DETALJAN PLAN NUKLEARNOG RATA: Ovako bi izgledao odgovor SAD na napade Severne Koreje!

Prošle srede, već ionako visoke napetosti između Severne Koreje i SAD, dodatno su zaoštrene novim nizom pretnji s obe strane. Američki predsednik Donald Trump pripetio je režimu u Pjongjangu vatrom i besom kakvi još nisu viđeni, a Severna Koreja je samo nekoliko sati kasnije uzvratila kako pozorno priprema plan napada na američku pacifičku teritoriju Guam, koji će biti sproveden čim to odluči severnokorejski vođa Kim Džong Un.

Od tada se dve strane gotovo svaki dan prebacuju novim pretnjama i upozorenjima, a rizik od izbijanja sukoba konstantno raste.

Kao odgovor na učestala testiranja balističkih projektila, Severnoj Koreji su nedavno uvedene i najstrože sankcije do sada pa treba imati na umu da je u prošlosti Pjongjang često koristio pretnje i ekscese kako bi iznudio ublažavanje sankcija, iako je situacija ovaj put mnogo ozbiljnija.

Od februara je Severna Koreja izvela čak 14 lansiranja balističkih projektila, gotovo dvostruko od ukupnog broja do tada izvedenih testiranja. Intenzivni tempo koji prati korejski raketni program u proteklih šest meseci pokazao je i značajan napredak. U poslednja dva testa početkom i krajem jula, uspešne letove izveli su projektili Hwasong-14. To su prvi interkontinentalni balistički projektili kojima Severna Koreja raspolaže, a s obzirom na dosegnutu apogeju, odnosno najvišu visinu balističke putanje od preko 3700 kilometara, mogu dosegnuti kontinentalni SAD sve do Njujorka.

Hwasong-14 koristi mobilne platforme, odnosno transportere podizače, no čini se da za sada nemaju i funkciju lansera. Umesto toga, projektil se lansira s pripremljenog betonskog postolja, što produljuje vreme lansiranja i umanjuje prednost mobilnog transportera, jer se mora koristiti pripremljeno lansirno mesto. Sve to smanjuje izglede projektila za preživljavanje, odnosno za izbjegavanje preventivnog udara.

Minijaturna bojeva glava

Prema najnovijoj proceni američke Obrambene obaveštajne agencije DIA-e, Severna Koreja uspela je da napravi minijaturnu nuklearnu bojevu glavu do nivoa da se može isporučiti balističkim projektilom, a ukupne zalihe fosilnih materijala kojima raspolaže procenjuju se dovoljnima za izradu do 60 bojevih glava. Taj izveštaj, objavljen proteklog četvrtka, jeste kredibilan,ali treba upozoriti da o njemu još nije postignut konsenzus unutar američke obaveštajne zajednice.

Uprkos velikom napretku koji je njime postignut, Hwasong-14 ne raspolaže višestrukim bojevim glavama, a nuklearna bojeva glava koju može prihvatiti verovatno nije pokretljiva, odnosno ne može manevrisati u terminalnoj fazi leta da bi izbegla presretačke projektile. Američki kopneni raketni štit nazvan GMD, koji se trenutno sastoji od 40 silosa s presretačkim projektilima u vojnoj bazi Fort Greeley na Aljasci, zadnja je američka linija obrane od mogućeg napada, ali problemi s pouzdanošću dovode u pitanje koliko bi GMD bio zaista efikasno u slučaju severnokorejskog napada.

Na mnogo bližem i ranjivijem Guamu, kojem se Severna Koreja najviše grozi, nalazi se nekoliko ključnih vojnih instalacija. Mornarička baza Guam dom je podmorničke eskadre 15, SUBRON-a 15, koja raspolaže s četiri nuklearne napadne podmornice klase Los Anđeles, a pruža podršku i nuklearnim podmornicama s krstarećim projektilima USS Ohio i USS Michigan. Te podmornice, kuvertirane iz nosača strateških balističkih projektila, nose 154 krstareće rakete UGM-109 Tomahawk. Michigan je krajem aprila pristao u Južnoj Koreji.

Uz mornaričko skladište oružja, na Guamu se nalazi i vazduhoplovna baza Andersen, koja se koristi za prednje baziranje strateških bombardera. S nje su u poslednjim demonstracijama moći poletali nadzvučni bombarderi B-1B Lancer i podzvučni B-52H Stratofortress, a može prihvatiti i stealth bombardere B-2 Spirit, ali u slučaju izbijanja sukoba, oni bi verovatno zadaće izvršavali direktno iz kontinentalnog SAD-a kako ne bi bili ugroženi mogućim raketnim napadom, barem dok severnokorejski balistički projektili ne bi bili neutralisani.

