"Đavo crnih ruku"
Mariju prodali kao dete, živela u šumi, a onda... Šok priča o devojčici od koje su se plašili kao da je sam đavo!
Živela je potpuno divlje, boreći se sa životinjama i preživljavajući zahvaljujući sopstvenim instinktima.
Marija-Anđelika Memi le Blan, poznata kao Divlja devojka iz Šampanje, Devojka iz Šalona ili Divlje dete iz Songija, jedna je od najkontroverznijih priča o divljoj deci u istoriji. Njena priča, iako ponekad osporavana, fascinira naučnike i danas.
Prema istraživanjima francuskog hirurga i autora Serža Arolesa, Marija-Anđelika rođena je 1712. godine u plemenu Meskuaki (poznatom i kao „Lisice“), koje je živelo na teritoriji današnje američke savezne države Viskonsin. Smatra se da je kao dete oteta i prodata u ropstvo, a zatim prevezena u Francusku zajedno sa bogatom damom kojoj je služila. Tu će postati jedan od najčudnijih slučajeva divlje dece u istoriji.
Sudbina ju je dalje vodila do Marselja, gde je izbila epidemija kuge 1720. godine. Marija je pobegla iz karantina zajedno sa drugom devojkom, Afrikankom, i narednih deset godina provela lutajući po šumama Francuske. Živela je potpuno divlje, boreći se sa životinjama i preživljavajući zahvaljujući sopstvenim instinktima.
"Đavo crnih ruku"
Prvi put je primećena 1731. godine u selu Songi, u oblasti Šampanja. Meštani su bili prestravljeni, jer su verovali da je sama đavo. Pričalo se da su viđali stvorenje umotano u krpe i kože, sa crnim rukama i licem, koje u rukama drži štap sa oštrim vrhom. Kada su seljani puštali pse na nju, vešto ih je odbijala svojim oružjem.
Odlučili su da je uhvate. Prvo su pokušali da je namame kantom vode, ali je instinktivno osetila opasnost i vratila se na drvo. Sledeći plan bio je uspešniji – jedna žena joj je ponudila hranu i govorila umirujućim glasom, nakon čega se divlja devojka spustila sa drveta. Muškarci koji su se krili u blizini brzo su je zgrabili.
Nakon što je uhvaćena, odvedena je u zamak gde su je okupali. Tek tada su ljudi shvatili da je njena koža zapravo svetla, a oči joj bile prelepo plave. Zapanjila ih je i fizička snaga – golim rukama je oderala zeca i počela da ga jede sirovog. Takođe, primećeno je da su joj palčevi bili nesrazmerno dugi u odnosu na ostale prste.
Novi život u civilizaciji
Nakon zarobljavanja, Marija-Anđelika je smeštena u sirotište u Šalonu, gde su pokušali da je nauče govoru. Iako joj nije bilo lako, pokazala je neverovatnu inteligenciju i sposobnost prilagođavanja. Ubrzo je naučila da šije, što je radila precizno i uredno. Postepeno se setila svog imena i počela da priča.
Njena priča izazvala je ogromno interesovanje – dolazili su naučnici, plemići i radoznali posmatrači iz celog sveta. O njenom životu su pisali Šarl-Filip d’Alber, vojvoda de Linj, Luj Rasin, Džejms Bernet, lord Monbod, Žorž-Luj Leklerk, grof de Bifon i drugi.
Pod zaštitom vojvode od Orleana i kraljice Marije Leščinske, Marija-Anđelika je nastavila svoj život u civilizaciji. Naučila je da čita i piše, a njena autobiografija „Priča o mladoj divljoj devojci pronađenoj u šumi sa deset godina“ objavljena je 1755. godine. Knjigu je uredila njena zaštitnica Mari-Katrin Heke.
U jednom periodu svog života Marija je otišla u manastir, ali ga je kasnije napustila i vodila skroman život. Umrla je u Parizu 1775. godine pod misterioznim okolnostima. Pronađena je u svom stanu sa simptomima trovanja kumarinom – supstancom koja se koristila za ubijanje pacova i pasa lutalica. Sumnjalo se da ju je otrovala sobarica iz koristoljublja.
Jedan od najneobičnijih slučajeva divlje dece
Priča o Mariji-Anđeliki Memi le Blan ostala je jedinstvena u istoriji, jer se razlikuje od ostalih slučajeva divlje dece. Većina njih nikada ne uspe da povrati jezik i kognitivne sposobnosti, dok je Marija postala obrazovana i dostojanstvena žena, pokazavši neverovatnu mentalnu snagu.
Serž Aroles, koji je proveo deset godina istražujući njen život, zaključuje:
„Ona je jedino divlje dete koje je preživelo u šumi deset godina, a da nije izgubilo sposobnost učenja. Bila je crni, dlakavi i nokatima naoružani lovac koji je uspeo da pobedi vukove, glad i smrzavanje. Ali još veći izazov od svega bio je – ponovo naučiti govor i vratiti se u društvo.“
NE PROPUSTITE
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
