DUGOVI PROŠLOSTI! Putinu je pao OGROMAN KAMEN sa srca, MILIJARDE vraćene, a evo koliko je DOBILA SRBIJA

Posle raspada Sovjetskog Saveza novoformirana Ruska Federacija morala je da misli o novoj strategiji finansiranja svoje budućnosti, ali i o vraćanju milijardi dolara koje je Sovjetski Savez dugovao drugim zemljama.

Ministarstvo finansija RF je 21. avgusta objavilo da su vraćeni poslednji preostali spoljni dugovi koji su nasleđeni od SSSR-a. Naime, 8. avgusta je Ministarstvo finansija uplatilo 125,2 miliona dolara Bosni i Hercegovini za robu koju je SSSR uvozio iz Jugoslavije, a nije platio. Tako je stavljena tačka na jedan veliki problem savremene Rusije, piše "Ruska reč".

U početku su obaveze vraćanja dugova bivšeg SSSR-a bile raspoređene na sve republike, ali su se sve one 1993. godine odrekle sovjetskih spoljnih aktiva u korist Rusije, a samim tim se i oslobodile obaveze da plaćaju sovjetske dugove. U to vreme su dugovi bivšeg SSSR-a iznosili 104,5 milijardi dolara, saopštila je Centralna banka Rusije.

Kada su krajem 20. i početkom 21. veka cene nafte skočile,Moskva je postepeno počela da se izvlači iz „bule“.

Kako se uopšte pojavio toliki dug?

- Sovjetski Savez je intenzivno pozajmljivao novac od drugih zemalja za kupovinu zapadne opreme i farmaceutskih proizvoda, i za svakodnevno popunjavanje budžeta - objašnjava Aleksej Mihejev, direktor Centra za razvoj inovacionog biznisa i preduzetništva, i dodaje:

- Ti dugovi su počeli da rastu tokom 1980-ih, kada je cena nafte pala i zemlja je morala da podrži neefikasnu ekonomiju, i ujedno da pomaže drugim komunističkim režimima u celom svetu.

Pored stranih kredita, ukupan dug je podrazumevao i obveznice u nacionalnoj valuti, obveznice banke „Vnešэkonombank“, kao i kredite dobijene od Londonskog kluba poverilaca, navodi Roman Aljohin, direktor marketinške agencije „Aljohin i partneri“.

Sovjetski budžet nije bio dovoljno veliki da pokrije sve te dugove, tako da ih je posle raspada zemlje nasledila Rusija.

Koje države su bile najveći kreditori?

Najveće „parče“ duga bila je suma od 47.6 milijardi dolara, prema stanju iz 1994. godine. To je bio dug partnerima iz Pariskog kluba poverilaca (velike industrijski razvijene zemlje, uglavnom evropske države i SAD). Kada je cena nafte skočila, Moskva je uspela da isplati taj dug do 2006. godine tako što je 38,7 milijardi dolara isplatila pre predviđenog roka i na taj način uštedela 7,7 milijardi dolara koje su kreditori pristali da otpišu ili zamene za robu i usluge.

Zatim je Rusija 2009. godine vratila ostatak duga u visini od milion dolara. To je dugovala Londonskom klubu poverilaca, tj. uglavnom komercijalnim bankama Zapadne Evrope, SAD i Japana. U pitanju je novac koji je „Vnešэkonombank“ uzimao sve do 1991. godine.

Što se tiče drugih zemalja, dug je podmiren na osnovu bilateralnih sporazuma, ponekad ne gotovinom nego kroz robu i usluge. U protekloj deceniji Rusija je vratila dugove sovjetskog perioda sledećim zemljama, među kojima je i Srbija:

Slovenija – 129,2 miliona dolara 2007. godine (isplaćen isporukom robe)

Ujedinjeni Arapski Emirati – 470 miliona dolara 2007. godine (delimično je isplaćen isporukom industrijskih proizvoda)

Hrvatska – 185,7 miliona dolara 2011. godine (isplaćen isporukom visokotehnoloških proizvoda i energetske opreme za termoelektranu u Sisku)

Češka – 3,6 milijardi dolara 2013. godine

Mađarska – 18 miliona dolara 2013. godine (delimično isplaćen isporukom industrijskih proizvoda)

Finska – 30 miliona dolara 2013. godine (delimično isplaćen isporukom industrijskih proizvoda)

Slovačka – 1,7 milijardi dolara 2013. godine (delimično isplaćen isporukom industrijskih proizvoda)

Srbija – 288,8 miliona dolara 2013. godine (delimično isplaćen isporukom industrijskih proizvoda)

Kina – 451,1 milion dolara 2015. godine (delimično isplaćen isporukom industrijskih proizvoda i istraživanjima u oblasti medicine)

Kuvajt – 1,1 milijarda dolara 2016. godine (plus u visokotehnološkim proizvodima 620 miliona dolara)

Makedonija – 60,6 miliona dolara 2017. godine (isplaćen isporukom industrijskih proizvoda i uslugama)

(Espreso.co.rs/Ruskarec.ru)