prisiljavajući ih da kupuju i od zemalja kao što su Pakistan i Vijetnam.

Ovaj izvor rekao je da je ovo stvorilo „okruženje u kom je pohlepa motivišući faktor kod većine […] uključenih podizvođača.“

Oskudna ponuda je naterala Pentagon da spusti standarde za oružje i municiju. Zvanična dokumenta do kojih su došli BIRN i OCCRP pokazuju da je Pentagon, koji je prethodno je od dobavljača zahtevao da obezbede opremu koja nije starija od 5 godina, u februaru za neke nabavke izbacio ovaj uslov.

Municija koja se čuva u lošim uslovima propada, ponekad postaje neupotrebljiva ili čak opasna. Pentagonski podizvođač koji je trebalo da obučava sirijske pobunjenike je stradao u junu 2015. godine kada je 30 godina stari RPG minobacač, kojim je rukovao, eksplodirao na poligonu u Bugarskoj.

Nepoštovanje sistema za kontrolu trgovine oružjem

Glatko snabdevanje Sirije oružjem ne zavisi samo od držanja krajnjeg odredišta oružja u tajnosti već i - kako kažu eksperti koji su pregledali dokumenta do kojih su došli BIRN i OCCRP - od zemalja dobavljača u Istočnoj Evropi koji ne postavljaju previše pitanja o tome zašto SAD traži toliko oružja.

Analitičari veruju da time obe strane verovatno krše svoje međunarodne obaveze.

Važeća potvrda o krajnjem korisniku koja garantuje krajnje odredište oružja i municije je standardni međunarodni pravni uslov za dobijanje dozvole za izvoz oružja, ali potvrda o krajnjem korisniku koju izdaje SOCOM u okviru sirijskog programa i u koju su BIRN i OCCRP imali uvida ne pominje ovu zemlju Bliskog Istoka.

Umesto toga, sam SOCOM se navodi kao krajnji korisnik, uprkos činjenici da američka vojska ne koristi oružje Istočnog bloka. Dokument navodi da će se „materijal koristiti za potrebe odbrane u direktnoj upotrebi od strane američke vlade, koju prenose putem grantova kao što su programi vojnog obrazovanja i obučavanja ili bezbednosne pomoći.“

Dokument je sročen slično kao i četiri SOCOM-ove potvrde o krajnjem korisniku koje su procurele krajem juna, a u kojima stoji da su oružje i municija namenjeni „isključivo za upotrebu od strane američke Komande za specijalne operacije, njihovih NATO saveznika i partnera kao podrška treninzima, i operacijama bezbednosne pomoći i podrške stabilnosti.“

U detaljnom pisanom odgovoru dostavljenom BIRN-u i OCCRP-u, Pentagon nije osporio da je označio američku vojsku kao krajnjeg korisnika, dodajući da na prenos oružja sirijskim pobunjenicima gleda kao na deo svog programa „bezbednosne pomoći”, koristeći isti termin koji je korišćen u pravnom dokumentu.

Patrik Vilken, istraživač Amnesti internešnla specijalizovan za trgovinu oružjem, opisuje ove potvrde o krajnjem korisniku kao „veoma varljive”.

„Potvrda o krajnjem korisniku koja ne sadrži ovu informaciju [konačno odredište] bila bi samoponištavajuća i veoma neuobičajena,” kaže Vilken.

Vašington nije još ratifikovao UN-ov Sporazum o trgovini oružjem (ATT), međunarodni ugovor koji reguliše trgovinu oružjem i koji obavezuje zemlje potpisnike da jasno navedu finalnu destinaciju naoružanja kojim se trguje. Jedan od ciljeva ovog ugovora je da spreči da oružje dospe u ratne zone, kao i da poveća transparentnost trgovine naoružanjem. Iako ovaj sporazum za Vašington još uvek nije pravno obavezujuć, od SAD-a kao potpisnice se očekuje da ne ignoriše dogovor - upravo ono što prema rečima Patrika Vilkena - Vašington radi.

Kao član Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Vašington je, međutim, potpisao seriju mera koje sprečavaju krijumčarenje oružja - uključujući obavezujuću odluku da potvrde o krajnjem korisniku sadrže zemlju koja je krajnje odredište.