Prema konkretnoj pretnji Severne Koreje, režim u Pjongjangu planira lansirati četiri balistička projektila srednjeg dometa prema Guamu sredinom avgusta, koji bi udarili četrdesetak kilometara od samog ostrva. Time bi Severna Koreja neupitno demonstrirala svoju moć, ali bi se zadržala na korak od objave rata.

Protivraketni sistem, pre svega rakete SM-3 s razarača Aegis američke Sedme flote, ali i moćne japanske mornarice, te protivraketnih bitki na samom ostrvu, imale bi priliku oboriti dolazeće projektile, pa bi u tom slučaju postojali dobri izgledi da se eskalacija zaustavi. Ako bi se projektili ipak probili, izgledno je da bi SAD odgovorio konvencionalnim udarom, barem po lansirnim mestima s kojih bi korejski napad bio izveden.

Višeslojni protivraketni sistem

Ono što izuzetno komplikuje situaciju, velika je izloženost Južne Koreje napadima sa severa. Premda raspolaže s nekoliko redova veličine sofisticiranijom i modernijom vojskom, glavni grad Seul nalazi se svega pedesetak kilometara od granice. Severna Koreja to svesno koristi preteći pretvaranjem Seula u “more vatre”, korišćenjem hiljada artiljerijskih i raketnih sistema koje je ukopala na dometu grada. Stoga će jedan od osnovnih ciljeva južnokorejskih i američkih snaga u slučaju rata biti uništenje te artiljerije, što će se morati postići u prvih sat vremena sukoba.

Za obranu od raketnih pretnji, Južna Koreja raspolaže višeslojnim protivraketnim sistemom. Na kopnu je protivraketna odbrana opremljena s osam bitnica američkog sustava MIM-104D Patriot PAC-2 GEM, kojim raspolažu i američke snage na poluostrvu, a svi bi trebali biti modernizovani na standard PAC-3. Njih na srednjim udaljenostima upotpunjuje desetak bitnica novorazvijenog domaćeg KM-SAM-a, nazvanog Cheongung.

Snažna južnokorejska mornarica raspolaže s više raketnih razarača namenjenih protuzračnoj obrani, od kojih su najmoćniji i najveći razarači klase Sejong Veliki opremljeni borbenim sistemom Aegis. Bazirani na američkoj klasi Burke, ta klasa razarača opremljena je s čak 128 VLS raketnih silosa, što ih uz 16 protubrodskih raketa čini drugim najteže naoružanim brodovima na svetu.

Treći proturaketni sustav THAAD, prvi je put raspoređen u Južnoj Koreji krajem marta, kada su stigla prva dva lansera. Južnokorejski predsednik nedavno je zatražio razmeštaj dodatna četiri lansera, što je bilo zamrznuto kada je došao na vlast. Bitnica THAAD-a razmještena je u okrugu Seongju, na terenu za golf lokalnog country kluba. Iako jedna bitnica, pa i kada je reč o sistemu koji je do sada imao 100% uspešnost u testiranjima, ne može imati odlučujući uticaj, barem će golf učiniti zanimljivim. SAD u Južnoj Koreji ima 28.500 hiljada ljudi pod zapovjedništvom 8. armije u Yongsanu, te 7. vazduhoplovne snage Pacifičkih u bazi Osan, gde su smeštene i dve lovačke eskadrile: 25. opremljena s jurišnicima A-10 i 36. koja leti na F-16C.

Njih trenutno podupiru čak tri udarne grupe nosača aviona okupljene oko USS Ronald Reagan iz mornaričke baze Yokosuka u Japanu, USS Carla Vinsona te USS Nimitza, koji je prema Koreji upućen početkom juna. Takva koncentracija moći pokazuje koliko ozbiljno SAD shvata situaciju. SAD u Japanu ima 47.000 ljudi, te mornaričku bazu Yokosuku i vazduhoplovnu bazu Kadena.

