užas
Ukrajina ima novi veliki problem
Veliki ruski napad na Ukrajinu započeo je pre gotovo tri godine i ne piše joj se dobro.
Privreda i tržište rada nalaze se u raspadnom stanju jer je rat, kojem se ne predviđa skori kraj – osim razaranja, ranjenih ljudi i bega iz zemlje – odneo mnoge živote, što za industriju znači borbu za radnike, a njih je sve manje.
Tehnički vođa Oleksander Milevski jedan je od 60 visokokvalifikovanih stručnjaka od ukupno 220 zaposlenih u proizvodnoj hali kompanije Biomedsklo u Žitomiru. Mainiste, inženjeri elektrotehnike, kao i električari i IT programeri, važni su za njen rad, a njih nema ni za lek, piše Tagesschau, a prenosi Tportal.
Ruski napad 24. februara 2022. godine bio je znatna prekretnica za Biomedsklo u svakom smislu jer je značio mobilizaciju pa se idućeg dana deset odsto zaposlenih muškaraca od njih 80 posto pridružilo vojsci.
„Gubimo mlade generacije“
Staklarska kompanija mora se tako nositi s gubicima na frontu. „Izgubili smo dva radnika“, kaže upravnik fabrike Biomedsklo, Joanis Patrinos. „Obojica su bila vrlo talentovani inženjeri“, kazao je pak vođa ljudskih resursa, dodajući: „Nažalost, gubimo mlade generacije“.
Školovanje stručnjaka za staklarsku industriju nekada je trajalo i do pet godina, a sada je obuka ubrzana zbog nedostatka ljudi.
„Izazov za celu državu“
Nažalost, nijedna industrija u Ukrajini trenutno nije pošteđena. Maksim Šeremet, direktor ukrajinskog lanca supermarketa, takođe ima problema s popunjavanjem radnih mesta.
Pandemija je dovoljno poljuljala kako globalno, tako i ukrajinsko tržište, a rat koji je izbio bio je šlag na torti pa se sada mnoge firme bore s nedostatkom radne snage i očajnički traže načine za pronalaženje ljudi.
„Ali konkurencija takođe traži ljude“, kaže Šeremet, „ne nedostaje samo nama kadrova – to je izazov za celu državu“.
Kao kompanija koja prodaje sve od namirnica, preko mačije hrane i biljaka, do generatora, smeju da dobiju otpust iz vojske za pedeset posto zaposlenih koji su obvezni da služe vojni rok pa od 38.000 radnika njih 11.000 podleže vojnom roku, a oko 2.500 ih je oslobođeno, prema Šeremetu. „Ali država stalno menja uslove – danas radi, sutra neće“, rekao je.
Mobilizovana je oko četvrtina vojnih obveznika. I dalje primaju platu i imaju garanciju povratka ako prežive front i ne budu ozbiljno povređeni. Neki su demobilizovani, ali samo 40 posto je radno sposobnih dok njih 60 posto zahteva dalju rehabilitaciju, a pet posto ih se ni ne vrati.
Milioni ljudi nedostaju na tržištu rada
Prema UNHCR-u, oko sedam miliona ljudi izvan Ukrajine registrovano je kao izbeglice, a većina njih nalazi se u Evropi. Stotine hiljada služe u ukrajinskoj vojsci i oko šest miliona njih, prema procenama, mora da živi u ukrajinskim područjima pod ruskom okupacijom, a od toga je 1,5 miliona dece.
Ministarstvo privrede procenjuje da im nedostaje do pet miliona radnika. Poslodavci su pre mogli da biraju, a sada se bore za njih.
Situacija je posebno teška u regijama na prvoj crti. Na primer, u Hersonu je samo 15 posto slobodnih radnih mesta u odnosu na razdoblje pre ruske invazije, a u regiji Harkov manje od polovine. Osim toga, kompanije su se preselile u zapadnu Ukrajinu i sada onde ima više posla nego pre rata.
Nedostaje visokokvalifikovanog kadra
Traže se radnici u IT industriji, ali i u drugim sektorima: psiholozi, lekari, ortopedski tehničari, pravnici i ekonomisti. Nedostatak osoblja može se osetiti u svakom sektoru, ali se posebno teško popunjavaju visokokvalifikovana mesta. Lakše je naći bolničara nego hirurga.
Analitičarka tržišta rada predviđa da se nedostatak osoblja u Ukrajini potrajati. A dok je sigurnosna situacija toliko teška i ako sistemski uništavano energetsko snabdevanje bude otežano kao što se očekuje, procenjuje se da bi do milion ljudi moglo da napusti zemlju.
Bonus video:
(Espreso/Biz portal)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!