Prema ATT-u, kao i prema pravilima EU koja su regulisana u dokumentu pod nazivom Zajednička pozicija o izvozu oružja, i sami izvoznici su obavezni da procene rizik da li će oružje i municija biti preusmereni i korišćeni za ratne zločine ili „narušavanje mira i bezbednosti“ pre izdavanja dozvole.

Evropske zemlje koje izvoze oružje su ratifikovale ATT i u trgovini oružjem takođe moraju da poštuju odluke OEBS-a, kao i obaveze iz Zajedničke pozicije o izvozu oružja EU. Pravila EU se primenjuju i na većinu potencijalnih članica.

Vilken kaže da bez informacije o konačnom odredištu, takva procena je nemoguća i da stoga zemlje izvoznice postupaju „nemarno”.

Roj Izbister iz Sejfvorlda, nevladine organizacije koja radi na jačanju kontrole u međunarodnoj trgovini oružjem, kaže: „Ako SAD manipuliše proces i omogućava drugima da se prave neobavešteni o tome ko je krajnji korisnika oružja koje je u pitanju, ceo sistem kontrole je u opasnosti.”

BIRN i OCCRP predstavili su vlastima u Rumuniji, Bugarskoj, Češkoj, Srbiji, Ukrajini i Jermeniji američki dokumenti o nabavci koji pokazuju da oružje koje ove zemlje izvoze završava u Siriji.

Rumunija, Češka i Srbija su rekle BIRN-u i OCCRP-u da su dozvolile izvoz oružja gde su kao krajnja destinacija navedene SAD, ne Sirija. Češko Ministarstvo spoljnih poslova reklo je i da podržava borbu SAD-a protiv ISIS-a, ali je odbilo da kaže da li je imalo saznanja o konačnom odredištu oružja.

Jermensko Ministarstvo odbrane je reklo da se pregovara o izvozu ali da nije primilo potvrdu o krajnjem korisniku od Pentagona i da ugovor nije potpisan. Ukrajina i Bugarska nisu odgovorile na molbu za komentar.

Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Poljska, Kazahstan i Avganistan - zemlje koje su odobravale prodaju iz svojih fabrika SOCOM-u ili Pikatiniju za neodređeno odredište od septembra 2015 - su takođe upitane da li su svesne da je ovo oružje završilo u Siriji.

BiH je potvrdila da je izdala dozvolu za izvoz SOCOM-u ali ne Siriji, dok su Poljska i Hrvatska izjavile da poštuju međunarodna pravila. Kazahstan i Avganistan nisu odgovorili na pitanja.

S druge strane, čini se da nemačke vlasti nisu gledale tako blagonaklono na to kako funkcioniše ruta kojom putuje oružje koje je Pentagon kupovao. Imejl koji je procurio iz Pentagona, do kojeg su došli BIRN i OCCRP, otkriva kako je Berlin postao „veoma osetljiv“ na velike količine oružja iz zemalja Istočnog bloka koje je preko njihove teritorije transportovano do američkih baza u ovoj zemlji. Učestala pitanja Berlina su navodno naterala Pentagon da promeni rutu za snabdevanje Sirije i prestane da transportuje oružje preko teritorije Nemačke.

Dok oružje za borbu protiv ISIS-a nastavlja da se sliva u Siriju, neki eksperti upozoravaju na to šta će se desiti sa ovim ogromnim količinama naoruđanja kada jednom Islamska država bude poražena.

Vilken kaže da se boji za budućnost Bliskog Istoka „s obzirom na složenu, promenljivu situaciju u Siriji […] i postojanje mnogih naoružanih grupa optuženih za ozbiljne zloupotrebe.”

„Teško je predvideti kako bi SAD mogle da osiguraju da oružje poslato u taj region ne bude zloupotrebljeno,” rekao je Vilken.

Ovom istraživanju doprineli su i Pavla Holcova, Maria Čereševa, Roksana Jipa, David Blos, Roberto Kapočeli, Ana Babinets i Frederik Obermaier.

(Espreso.co.rs / Krik)