Nuklearni supernosač

Svaka udarna grupa nosača aviona sastoji se od jedne do dve raketne krstarice klase Ticonderoga, dva do tri raketna razarača klase Arleigh Burke, te do dve nuklearne napadne podmornice. Sve to okupljeno je oko nuklearnog supernosača koji nosi vazduhoplovnu grupu od sedamdeset do devedeset helikoptera i aviona, čiju udarnu snagu čine lovačke eskadrile s borbenim avionima F/A-18 Hornet i Super Hornet.

Južna Koreja, pak, raspolaže modernom i odlično opremljenom vojskom od 630.000 ljudi, a s rezervama i paravojnim formacijama, taj broj premašuje 8 miliona vojnika. Njena mornarica ima jedan nosač helikoptera, devet raketnih razarača i 14 fregata, stotinjak manjih plovila te 15 modernih podmornica. Daleko je moćnija od severnokorejske mornarice, koja je ponajviše obalna, te će moći samostalno sprovoditi lov na severnokorejske podmornice, čime bi se oslobodilo američko flota za ofanzivne operacije.

Nagli razvoj raketnog i nuklearnog programa Severna Koreja je ipak morala da plati. Njihova cena bilo je daljnje zapostavljanje konvencionalnih snaga. Iako Sever ima četvrtu najmnogoljudniju vojsku koja može ukupno računati na preko 7,5 miliona ljudi, a na nju se troši čak četvrtina državnog proračuna, oprema i oružja kojima raspolažu beznadno su zastareli, ali ipak su razvijene i kredibilne sposobnosti cyber ratovanja.

Izgledno je da bi u poslednjim satima koje predstoje napadu Severna Koreja pokušala iskoristiti svoje kapacitete cyber ratovanja. Premda je pitanje jesu li oni dovoljno razvijeni da ometu i onesposobe zaštićene vojne sisteme komunikacija, ranog uzbunjivanja, zapovedanja i kontrole, izgledno je da će moći degradirati civilnu komunikaciju, javne službe i infrastrukturu, što će uvelike otežati delovanje civilne zaštite u Južnoj Koreji.

Za otvaranje sukoba od Severa, kao prvi korak izgledno je korišćenje balističkih projektila, s konvencionalnim ili nuklearnim bojevim glavama, jer ne raspolažu modernim krstarećim projektilima ni precizno navođenim vazduhoplovnim oružjima koja bi mogao upotrebiti u prvom udaru.

Korišćenje konvencionalnih balističkih projektila i masovnoe artiljerije uz granicu da dosegne bliže mete omogućilo bi Severu da nanese velike civilne žrtve, na što bi Južna Koreja i SAD odgovorili masovnim udarima.

Sever bi već nakon nekoliko dana izgubio kontrolu nad svojim nebom. Premda je protivvazdušna odbrana naoružana velikim brojem raketnih sistema i artiljerije u poodmakloj dobi, mnogobrojni strateški PZO sustavi S-200, te kraćedometni S-125 i S-75 ipak predstavljaju značajnu opasnost.

Predstavljali bi treću najvažniju grupu ciljeva zajedno s aerodromima, a nakon balističkih projektila i artiljerije, te zapovednih i komunikacijskih čvorišta. Ratno vazduhoplovstvo Severne Koreje raspolaže s oko 550 operativnih borbenih aviona, ali većina je zastarela do tačke potpune neefikasnost u srazmeri s američkim i južnokorejskim borbenim avionima.

Tu je osamdesetak zastarelih bombardera H-5, kineskih kopija sovjetskog bombardera Il-28 koji datira iz 1950., ali ipak izglednih kandidata za isporuku nuklearnog oružja. Većinu lovačkih aviona, oko 330, čine prastari MiG-ovi 15, 17 i 19 koji takođe potiču iz pedesetih. Ostatak čini sedamdesetak MiG-ova 21 raznih verzija i šezdesetak naprednijih MiG-ova 23, uz dvadesetak MiG-ova 29. Za jurišne zadatke tu je tridesetak vrlo sposobnih Su-25.

Elitne jedinice na mig-ovima

Veći problem od muzejske starosti aviona predstavlja izuzetno mali broj sati godišnjeg naleta koje ostvaruju piloti. Većina ih leti tek dvadesetak sati godišnje, što je 8-10 puta manje nego južnokorejski i američki piloti, iako elitne jedinice koje lete na modernijim MiG-ovima 23 i 29 ostvaruju nekoliko puta više godišnjeg naleta od prosjeka.

U vazdušnoj borbi severnokorejsko vazduhoplovstvo trpelo bi velike gubitke i brzo bi bilo neutralisano, a korišćenjem disperzijskih aerodroma te maskiranjem letova posebno niskim letenjem u brdovitom krajoliku korejskog poluostrva, severnokorejsko vazduhoplovstvo moglo bi duže da preživi te biti iskoristivo u bliskoj zračnoj potpori. Dakako, za takvo korišćenje bila bi potrebna uvežbanost pilota koja nadilazi mogućnosti Severa.

Na kopnenom planu, sukob bi bio izuzetno težak. Sever raspolaže s oko 3500 tenkova i sličnim brojem oklopnih transportera, ali iako je većinom reč o zastareloj tehnologiji, brojčana nadmoć predstavlja veliku pretnju. Južna Koreja, pak, ima neke od najnaprednijih tenkova na svetu, poput K1A1 i K2 Black Panther, ali ih ima samo oko 1500. U količini topništva ponovno prednjači Sever s blizu 13.600 oruđa, dok Jug raspolaže s oko 6000. Mobilnost i situacijska svesnost i tehnološka nadmoć dali bi prednost južnokorejskoj vojsci, a prvi dani sukoba rezultirali bi desetinama hiljadam poginulih.

Jedinstvenu opasnost predstavljaju sjevernokorejske specijalne snage. One broje čak 80.000 ljudi i obučene su za infiltraciju Juga podmornicama i avionima, sabotažu, delovanje u pozadini i atentate na političko i vojno vodstvo. Od njih se može očekivati da stvaraju velike probleme, imitiraju južnokorejske vojnike i uveliko ometaju pozadinske aktivnosti Juga. U poslednjoj vojnoj paradi, Severna Koreja je prvi put pokazala specijalnu jedinicu opremljenu savremenom opremom, za koju je potom i službeno potvrđeno kako bi se trebala suprotstaviti specijalnim snagama Južne Koreje i američkim SEAL-ovima.

Nasuprot njima je do 15.000 južnokorejskih specijalaca, koji su uvežbani po američkim standardima, pa u slučaju rata imaju slične zadatke upada i delovanja iza neprijateljskih linija. Zanimljivo je da se priprema jedinica čiji će osnovni zadatak biti atentat na Kim Džong Una, a u Južnoj Koreji su ove godine bili i pripadnici DEVGRU-a, najelitnije jedinice unutar mornaričkih timova SEAL, koja je među ostalima ubila i Bin Ladena.

Uporaba balističkih projektila

Dakako, u manje verovatnom slučaju korišćenja nuklearnog oružja od Severa, izvesno je da bi usledio nuklearni odgovor SAD-a, verovatno s jedne od nekoliko balističkih podmornica klase Ohio koje patroliraju Pacifikom te bi nuklearni sukob trajao manje od sata. Nakon toga, zavisno o intenzitetu, ostaci severnokorejske vojske ne bi zadržali nikakve relevantne borbene sposobnosti.

Kada bi se SAD odlučio za preventivni udar, korišćenje nuklearnog oružja gotovo bi sigurno uvuklo Kinu u rat, nakon čega je nemoguće pretpostaviti posledice. Korišćenje nuklearnog oružja u prvom udaru predstavljalo bi i operativni problem. Upotreba balističkih projektila morala bi biti koordinirana s Kinom i Rusijom, kako te zemlje ne bi pomislile da su lansiranja usmerena na njih. Jedina druga opcija, s obzirom na to da su krstareći projektili Tomahawk s nuklearnim glavama davno povučeni iz službe, bilo bi klasično bombardovanje.

Ovde bi SAD morao da koristi stealth bombardere B-2, pritom ih ozbiljno rizikujući, ili pokušati da neutrališu severnokorejsku protiv-vazdušnu odbranu pa ih isporučiti kasnije taktičkim borbenim avionima.

Aktuelna kriza je bez sumnje najozbiljnija od prvog Korejskog rata, a rizik od izbijanja nuklearnog sukoba najveći je u poslednjih 35 godina. Izbije li rat, pa čak i ako bude ograničen na konvencionalni sukob, žrtve će se brojati u desetinama, pa i stotinama hiljada, pogotovo ako se režim u Pjongjangu odvaži da napadne i Japan. Bio bi to najveći rat u poslednjih 60 godina, s veliklim rizikom od eskalacije. Dođe li do korišćenja nuklearnog oružja, žrtve bi se mogle brojati u milionima.

(Espreso.co.rs / Jutarnji.hr)